Ovi momci ne odustaju: Osnovali "državu", Hrvati ih blokirali, stigli su do Afrike, sad imaju novu "ambasadu"

Momci iz “Verdisa” ne odustaju od svoje samoproklamovane mini države na obali Dunava, na teritoriji koju ni Srbija ni Hrvatska ne priznaju kao deo svoje teritorije. Međutim, dok im je pristup maloj adi kod Apatina blokiran od strane hrvatskih vlasti, ovo društvo ne sedi skrštenih ruku. Najnovija vest je da su otvorili novu kancelariju u Novom Sadu, u privatnoj kući koja ima sve uslove da bude prava “ambasada”.

U nedelju su okupili prijatelje i “zvaničnike” i pozvali ekipu “Telegrafa” na prijem. Sa nama su bili predsednik Danijel Džekson (Daniel Jackson), ”ministar finansija” Džefri Li (Jeffrey Li), predstavnik u Novom Sadu Dušan Đurđević, građani, donatori, e-državljani.

Otvaranje nove kancelarije trebalo bi da pospeši njihov odnos sa “državljanima”, kao i sa svima s kojima ostvaruju saradnju, komunikaciju i održavaju sastanke. U prizemlju je veliki salon za prijem i konferencije, dok su na spratu kancelarije.

“Ovaj prostor znači za nas da ćemo proširiti radne kapacitete Verdisa, da će više ljudi moći da bude uključeno, da ćemo moći više ceremonija da održimo. Ova de fakto ambasada nama znači, jer povećavamo i poboljšavamo radne kapacitete”, kazao je Dušan Đurđević, predstavnik Verdisa.

Pitate se odakle im novac za tako nešto? Iako je teritorija koju smatraju svojom trenutno nedostupna, oni funkcionišu i kao neka vrsta udruženja građana, ne bi bilo prikladno reći “nevladina organizacija” jer se sami predstavljaju kao - vlada. Imaju veliki broj e-građana koji svoje članstvo plaćaju, a mnogi su voljni da im daju i donacije. Osim virtuelnog, imaju i regularno državljanstvo, za one članove koji su ozbiljnije angažovani u celom projektu, pa u kancelarijama u Novom Sadu i Doveru izdaju i pasoše i lične karte.

Oni su svojim radom stekli međunarodnu pažnju - poznati svetski mediji izveštavali su o njihovom radu, ostvarili su kontakte s organizacijama civilnog društva pri Ujedinjenim nacijama, a poslednji poduhvat bio je poseta Obali Slonovače. U ovoj siromašnoj afričkoj zemlji pomogli su opremanje jedne škole, nekoliko učionica, koja nije imala ni pristojne toalete, a koje su im oni obezbedili. Njihova pomoć u meri u kojoj su to mogli da učine, značila je mnogo lokalnoj zajednici, pa su bili lepo primljeni i od strane funkcionera lokalne samouprave.

Osnivač i predsednik ove “države” je Australijanac Danijel Džekson, koji je sa 17 godina došao na ideju da potraži teritoriju na kojoj bi mogla da nikne neka nova država. Granica između Hrvatske i Srbije ima “džepove” koji, zbog različitog tumačenja državne granice nisu upisani uz katastar ni Hrvatske, ni Srbije. Naša zemlja sdmatra da je državna granica matica Dunava, kao logično i prirodno rešenje. Hrvati se, pak, drže ranijih katastarskih granica, po kojima Verdis ne pripada njihovoj teritoriji. Uprkos tome, onemogućuju pristup s obale Dunava i to smatraju ilegalnim prelaskom granice. Danijel Džekson je sa 18 godina dobio “poklon” - doživotnu zabranu ulaska u Hrvatsku, što ga, ipak, ne sprečava da putuje u druge zemlje Evropske unije.

(Telegraf.rs)