Zvali su ga Telegraf, kraljev gardista, go je prelazio granice, preživeo najopasnije misije: Umro je na Kosovu

Milutin Babović, poznat pod nadimkom Telegraf, bio je jedan od najneobičnijih ljudi srpske vojne i ustaničke istorije. Kao dete je ostao bez roditelja, kao mladić prenosio je tajne poruke kroz neprijateljske teritorije, a kasnije je postao komandant garde kralja Petra I.

Milutin Babović rođen je u surovim krajevima srpskih brda, u plemenu Vasojevića, u vremenu kada su granice, ratovi i ustanci određivali svakodnevni život. Roditelje su mu, prema istorijskim zapisima, ubili turski neregularni odredi kada je imao svega tri godine. O njemu je potom brinuo deda.

Preporučujemo

Još kao dečak odrastao je uz priče o ratovima, ustancima i prelascima preko planina. Međutim, Babović nije ostao samo nemi svedok događaja. Postao je kurir koji je prenosio poruke između Crne Gore, Srbije, Hercegovine i Makedonije, često kroz krajeve u kojima je svaki pogrešan korak mogao da znači smrt.

Poruke je nosio u glavi, a ne u džepovima

Njegov zadatak bio je posebno opasan jer su poruke često bile vojne i političke prirode. Babović ih, prema svedočenjima, uglavnom nije nosio zapisane. Pamtio ih je, upravo zato što bi u slučaju zarobljavanja neprijatelj mogao da pronađe samo prazne džepove.

Bio je poznat po tome što je umeo da se probije do odredišta, da se vrati i da ostane priseban i na najopasnijim mestima. Njegova izdržljivost i sposobnost snalaženja u planinama učinile su ga dragocenim za ustaničke i državne strukture.

Posebno se pamti događaj iz 1877. godine, kada je navodno prešao oko 130 kilometara peške za samo jedan dan, kako bi poruku dostavio crnogorskom kralju Nikoli.

Kralj mu je tada dao nadimak koji će ga pratiti do kraja života - Telegraf.

Nadimak nije bio slučajan. U vremenu bez pouzdanih komunikacija, čovek koji je mogao da prenese poruku brže i sigurnije od bilo kog drugog predstavljao je živu vezu između vojnih i političkih centara.

Od tajnog kurira do kraljeve garde

Babović je kasnije učestvovao u radu srpskih četničkih i ustaničkih formacija, gde je prenosio oružje, municiju i zalihe preko teritorija pod kontrolom neprijatelja. Njegov posao nije bio samo da prenese informaciju, već i da omogući da ljudi na terenu ostanu snabdeveni i povezani.

Godine 1903., nakon smene dinastije Obrenović i dolaska Petra Karađorđevića na presto, Babović je postao komandant garde kralja Petra I.

Za čoveka koji je detinjstvo proveo u siromaštvu i ratnoj senci, to je bio ogroman uspon. Od dečaka koji je preživljavao u planinskom kraju stigao je do samog vrha državne vojne strukture.

U Balkanskim ratovima ratovao zajedno sa sinovima

Kada su 1912. godine počeli Balkanski ratovi, Babović više nije bio mlad čovek. Ipak, ponovo je krenuo u rat, i to zajedno sa dvojicom svojih sinova.

Otac i sinovi prelazili su iza neprijateljskih linija i obavljali posebne zadatke dok su srpske, grčke i bugarske snage napredovale protiv Osmanskog carstva. Njihova priča bila je neuobičajena čak i za ratne prilike tog vremena – tri člana iste porodice zajedno su učestvovala u opasnim misijama.

Tokom Prvog balkanskog rata srpske snage su oslobodile Kosovo i Metohiju, čime je okončana viš vekovna vlast Osmanskog carstva na tom prostoru. Babović je tako dočekao trenutak u kojem se ostvario jedan od glavnih ciljeva generacija kojima je pripadao.

Nije se zaustavio ni 1914. godine

Umesto da se povuče nakon Balkanskih ratova, Babović se već 1914. godine uključio i u Prvi svetski rat.

Tokom povlačenja srpske vojske preko Albanije i Crne Gore prešao je, prema navodima iz zapisa o njegovom životu, oko 250 kilometara peške, zajedno sa vojskom koja se povlačila prema Grčkoj.

Ni tada njegova vojna karijera nije bila završena. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta 1918. godine i u završnim operacijama oslobođenja Srbije.

Čovek koji je u mladosti tajno prelazio granice, nosio poruke kroz neprijateljske krajeve i pomagao ustanicima, dočekao je kraj rata u svetu koji se potpuno promenio.

Umro je na Kosovu 1932. godine

Milutin Babović, odnosno Telegraf, umro je 1932. godine na Kosovu.

Iza sebe je ostavio život koji je teško svesti na jednu ulogu. Bio je kurir, obaveštajac, vojnik, snabdevač ustaničkih jedinica, kraljev gardista i ratnik u dva velika rata.

Njegov nadimak ostao je simbol vremena u kojem je jedna poruka mogla da promeni tok operacije, a čovek koji ju je prenosio morao da bude spreman da pređe desetine i stotine kilometara, često bez hrane, odmora i ikakve garancije da će se vratiti.

Telegraf nije bio samo nadimak Milutina Babovića. Bio je opis njegovog života - čoveka koji je decenijama bio živa veza između ljudi, vojski i državnih centara, sve dok granice preko kojih je nekada krišom prelazio nisu postale deo zemlje za čije se oslobođenje borio.

(Telegraf)