Legendarni Rus bio je vojskovođa, proglašen za sveca: Umro je mlad, kao monah. Crkva slavi Aleksandra Nevskog

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog i Svete Aleksandra, Jovana i Pavla.

Prenos moštiјu svetog Aleksandra Nevskog

U kalendaru Srpske pravoslavne crkve svaki dan u godini posvećen je jednom svecu ili velikomučeniku koji je stradao za hrišćansku veru. Među njima se nalaze i istorijske ličnosti koje je crkva kanonizovala. Jedna od njih je i Sveti Aleksandar Nevski, veliki ruski knez i svetac, čiji se spomen slavi dva puta: 12. septembra (30. avgusta) i 6. decembra (23. novembra). Pravoslavni vernici u septembru obeležavaju prenos njegovih moštiju, a u decembru dan kada je sahranjen.

Preporučujemo

Sveti Aleksandar Nevski predstavlja jednu od najvećih ličnosti u istoriji ne samo ruske nego i cele pravoslavne crkve. Njegov sveti kult raširen je ne samo u Rusiji već i širom zemaljskog šara – u Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj, Makedoniji, Belorusiji, Ukrajini, Moldaviji, Poljskoj, Grčkoj, Rumuniji, Americi, Australiji, Africi… Njemu su posvećeni mnogi hramovi, a jedan od najznamenitijih hramova u srpskoj prestonici – Beogradu, upravo je posvećen Sv. Aleksandru Nevskom.

Sveti Aleksandar Nevski rođen je u Pereslavu Zalevskom, 30. maja 1220. godine, kao sin velikog kneza Jaroslava Drugog Vsevoldoviča. Majka mu se zvala Rostislava (Teodosija) Mstislavna, iz Smolenska. Od malena je Aleksandar bio srcem okrenut ka Bogu i crkvi. Bogoljubiv, čovekoljubiv, pravdoljubiv, žalostiv, milostiv, molitven i istinski pobožan, prezirao je sujetu ovog prolaznog sveta. Mladost je proveo u gradu Novgorodu Velikom, a vlast nad Novgorodskom kneževinom je zadobio kao mladić 1236. godine.

Istakao se kao veliki vojskovođa

Rođen u najteže vreme ruske istorije, kada su zemlju napadale mongolske horde, švedska vojska i nemački riteri, istakao se kao veliki hrišćanski vojskovođa, podvižnik i molitvenik i zaštitnik ruske zemlje. Kada je 1237. papa Grgur Deveti organizovao krstaški pohod da bi pokorio ruske zemlje, knez Aleksandar ustao je u zaštitu pravoslavne vere i u bici kod ušća reke Ižore, na obalama Neve, izvojevao 15. jula 1240. pobedu, po kojoj je i dobio nadimak „Nevski“. Uspešno se suprotstavio i litvansko-nemačkoj najezdi: u situaciji kada su gradovi Jurjev i Pskov već bili zauzeti, a Tevtonci prodrli do Novgorodske oblasti, Aleksandar Nevski izvojevao je slavnu pobedu 5. aprila 1242. na zaleđenom Čudskom jezeru. Ovaj događaj je ruski režiser Sergej Ejzenštajn opisao u kultnom filmu „Aleksandar Nevski“. Sa slavom se vratio u Novgorod. Preminuo je 14. novembra 1263. godine, primivši pre smrti monaški postrig pod imenom Aleksije. Sahranjen je 23. novembra u manastiru rođenja Presvete Bogorodice u Vladimiru.

Čuda Aleksandra Nevskog

Njegove mošti, otkrivene 1380. godine su prenete u severnu rusku prestonicu Petrograd 12. septembra 1724. godine po naredbi cara Petra Velikog i počivaju u lavri Svetog Aleksandra Nevskog. Ruska crkva kanonizovala ga je zbog hrišćanskih vrlina, a tokom vremena stvarale su se i priče o čudima vezanim za njegov lik. Tako, na primer, u doba kneza Dimitrija Donskog, u crkvi gde je počivalo Aleksandrovo telo, jedne noći sveće su se upalile same od sebe, a dva starca izašla su iz oltara i prišla njegovom grobu, govoreći: „Aleksandre, ustani i spasi praunuka svoga Dimitrija, koga silno napadaju tuđinci“. Priča dalje kaže da je Aleksandar ustao iz groba i pošao sa njima, a da je sve video crkvenjak i o tome izvestio crkvene vlasti.

Sveštenici su netruležne mošti kneževe postavili u kivot i tom prilikom su bolesnici zadobili isceljenje, a arhimandrit Jefrosin je video kako se sveća kraj groba Aleksandrovog sama zapalila od nebeskog plamena. Mošti kneza se smatraju jednom od glavnih svetinja Sankt Peterburga i manastira Aleksandra Nevskog.

Aleksandar Nevski postao je simbol borbe za očuvanje pravoslavlja, pa ga poštuju skoro svi narodi slovenskog porekla, među njima i Srbi. Zabeležen je u istoriji kao jedan od velikih ratnika srednjovekovne Evrope i jedan od najvećih vojskovođa Rusije. Ovaj sveti knez uzdao se u Boga, pored svoje vojske. Pred polazak u svaku bitku on se obraćao svojim vojnicima rečima: „Bog je ne u sili, nego u pravdi“. Dvadeset sedam godina vladao je knez Aleksandar provodeći dane darovane od Boga u podvizima i trudovima. Najzad, osećajući da mu se približava odlazak sa ovog sveta, primio je monaški čin, dobivši ime Aleksije.

Nakon što se pričestio svetim tajnama, upokojio se 1263. u svojoj 43. godini. Godine 1381. mošti svetog kneza otrkivene su i položene u Sabornoj crkvi manastira. Godine 1547. za vreme cara Ivana Četvrtog Groznog svetom knezu sastavljena je služba i određeno da se njegov spomen praznuje 23. novembra na dan njegove sahrane. Godine 1724, po naređenju cara Petra Velikog, časne mošti svetog kneza prenete su u Petrograd gde počivaju i danas.

Tropar (glas 2):

Nebesnih voјinstav arhistratiže, molim tјa prisno mi nedostoјniјi, da tvoјimi molitvami ogradiši nas krovom krilu neveščestveniјa tvoјeјa slavi; sohranjuјušče ni, pripadaјuščiјa prilježno i vopiјuščiјa: ot bјed izbavi ni, јako činonačalnik višnjih sil.

Sveti Aleksandar, Јovan i Pavle

Aleksandar je učestvovao na I Vaseljenskom saboru u Nikeјi umesto prestarelog patriјarha Mitrofana; potom nasledio Mitrofana. Kad su neki filozofi hteli da se prepiru s njim o veri, on je rekao јednom od njih: "u ime Gospoda moga Isusa Hrista zapovedam ti da umukneš!“ I filozof je onemeo tog časa. Molitvom svoјom i Ariјu je prekratio život. Skončao u 98 godini života, 340 godine.

Sveti Јovan Postnik upravljao je crkvom u vreme zlog cara Anastasiјa, јeretika akefalita. Upokoјio se 595. godine.

Svet Pavle IV upravljao je crkvom 5 godina i 8 meseci, i odrekao se prestola primivši taјno shimnu, da bi pokaјao svoј greh što јe naјpre pristaјao uz ikonoborce. Bio јe prethodnik velikog Tarasiјa i upokoјio se u vreme Irine i Konstantina 784 godine.

(Telegraf.rs / Žurnal.me, Hram Končarevo)