Koliko su nam zaista bliski Ukrajinci, a koliko Rusi? Šokiraćete se kad vidite OVU mapu i gde ima naših gena

Sa kim su Srbi genetski najsličniji? Ovo je pitanje koje je svako od nas barem jednom u životu postavio, a odgovor, uz sve istorijske i antropološke analize, nije nimalo lako dati. Dilemu je pokušao da razreši poznati "Heatmapper Guy" koji je nedavno objavio jako interesantnu mapu na kojoj je tačno upisano gde sve u regionu, ali i po Evropi ima "krvi" koja je nalik našoj i sa kojim to ljudima delimo gene.

Na pomenutoj mapi su, kako se da videti, prikazane države koje se graniče sa Srbijom i evropske države geografski bliske nama, a preko kojih je rečima ispisano koji su to narodi koji pretežno tu žive i ima li li među njima Srba.

Preporučujemo

Kada je o državama sa kojima se graničimo reč, "naš gen" je dominantno prisutan, osim Srbije, očekivano, i u većem delu Balkana, najviše, naravno, u Bosni, u najvećem delu Hrvatske, Crnoj Gori, ali, zanimljivo, i u velikom delu Rumunije (posebno severozapadnom i severoistočnom).

Ukoliko se na mapi pogleda južnije, više je nego očigledno da je sa Albanijom sasvim drugačija situacija, a gde, barem kako se vidi na mapi pomenutog mapera, "naše krvi" ima u mnogo manjoj meri.

Južni deo Rumunije i zapadni deo Bugarske su takođe prilično "narandžasti", što znači da ima dosta "našeg gena", a narandžasto, mada nešto slabije, u delovima Mađarske Slovenije, Austrije, Švajcarske...

Još jedan deo koji je crven i narandžast (dosta sličnosti), možda i neočekivano, ali za one koji ne znaju dobro istoriju, je istok Ukrajine i centralni deo ove države, u kojem ima dosta "naših" gena.

Za razliku od Ukrajine, veći deo Rusije je plav (uopšte nema sličnosti), ili zelen (malo poklapanja).

Zeleni su (vrlo malo poklapanja, ali postoji) su i Skandinavija, Španija, Italija, Poljska...

Uostalom, celu mapu možete pogledati ovde.

Genetika ne poznaje granice ni religiju

Kada se analiziraju ovakve i slične genetske mape, važno je razumeti jasnu razliku između biološkog porekla i modernog nacionalnog identiteta. DNK analize se ne oslanjaju na istorijske mitove, političke saveze ili religijska ubeđenja, već isključivo na drevne migracije i geografsku bliskost.

Genetska sličnost drastično opada sa fizičkom udaljenošću. Zato je iz ugla populacione genetike sasvim logično i očekivano da narodi Balkana dele mnogo više zajedničkog genetskog materijala jedni sa drugima (zbog vekovnog suživota i mešanja) nego sa geografski udaljenim Slovenima poput Rusa ili Ukrajinaca.

Većina naroda na ovim prostorima nosi izuzetno sličan genetski otisak koji predstavlja složenu mešavinu paleobalkanskih starosedelaca (poput Tračana, Ilira i Vlaha) i slovenskih plemena koja su migrirala na jug. Taj bazni supstrat je zajednički za čitav region, bez obzira na današnje državne međe.

Ovakve mape služe kao odličan podsetnik da je Balkan vekovima bio tranzitni prostor na kom su se imperije smenjivale, a populacije neprestano mešale, ostavljajući nam kompleksno nasleđe koje prevazilazi moderne političke granice i nacionalne podele.

(Telegraf.rs)