Rak prostate: Simptomi, dijagnostika, lečenje! Kada treba uraditi prvi urološki pregled i zašto je to važno?

Rak prostate je treći po učestalosti maligni tumor kod muškaraca u Srbiji, a od njega svake godine oboli oko 2.500 pacijenata, dok gotovo 1.000 muškaraca nažalost izgubi život. Ipak, uprkos ovim sumornim podacima, medicina šalje jasnu i ohrabrujuću poruku: ukoliko se otkrije na vreme, rak prostate je izlečiv u više od 90 odsto slučajeva.

Šta je rak prostate?

Rak prostate je maligni tumor koji nastaje nekontrolisanim bujanjem ćelija u prostati - žlezdi veličine kestena koja se nalazi u maloj karlici muškarca, odmah ispod mokraćne bešike, i čija je primarna uloga proizvodnja semenog fluida. Ovaj tumor spada među najčešće malignitete kod muškaraca.

Preporučujemo

Najveći problem sa kojim se urolozi svakodnevno susreću u praksi jeste činjenica da karcinom prostate u svom inicijalnom stadijumu ne daje nikakve simptome. Muškarac može godinama živeti sa malignim procesom na prostati, a da se oseća potpuno zdravim, snažnim i sposobnim za svakodnevne aktivnosti.

Iako ove brojke deluju zabrinjavajuće, ključ spasa leži u svesti i informisanosti pacijenata. Ovoj temi je posvećeno posebno izdanje emisije "Zdravo sa Ivanom", u kojoj je gostovao stručnjak sa Vojnomedicinske akademije (VMA), urolog dr Aleksandar Lazić. On je detaljno objasnio zbog čega se ova bolest naziva podmuklom, kako izgleda pregled kojeg se muškarci najviše plaše i na koji način savremena dijagnostika i lečenje spasavaju živote.

- Karcinom prostate u tom nekom inicijalnom stadijumu ne daje nikakve simptome i to je najčešći problem koji se javlja. Kada karcinom prostate da simptome u vidu otežanog mokrenja, učestalog mokrenja, bola u maloj karlici ili u kostima, to već govori u prilog da je možda bolest uznapredovala. Uglavnom u početku ne daje simptome i zato su preventivni pregledi urologa jako, jako bitni - naglašava dr Aleksandar Lazić.

Koji su simptomi raka prostate?

Kada se simptomi konačno pojave, oni najčešće ukazuju na to da je tumor narastao dovoljno da pritiska mokraćnu cev ili da se proširio na okolne strukture i kosti.

- Otežano započinjanje mokrenja i oslabljen ili isprekidan mlaz urina

- Učestalo mokrenje, naročito tokom noći (nokturija)

- Osećaj nepotpunog pražnjenja mokraćne bešike

- Bol ili peckanje pri mokrenju ili ejakulaciji

-Prisustvo krvi u urinu ili semenoj tečnosti (hematurija i hematospermija)

- Tupi bolovi u maloj karlici, donjem delu leđa, kuku ili kostima. što može ukazivati na uznapredovalu bolest ili metastaze.

Uzroci raka prostate

Godine života predstavljaju primarni faktor rizika za nastanak ovog maligniteta. Kako ističe dr Aleksandar Lazić, karcinom prostate je prvenstveno vezan za stariju populaciju. Rizik dramatično raste nakon 50. godine života, a vrhunac učestalosti dostiže u sedmoj i osmoj deceniji.

Međutim, porodična anamneza igra presudnu ulogu u tome kada bi muškarac trebalo da uradi svoj prvi urološki pregled.

- Preventivni pregledi su pogotovo bitni kod muškaraca koji znaju da u porodici imaju nekog ili su imali nekog člana porodice koji je imao karcinom prostate. Tim muškarcima preporučujemo da čak i ranije krenu sa preventivnim pregledima kod urologa - savetuje urolog sa VMA.

Dok se u opštoj populaciji preporučuje prvi preventivni pregled sa 50 godina, muškarci sa porodičnom istorijom raka prostate (otac, brat, stric) moraju početi sa redovnim kontrolama znatno ranije, odnosno već od 40. ili 45. godine.

Na pitanje da li se rak prostate javlja kod mlađe populacije, dr Lazić objašnjava da je to retkost, ali skreće pažnju na drugi, izuzetno učestao malignitet kod mladih o kome se nedovoljno govori -tumori testisa.

- Ono što je češće kod mlađih muškaraca, a o čemu se ne govori toliko često, jesu tumori testisa. Tumori testisa se uglavnom javljaju u drugoj i trećoj deceniji života, kod mlađih muškaraca, i ako se otkriju blagovremeno, procenat izlečenja u nekim slučajevima prelazi i 90 odsto - ističe dr Lazić.

Zašto je pregled važan?

Mnogi muškarci odlažu odlazak urologu iz čistog straha, stida ili neprijatnosti. Dr Lazić razbija te tabue i detaljno objašnjava šta pacijenta zapravo čeka u ordinaciji.

Sve počinje otvorenim i individualnim razgovorom.

- Urološki pregled, kao i svaki lekarski pregled, kreće prvo jednim razgovorom. Pristup pacijentu je uvek individualan jer se svi mi razlikujemo. Ne možete ni da verujete koliko u stvari mi iz razgovora sa pacijentom saznamo, mnogo informacija - objašnjava dr Lazić.

Nakon razgovora sledi opšti fizikalni pregled, a potom i procedura koja kod većine muškaraca izaziva najveći otpor - pregled prostate kroz rektum.

