Pre 16 godina Srbija je pričala o neženjama iz Zabrđa: Otišli smo u ovo selo da vidimo šta se desilo sa njima

Pre šesnaest godina širom Srbije počelo je da se šuška o nekom "selu neženja", zabačenom mestu u koje ženska noga godinama nije kročila i u kom žive samo tri brata Jankovića. O njima je čak snimljen i igrani film koji je obišao Evropu, a i dan-danas se društvenim mrežama šire replike i kadrovi iz njega. Tu nije bilo glume i naučenih rečenica, već se prikazivao surov i realan život trojice momaka koji samo žele da se skrase pored lepše polovine u pustošima Zabrđa.

Cela Srbija, a i region, "zaljubili" su se u braću Jankoviće, pogotovo u najmlađeg, Roda Jankovića, koji je postao internet zvezda zbog svoje izjave u kojoj objašnjava kako su momci sa sela " prava stvar" za sve žene ovoga sveta:

"Devojke sa sela se najviše udaju u grad, a muškarci koji su u gradu, to su muškarci isposni. Oni nemaju snage ni ništa, a na selu koji su ljudi, pa kad ufati devojku, koji je čovek odmoran, kad je spodbije on je lomi. Mi smo u selu mnogi jači nego ovi što su u grad".

Danas, deceniju i po kasnije, zapitali smo se šta se sa njima desilo i gde su Jankovići sada...

Dok smo lutali i tragali za njima izgledalo je kao da tražimo iglu u plastu sena. Postoji nekoliko naselja sa tim imenom, ali mi smo tražili ono jedno - Zabrđe kod Novog Pazara. Na tom putu nailazili smo i na različite odgovore: od onih koji nikada nisu čuli za Zabrđe, do onih koji ne znaju ništa o Jankovićima, a onda, neko nam je rekao: "pozovite Miću iz Pazara, on poznaje taj kraj kao svoj džep". I ispostavilo se da je Mićo bio naš džekpot.

Kroz oblak prašine do vrha, a tamo - jedna kuća i jedan čovek

"Jankovići? Tri brata? Pa to su mi svojte, kako ne bih znao", rekao nam je Mićo oduševljen što se uopšte interesujemo za selo koje je i sam bog zaboravio. "Ja ću da vas odvedem i da vam sve pokažem". Ovaj sedamdesetdvogodišnjak jedva je dočekao da nekome pomogne, ali i da kroči u svoje Zabrđe nakon pet godina - toliko je prošlo otkad nije video svoj rod, svoje Jankoviće.

"Ovaj put sami nikada ne bismo našli" zaključili smo dok se naš automobil borio sa kamenjem, prašinom i usponom između Sopoćana i Novog Pazara zaraslim u žbunje i korov. Bili smo u oblaku prašine, kamenje je škripalo i strugalo vozilo, a onda, na vrhu bela kuća kao da je zasijala na jednoj livadi.

"Evo ga Rodo! Oooo, Rodooooo!",  dozivao je Mićo svojtu. "Rodooooo!"

Rodoljub Janković poznatiji kao Rodo, najmlađi je od trojice braće i sada i jedini stanovnik zaseoka. Iako je prošlo 16 godina od ekranizacije njegovog života on je i dalje tu, pomalo bolešljiv hrabro gazi pedesetu godinu. Jedini je ostao da čuva svoju rodnu kuću, a sada je i jedini stanovnik čitavog sela. Nije želeo da se snima, jer je, kako kaže, konačno je našao devojku i želi svoju privatnost da zadrži za sebe, a mi smo to ispoštovali.

Zato je tu bio Mićo. On nam je sve ispričao, a Rodo je sve pomno pratio.

- Jao što mi je milo što ste me doveli ovde. Videli ste koliko je put loš, ne mogu baš da napravim takvu avanturu da dođem bez razloga, a merak mi je što sam došao da obiđem ovo, tu sam bogami i muke video. Ja ne živim ovde, ali drva su nam bila potrebna, imali smo svoju šumu u Zabrđu, pa smo morali da se mučimo da dolazimo i da silzimo niz ovu nizbrdicu, od toga smo se grejali - počinje Mićo za Telegraf.rs.

Čim smo došli domaćin Rodo je Miću izgrlio iznenađen što ga vidi, ponudio nas je kafom i sokom i ugostio u svom "dvorištu" sa kog se pruža najlepši pogled koji smo ikada videli. "Jao kakva lepota, kakav pogled, netaknuta priroda" prokomentarisala sam oduševljeno.

"Šta je tebi ovde lepo!", odbrusio mi je Rodo.

- I ja isto to kažem. Meni je merak što sam ovde i što vidim ove pejzaže, setim se kuda sam prolazio, al' bogami da živim... ne bih ni ja isto. Sve je nenaseljeno, nema naroda, otišlo kao iz svih sela, a bogami i nužda je oterala ljude odavde - nadovezao se Mićo.

"Aj što nema žena, nego što nema ni ljudi"

Još davno su za Zabrđe rekli da je to selo bez žena. U filmu reditelja Srđana Šarenca koji je sniman 2010. godine otkriva se da žena tu nije kročila 15 godina, a od tada je prošlo još 15 godina, što znači ukupno 30.

- Živa istina. Aj' što je bez žena, no nema ni ljudi! Sad, evo, tu mi je, samo jedan svojta ostao. Njih tri brata su bila, otišli su u Deževu da rade, a jedan je ostao ovde. On se fali pomalo i da može da se živi ovde, ali kad naroda nema, to je već dovoljno teško - otkriva nam Mićo.

Kaže da su braća i dalje neoženjena. Između njih je samo po godina razlike, a i 15 godina kasnije situacija je i dalje nepromenjena.

- Ovde može da se živi samo od stočarstva. Nema drugo, ovde neće pirinač da rodi! Pšenicu ne seju ni dole blizu puta, a kamoli ovde da je seju. Jedino stočarstvo. Muka je prići, al za muku ti niko ne pita, jadan - kaže nam naš sagovornik.

Ostala je samo jedna kuća. Kuća Roda Jankovića koji se ne žali. Iako se šuška da će im izgraditi put on kaže da njemu put ne treba. Ima svoj traktor i to mu je dosta. Njemu su zmije, vukovi i medvedi svakodnevica, tako da se više ničega ne plaši. Kaže da se tri puta sreo sa medvedom oči u oči i uvek je spreman.

- Ako budem čuo da su se oženili, ja ću vam prvi javiti. To bi bila radosna vest - kaže kroz smeh naš vodič Mićo.

(Telegraf.rs)