Jedan đak, 20 meštana i mnogo ljubavi prema rodnom kraju: Ne daju da selo pod Besnom Kobilom utihne

U podnožju i na padinama Besne Kobile na jugoistoku Srbije je nekoliko planinskih sela. U njima mahom živi mali broj ljudi, ali se u pojedine i vraćaju meštani. U jednom od sela kuću obnavlja porodica Nešić.

Put koji je nazvan "ruski" vodi od Vranjske banje do Besne Kobile. Na tom putu je i skretanje za Nesvrtu, selo neobičnog naziva, za koje se vezuju različite priče, piše RTS.

Preporučujemo

"Zato što je neka kobila mnogo trčala, pa se ovde svrtela i zove se Nesvrta."

"U tursko vreme zvalo se Kesibor, a što se tiče samog naziva, da li se ovde svrta, dolazi, svraća? Dolaze, vraćaju se, evo komšija se vratio", kažu meštani.

Miloš Nešić sa porodicom obnavlja porodičnu kuću. U tome mu pomažu komšije. Radi kao moler i kaže da je najveća blagodet ovde to što u pojedinim delovima sela nema signala mobilne telefonije.

"Želim da osposobim dedovinu, da ne propadne. Imam dvoje dece, da posle mene naslede, ali mora prvo da se renovira“, ističe Milan.

Uspomene, predmeti koji su se nekada koristili, staro ognjište - sve to ga vraća u Nesvrtu, kao i želja da se bavi stočarstvom. Šestogodišnji Dušan Nešić kaže da ima deset krava i ovaca.

Selo Nesvrta nalazi se podno Besne Kobile, na 1200 metara namorske visine. U selu stalno boravi dvadesetak meštana, a u osnovnu školu ide samo jedan đak. Meštani se većinom bave stočarstvom i gaje poljoprivredne kulture za svoje potrebe.

Meštani se većinom bave stočarstvom i gaje poljoprivredne kulture za svoje potrebe.

"Sadi se krompir, to je glavna delatnost u selu. Čuva se pomalo stoka, i to je to. I u građevinskim radovima pomažemo, nekad nama pomažu, radimo i za pare, i sve to tako ide“, kaže Slađana Mitić.

Komšijska solidarnost izražena je na selu. Prirodne karakteristike ne treba opisivati, već uživati u pogledu i čistom vazduhu.

(Telegraf.rs/RTS)