IMA LI BESNILA U GRČKOJ? Važne informacije za turiste posle napada šakala na dete iz Srbije

Nedavni incident u kom je divlja životinja u kampu povredila dete iz Srbije uznemirio je brojne turiste koji letuju na grčkom primorju. Pored samog povređivanja, najveći strah među turistima izaziva mogućnost zaraze besnilom. Međutim, zvanični epidemiološki podaci pružaju umirujuće vesti, jer se Grčka već godinama zvanično smatra zemljom slobodnom od terestričnog besnila (klasičnog virusa koji cirkuliše među psima, lisicama i drugim kopnenim sisarima), navodi evropski portal za bezbednost hrane efsa.europa.eu.

Zvanična statistika i izveštaji, koje prenosi tovima.com, pokazuju da je poslednji potvrđeni slučaj besnila kod životinja u Grčkoj zabeležen kod jedne crvene lisice u maju 2014. godine, dok poslednji slučaj zaraze kod ljudi datira još iz 1970. godine.

Preporučujemo

Nakon manje epidemije u severnom delu zemlje od 2012. do 2014. godine, koja je bila povezana sa susednim balkanskim zemljama, Grčka je uspešno eliminisala virus kroz organizovane programe oralne vakcinacije lisica, pojačan nadzor i vakcinaciju i kontrolu pasa.

Foto: Šakal, jedan od roditelja sulimova/Pixabay/Alpcem

Zvanični status potvrđuje i grčko Ministarstvo poljoprivrednog razvoja i hrane, ističući da Grčka od 2021. godine nosi zvanični status zemlje slobodne od besnila odobren od strane Evropske unije. Pored toga, Grčka je 2024. godine podnela i samodeklaraciju o slobodi od infekcije virusom besnila Svetskoj organizaciji za zdravlje životinja (WOAH).

U severnim i graničnim delovima zemlje i dalje se preventivno sprovode akcije oralne vakcinacije i kontinuirani nadzor jer u pojedinim susednim zemljama virus još uvek postoji. Ipak, postoje određene važne napomene i predostrožnosti na koje treba obratiti pažnju tokom boravka u prirodi.

Kako navodi portal travelhealthpro.org.uk, u Grčkoj, kao i u većem delu Evrope, mogu biti prisutni lisavirusi slepih miševa (srodni virus koji izaziva bolest sličnu besnilu). Iako je rizik za ljude veoma nizak, svaki ujed ili ogrebotinu slepog miša treba tretirati kao potencijalnu izloženost i odmah potražiti lekarsku pomoć.

Dodatno, skreće se pažnja na to da je u poslednje vreme uočeno učestalije pojavljivanje lisica u naseljenim mestima i gradovima. Zbog nedavnih slučajeva ujeda lisica, lekari su preventivno primenjivali terapiju nakon izlaganja, iako sam virus besnila ne cirkuliše.

Stručnjaci apeluju da svaki ujed ili ogrebotina bilo kog sisara, a posebno lisica, pasa ili slepih miševa zahteva obaveznu medicinsku procenu.

Zaključak za sve putnike i stanovnike jeste da izbegavaju bilo kakav kontakt sa psima lutalicama ili divljim životinjama u kampovima i na plažama, kao i da bez odlaganja potraže hitnu medicinsku pomoć u slučaju bilo kakvog ujeda. Iako mere opreza uvek moraju postojati, rizik od besnila od pasa i drugih kopnenih životinja u Grčkoj trenutno je na izuzetno niskom nivou.

(Telegraf.rs)