BILA SAM ZAROBLJENA U AMERICI 5 GODINA Nišlijka zbog papira nije smela u Srbiju, ovo je tražila čim je sletela

Komplikovan proces dobijanja imigracijskih papira i nemogućnost da tokom dugih pet godina napusti teritoriju Sjedinjenih Američkih Država i poseti rodni kraj, predstavljali su ogroman emotivni teret za Mionu Bel. Dok je na društvenim mrežama gradila sliku uspešne mlade žene, u njoj je tinjala ogromna želja za domom i strah koji je konstantno pratio njenu svakodnevicu.

Najteže joj je padala razdvojenost od porodice, a posebno stalna briga za baku koja ulazi u desetogodišnjicu života. Život u neizvesnosti, bez mogućnosti da u bilo kom trenutku spakuje kofere i dođe u Niš, stvorio joj je jak pritisak. U iskrenom razgovoru za Telegraf.rs, otkrila je kakve su je misli mučile pred sam dolazak u Srbiju i kako je izgledao momenat kada je konačno sletela na srpsko tlo.

Preporučujemo

- Baku sam mnogo htela da vidim, ona već 91. godinu ima sad. I to mi je bilo toliko teško razmišljanje, da neću stići da je vidim. Zadnjih četiri meseca pre nego što sam došla, počela sam da sanjam hranu našu! Počela sam da sanjam burek! Rekla sam sebi: “Jao, ovo je zadnja faza, nadam se da ću uskoro”. Odmah sam pojela burek kad sam stigla! Rekla sam tati: "Kako me čekaš na aerodromu, da mi doneseš burek!" I onda smo jeli bukvalno ispred kola kad je došao. Tata kaže: "Dobar je burek, dobro si preporučila ovu pekaru". Od tada smo pojeli puno puta burek, jer to je jedna stvar koja ne može da se nađe u Americi - prisetila se Miona kroz osmeh.

Objašnjavajući zbog čega joj je baš burek toliko nedostajao, Miona je otkrila da je u Americi pokušavala na sve načine da pronađe adekvatnu zamenu, ali da je to jednostavno bilo nemoguće.

- Neke stvari ja napravim, umesim kiflice u kući, napravim pitu, to mi super ispadne. Našla sam kako da mi ispadne, ali to je taj burek, ta svinjska mast s kojom se pravi, što je nešto što je nemoguće da se rekreira. I niko u Njujorku... Probala sam svaku burekdžinicu, i albanske i naše, niko ne zna da ga rekreira, uopšte nije dobar! Tako da to je jedna stvar koju sam morala da čekam da dođem ovde - ispričala je ona.

Foto: Ustupljene fotografije/mionabell

Povratak u Niš nakon pola decenije probudio je u njoj lavinu emocija, ali i naterao da shvati koliko su se neke stvari promenile, dok su druge ostale potpuno iste.

- Došli smo pre mesec dana i mnogo mi je sve nedostajalo. Prošlo je već nekoliko godina od kada sam bila ovde i sve je bilo novo, sve je bilo drugačije. Pamćenja koja imam su nekako bila skroz drugačija, sve mi je nekako manje, sve mi je bliže nego što je bilo. Ali uživali smo za ovih mesec dana stvarno, i sa porodicom, to je nešto što nam nedostaje tamo. Obišli smo dosta i Beograd, i ovde Niš, i Crnu Goru, tako da je prelepo bilo - otkrila je Miona.

Kada se osvrne na godine provedene u tuđini, svesna je koliko su je teške okolnosti oblikovale i naučile da još više ceni svaki trenutak proveden sa najbližima.

- Nekako bih najviše volela da podelim vreme, između Amerike i Srbije, jer koliko god da je to teško, želiš da izvučeš sve najbolje iz tog sveta tamo i sve najbolje iz ovog sveta ovde, pa da nekako kombinuješ ako je to moguće. Porodica je naravno najbitnija i neprocenjivo je ponovo biti sa njima - zaključila je prelepa Nišlijka.

(Telegraf.rs)