Svi ovo radimo SVAKOG DANA: Da li ste se ikada zapitali zašto i ODAKLE zapravo potiču OVI običaji

Iako živimo u eri nauke i tehnologije, mnoge svakodnevne navike opstale su kroz vekove. Kucanje u drvo, prosipanje vode, bacanje novčića u fontanu i izgovaranje "nazdravlje" nakon kijanja toliko su se duboko ukorenili u našu kulturu da ih većina ljudi izvodi potpuno nesvesno. U nastavku donosimo pregled ovih drevnih običaja koji i danas žive, kao i drugih rituala čiji su koreni jednako fascinantni.

Prolazak ispod merdevina

Preporučujemo

Izbegavanje prolaska ispod oslonjenih merdevina potiče iz drevnog Egipta, gde je trougao koji merdevine formiraju sa zidom i tlom smatran svetim geometrijskim oblikom. Prolazak kroz trougao smatran je narušavanjem harmonije i poštovanja prema bogovima, dok se kasnije u hrišćanstvu trougao povezivao sa Svetim Trojstvom, pa se prolazak kroz njega tumačio kao prizivanje loše sreće.

Kucanje u drvo protiv peha

Običaj kucanja u drvo nakon izgovaranja nečega lepog ili uvek kada želimo da "ne ureknemo" sreću potiče iz paganskih vremena. Stari narodi verovali su da u drveću žive dobri duhovi i božanstva. Dodirivanjem ili kucanjem o stablo stvorio bi se kontakt sa zaštitničkim silama, čime se prizivala njihova milost i verovalo se da se time drži podalje svaka loša sreća.

Prosipanje vode za sreću

Tradicionalni običaj prosipanja vode za osobom koja polazi na važan put, ispit ili posao izuzetno je rasprostranjen u našoj kulturi. Voda simbolizuje tečnost, lakoću i neprekidno kretanje, pa se prosipanjem male količine vode veruje da će i predstojeći poduhvat proteći glatko i bez prepreka, baš kao što voda teče.

Prosipanje soli i prebacivanje preko ramena

So je u prošlosti bila izuzetno vredna roba, te je njeno slučajno prosipanje smatrano velikom nesrećom i najavom svađe ili gubitka. Da bi se neutralisao loš predznak, nastalo je verovanje da malo prosipane soli treba uzeti desnom rukom i prebaciti preko levog ramena – direktno u oči zlim duhovima za koje se verovalo da vrebaju iza leđa.

Duvanje svećica za ispunjenje želje

Proslava rođendana danas je gotovo nezamisliva bez torte i svećica. Pre nego što ih ugasimo jednim dahom, zamislimo želju. Ovaj običaj vezuje se za stare Grke koji su prinosili okrugle kolače sa svećama boginji Artemidi, pri čemu je dim sveća nosio njihove molitve ka nebu. Vremenom je ritual postao deo rođendanske tradicije koja se prenosi s koljena na koljeno.

Nazdravljanje uz gledanje u oči

Kada se podižu čaše u društvu, nepisano je pravilo da se sagovornik pogleda direktno u oči. Ovaj običaj potiče iz srednjeg veka kada je trovanje bilo česta metoda obračuna. Gledanjem u oči tokom kucanja čašama osiguravalo se poverenje, a snažan dodir čaša omogućavao je da se tečnost prelije iz jedne u drugu, čime se dokazivalo da napitak nije otrovan.

Bacanje novčića u fontanu

Davanje novca vodopadima, izvorima i fontanama ima korene u vremenima kada je voda smatrana svetim izvorom života. Ljudi su prinosili darove božanstvima vode u znak zahvalnosti za zdravlje i opstanak. Danas je ritual jednostavniji – baci se novčić u fontanu, zamisli želja i nastavi dalje, ali je potreba za povezivanjem sa starim verovanjem ostala nepromenjena.

Izgovaranje "nazdravlje" nakon kijanja

Reč „nazdravlje“ koju automatski izgovaramo čim neko kine nosi duboku istorijsku pozadinu. U starom veku i tokom epidemija kuge, kijanje se smatralo jednim od prvih znakova teške bolesti ili opasnosti po život. Izgovaranje želje za dobrom zdravlju služilo je kao vrsta blagoslova i zaštite za osobu koja je kinula, a danas je opstalo kao element učtivosti i lepog ponašanja.

(Telegraf.rs)