Somborski sedmaci pokrenuli školski časopis pre 23 godine: "Panonski mornar" živi i dalje, postao hronika sela

Sve je počelo pre više od dve decenije, kada su učenici sedmog razreda u Stanišiću kod Sombora poželeli više prostora za svoje školske teme. Iz te đačke inicijative rođen je "Panonski mornar", časopis koji je prerastao đačke stranice i postao hronika sela, čuvar tradicije i ponos meštana, piše RTV.

U malom mestu Stanišić, nadomak Sombora, jedan časopis već dvadeset godina odoleva svim izazovima i služi kao pisani spomenik lokalne zajednice. "Panonski mornar", kako su ga nazvali njegovi prvi autori, učenici osnovne škole, postao je mnogo više od školskog lista – on je ogledalo života, ljudi i događaja ovog bačkog sela.

Preporučujemo

Priča o "Panonskom mornaru" počinje 2003. godine, na inicijativu sedmaka koji su smatrali da školski panoi nisu dovoljni da iskažu sve što žele. Urednica časopisa Dragana Đapić, koja je i sama ključna figura kulturnog života u selu, priseća se da je ideja potekla iz čiste dečije potrebe za izražavanjem.

Ime časopisa, iako mnoge asocira na čuvenog kantautora Đorđa Balaševića, ima dublje i ličnije korene. "Ne, nema veze sa Balaševićem. Đaci su sami smislili ime, želeći da naprave vezu između Panonije u kojoj žive i Jadranskog mora, odakle potiču njihovi preci", objašnjava Đapić. Naime, nakon Drugog svetskog rata u Stanišić je kolonizovano više od hiljadu porodica iz Dalmacije, a "Panonski mornar" simbolično spaja njihovo poreklo i sadašnjost.

Časopis je s vremenom evoluirao, ali je zadržao svoju suštinu: da beleži sve što je važno za zajednicu. Na njegovim stranicama nalaze se priče o radu lokalnih udruženja, uspesima Stanišićana u zemlji i svetu, školskim aktivnostima i seoskim manifestacijama. Cilj je uvek bio isti – motivisati čitaoce i istaći pozitivne primere.

Za dve decenije postojanja, svetlost dana ugledalo je 18 brojeva "Panonskog mornara". Finansiran isključivo sredstvima i donacijama lokalne zajednice, časopis predstavlja pravi primer građanskog aktivizma i sloge. Uredništvo se trudi da održi i njegovu multikulturalnu dimenziju, koja odražava demografsku sliku sela i cele Vojvodine.

"Od početka smo imali rubrike na mađarskom jeziku, a jedno vreme i na nemačkom, koje su pisali naši Podunavski Nemci. Želja nam je da to sačuvamo, jer je to bogatstvo našeg mesta", ističe Đapić. Upravo ta posvećenost očuvanju raznolikosti čini "Panonski mornar" pravom hronikom sela koja verno dokumentuje njegovu istoriju i sadašnjost.

Dragana Đapić, koja je dušom i telom vezana za ovaj projekat, poznata je u selu kao neumorni organizator kulturnih dešavanja i borac za očuvanje seoskih institucija, poput biblioteke. Njena energija i entuzijazam volonterskog tima ključni su za opstanak lista.

U vreme kada se vesti smenjuju munjevitom brzinom, a lokalni mediji teško opstaju, "Panonski mornar" ostaje tihi svedok da su najvažnije priče često one koje se čuvaju i prepričavaju unutar jedne zajednice, stranu po stranu.

(Telegraf.rs / RTV)