- Ono što je najneprijatnije kod muškaraca, što njima izaziva neprijatnost, jeste takozvani digitalorektalni pregled, kada mi prstom trebamo da pipnemo prostatu kroz rektum. Muškarcima je uglavnom to neprijatno, međutim taj pregled traje veoma kratko - svega 5 do 10 sekundi, a nama lekarima govori izuzetno mnogo - naglašava dr Aleksandar Lazić.

Tokom ovih nekoliko sekundi, urolog dr Lazić može da proceni veličinu, oblik, konzistenciju i tvrdoću prostate, kao i eventualno prisustvo sumnjivih čvorića ili neravnina.

Pored pregleda prstom, ključni saveznik urologa je PSA (Prostate-Specific Antigen) - specifični antigen prostate koji se određuje iz obične analize krvi. Međutim, dr Lazić razbija jednu od najčešćih zabluda u javnosti -PSA nije isključivo marker za rak.

- PSA je tumor marker za prostatu, ali bih ovom prilikom voleo da napomenem da PSA nije tumor marker koji je specifičan samo za karcinom prostate. On je specifičan za prostatu kao organ. Tako da taj marker hoće biti povišen i kada je prostata upaljena (prostatitis), i kada postoji benigno uvećanje prostate (BPH), kao i kada je u pitanju maligna promena - objašnjava dr Lazić.

Uobičajene normalne vrednosti kreću se od 1 do 4 ng/ml. Kod starijih pacijenata ili onih sa znatno uvećanom prostatom, granica može biti i nešto viša.

Kada PSA pređe 4 ng/ml, to urologu daje jasan znak da postoji promena koju treba dalje detaljno istražiti.

Ako je PSA povišen ili je digitalorektalni pregled dao sumnjiv nalaz, pacijent se upućuje na dalju dijagnostiku.

Kako se leči karcinom prostate?

Magnetna rezonanca (mpMRI) prostate predstavlja savremenu neinvazivnu metodu koja pruža detaljan uvid u strukturu tkiva i locira eventualna sumnjiva žarišta, dok je biopsija prostate konačna i jedina sigurna dijagnostička metoda. Pod kontrolom ultrazvuka uzima se mali uzorak tkiva koji se šalje na patohistološku verifikaciju (PH nalaz) kako bi se definitivno utvrdilo prisustvo malignih ćelija i odredio stepen agresivnosti tumora (tzv. Glisonov skor).

Izbor lečenja raka prostate zavisi od stadijuma bolesti, starosti pacijenta, opšteg zdravstvenog stanja i brzine napredovanja tumora. Medicina danas raspolaže bogatim arsenalom terapijskih opcija.

Kod veoma rano otkrivenih, spororastućih i niskorizičnih tumora (naročito kod starijih pacijenata), operacija ili zračenje nisu uvek prvi korak. Bolest se pažljivo nadgleda redovnim kontrolama PSA, magnetnom rezonancom i povremenim biopsijama.

Zlatni standard za lokalizovani rak prostate jeste potpuno uklanjanje prostate i semenih kesica. Danas se ova intervencija izvodi na više načina.

- Laparoskopska hirurgija (minimalno invazivna metoda sa bržim oporavkom)

- Robotska hirurgija (izuzetno precizna metoda koja maksimalno šuva nerve i mišiće odgovorne za kontinenciju i potenciju).

Zračna terapija koristi visokoenergetske zrake za uništavanje malignih ćelija.

- Spoljašnje (eksterno) zračenje

- Brahiterapija - ugradnja malih radioaktivnih zrna direktno u tkivo prostate.

Ćelije raka prostate za svoj rast primarno koriste muški polni hormon - testosteron. Hormonska terapija ima za cilj da blokira stvaranje ili delovanje testosterona, čime se tumor doslovno "izgladnjuje" i smanjuje.

Kod uznapredovalih ili metastatskih oblika bolesti, poslednjih godina napravljen je ogroman pomak. U Srbiji su pacijentima preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) dostupni moderni inovativni lekovi (poput ARTA lekova novije generacije) koji u kombinaciji sa standardnom hormonskom terapijom značajno produžavaju život i poboljšavaju njegov kvalitet.

Važnost prevencije

Podaci koji govore da u Srbiji svake godine oboli oko 2.500 muškaraca, a čak 1.000 izgubi život, ne treba da izazivaju paniku, već oprez. Rak prostate jeste ozbiljna bolest, ali nije smrtna presuda ako se reaguje na vreme.

Savet dr Aleksandra Lazića sa VMA je jasan, jednostavan i nedvosmislen.

- Muškarci stariji od 50 godina moraju jednom godišnje uraditi PSA test i posetiti urologa.

- Muškarci sa porodičnom istorijom bolesti sa urološkim pregledima moraju početi već sa 40-45 godina.

Pregled traje svega 5 do 10 sekundi - to je beznačajna neprijatnost u poređenju sa sačuvanim životom i potpunim izlečenjem koje iznosi preko 90 odsto.

Ne čekajte da se pojave prvi simptomi, jer tada bolest može biti u uznapredovaloj fazi. Zaboravite na izgovore, preuzmite odgovornost za svoje zdravlje i zakažite urološki pregled na vreme.

Sve o zdravlju, prevenciji i lečenju bolesti, možete saznati od najboljih stručnjaka podcasta "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje ponedeljkom od 19 časova na portalu Telegraf.rs, autorke i urednice Ivane Anđelković - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)