ZABORAVITE BEOGRAD, OVO JE SRPSKA "PLAVA ZONA" Zvanični podaci otkrili gde se u Srbiji zapravo najduže živi!

Ako želite da doživite duboku starost u Srbiji, geografija igra mnogo veću ulogu nego što mislite. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najduži prosečni životni vek u našoj zemlji zabeležen je u Zlatiborskom okrugu, gde stanovnici u proseku žive oko 77 godina, dok su u samom vrhu po dugovečnosti i opštine Bujanovac i Sevojno.

Dok se u javnosti često veruje da stanovnici velikih gradova žive najduže zbog bolje i pristupačnije zdravstvene zaštite, zvanični podaci govore drugačije. Mesto stanovanja, kvalitet prirodnog okruženja i svakodnevne navike pokazali su se kao ključni faktori za dug život.

Preporučujemo

Kada se podaci raščlane po polovima, statistika donosi zanimljive rekorde:

Najdugovečniji muškarci

Najduži očekivani životni vek za muškarce zabeležen je na jugu Srbije, u opštini Bujanovac, gde u proseku žive 76,6 godina.

Najdugovečnije žene

Apsolutni šampion po dužini života među ženama jeste zlatiborska opština Sevojno.

Regionalni prosek

Zlatiborski okrug drži stabilno prvo mesto kao najdugovečiji region u Srbiji.

Na drugom kraju statističke lestvice nalazi se sever zemlje. Najkraći životni vek zabeležen je u Severnobanatskom okrugu, gde je prosek oko 73,7 godina, što je za više od tri godine manje u odnosu na zlatiborski kraj.

Stručnjaci ističu da na ove razlike najviše utiče kvalitet životne sredine, pre svega pijaće vode. Dok su planinski predeli zapadne i južne Srbije bogati čistom izvorskom vodom i svežim vazduhom, pojedini delovi Vojvodine decenijama se bore sa problemom pijaće vode i prisustvom teških metala poput arsena. Pored toga, brži tempo života i zagađenje u urbanim centrima uzimaju svoj danak, dok su fizička aktivnost i tradicionalna ishrana u ruralnijim krajevima jasan vetar u leđa za mirnu i dugačku starost.

Ovo su priče najstarijih Srba

Srbija se može pohvaliti ljudima čiji životi obuhvataju čitav jedan vek istorije, ratova, promena granica i tehnoloških revolucija. Iza njihovih stogodišnjih lica kriju se mudrosti koje savremeni čovek, ubrzan i opterećen stresom, često zaboravlja, a domaći mediji su prethodnih godina sa divljenjem beležili njihove priče. U nizu neverovatnih svedočanstava, izdvajaju se tri osobe koje su prešle magičnu granicu od stotinu godina i podelile svoje životne recepte.

Živan Popović (105): Ljubav i vera kao štit od zla

Deka Živan Popović iz sela Latvica kod Arilja, koji je 2022. godine proslavio svoj 105. rođendan, rođen je u vihoru Prvog svetskog rata. Preživeo je ratne godine, nacističke logore i glad, izrodio je sedmoro dece i dočekao preko četrdeset unučadi i praunučadi.

Njegova tajna dugovečnosti ne krije se u strogim zdravstvenim pravilima – Živan je umeo uz jutarnju kafu da zapali cigaretu, a u društvu "i po dve, tri". Njegov pravi recept za dug vek leži u duhu i pozitivnim mislima. „Nikome nisam mislio zlo, a držao sam se Gospoda Boga gde god sam bio“, tvrdio je Živan. Duboko je verovao da su zla misao i mržnja doslovno smrt za organizam, dok čista ljubav i nepokolebljiva vera telu daruju dugovečnost.

Rezica Radojković (105): Život bez žurbe i poroka

U selu Prekonoga, na obroncima jugoistočne Srbije kod Svrljiga, živi baka Rezica Radojković. Rođena u novembru 1920. godine, ona i danas zrači vedrinom, a vreme voli da provodi aktivno, čisteći i obavljajući kućne poslove koji je, kako kaže, inspirišu.

Za razliku od modernog tempa prepunog stresa, baka Rezicina tajna je usporavanje ritma i život u trenutku. „Ja sve radim polako, pa polako. Sednem, prekrstim se i pomolim Bogu. Tako se živi u ovim godinama“, ispričala je ona. Naglašava apsolutno izbegavanje poroka i dodaje da ne treba ni piti ni pušiti. Pored toga, ključnim smatra unutrašnji mir i radost koju pronalazi u drugima. Njena filozofija je jasna: „Milo mi je kada vidim mlade ljude, lepo je kad su veseli. Život ide“.

Nadežda Pavlović (109): Savest i dobra organizacija

Nadežda Pavlović, koja je preminula 2021. godine u svojoj 110. godini, dugo je slovila za najstariju ženu u Srbiji. Njen život bio je neverovatno ispunjen – rođena je u Kraljevini Srbiji (u Visokom), promenila je osam država, preživela dva svetska rata, godinama se bavila sportom, a svoj mir je u starosti pronašla u samom centru Beograda, na Vračaru.

Za nju, tajna neverovatne dugovečnosti nije ležala samo u dobroj genetici, već u disciplini i uređenom načinu života. „Samo savestan čovek može dugo da živi, jeste da on mnogo radi, ali njegov život je organizovan, pa ga nikakvi stresovi, panike i trzavice ne mogu slomiti“, njene su reči u koje je duboko verovala. Savestan rad, životna struktura i odsustvo egzistencijalne panike sačuvali su je od bolesti i stresa kroz najburnije istorijske epohe.

Iako su njihove priče i mesta stanovanja potpuno različiti, od mirnih planinskih sela do užurbanih beogradskih ulica, ovo troje stogodišnjaka dele neverovatno sličnu i univerzalnu istinu. Mirna savest, odsustvo zlobe, vera i sposobnost da se život sačuva od nepotrebnog stresa pokazali su se kao najmoćniji eliksiri mladosti.

(Telegraf.rs)