Susret koji kida dušu: Hrabra žena iz Srbije spasila Francuskinju na plaži, a drugi odustali i samo posmatrali

Nakon drame koja je podigla Ulcinj i ceo region na noge, herojska priča o spasavanju života na plaži hotela Otrant dobila je svoj najlepši, najemotivniji i najnežniji epilog. Sve je započelo tokom jednog naizgled mirnog poslepodneva na obali Velike plaže, dok je hrabra žena iz Novog Pazara, Fetija Feta Jakupović, sa suprugom sedela na ležaljci i čitala knjigu. Mirnu atmosferu prekinuo je iznenadni metež kada je primetila da se narod uznemirio i da jedan čovek uz pomoć mlađeg momka iz mora izvlači beživotno telo starije žene.

Nije bilo oklevanja. Fetija nije mogla da ostane imuna na scenu koja se odvijala pred njenim očima.

Preporučujemo

- Ne ostajem imuna na takve situacije. Prilazim i čujem komentare prisutnih da je gotova, da je mrtva. Bila je zaista bela u licu, a na ustima se videla bela pena. Očekivala sam da neko nešto preduzme, jer su sekunde bile presudne. Prva pomisao mi je bila moja majka. Vidim stariju ženu od oko 75 ili 80 godina. Počinjem da plačem, obrušavam se na pesak pored nje i uz pomoć jednog čoveka postavljam je u položaj za davljenika - priseća se Fetija.

Situacija je bila kritična. Žena nije disala, a puls se nije osećao ni na ruci ni na karotidnim arterijama. Fetija je bez oklevanja započela masažu srca kako mozak ne bi pretrpeo oštećenja usled nedostatka kiseonika, smenjujući pritiske. Međutim, morala je da se suoči i sa nerazumevanjem okoline.

- Pritiskala sam je da izbaci vodu, pa sam opet pravila ritmičnu masažu srca. Čovek preko puta mene joj pridržava glavu, ali neko pored mene govori: "Gospođo, ostavite ženu na miru, vidiš da je mrtva". Ja nastavljam dalje, suze mi kapaju i ne obazirem se na negodovanje. Opet se čuje glas iz gomile: "Ne maltretiraj ženu, vidiš da je gotova". U meni se javio bes, bilo mi je žao što me napadaju dok svi ostali samo posmatraju. Bila sam očajna, ali sam odbrusila tom čoveku: "Beži tamo! Znam šta radim!" Dodala sam i da sam to predavala deci, kako bih ga ućutkala i nastavila - priča ova žena koja nije dozvolila da smrt pobedi.

Upornost i vera ubrzo su doneli preokret koji su svi prisutni čekali sa strepnjom.

- Davljenica je počela da izbacuje vodu na usta i nos, povratila je sadržaj i prodisala. Govorila sam joj da će sve biti u redu na engleskom, pretpostavljajući da je strankinja. Imala je lepe, negovane i lakirane nokte, neobičan slušni aparat, mali krstić oko vrata i lep kupaći kostim, prava dama. Pipam puls i srećna vičem: "Živa je, živa!" Karotide reaguju super, vraća joj se boja u licu. Par puta je trepnula. Tada sam osetila svoj trijumf. Žena je živa i borba nije bila uzaludna. Ne znam koliko je sve trajalo, meni je delovalo kao večnost - kaže Fetija.

Ekipe Hitne pomoći ubrzo su stigle i prevezle pacijentkinju u bolnicu u Baru, a hrabra profesorka je ostala na pesku, savladana emocijama.

- Pala sam na isti taj pesak na kojem je ležala i ponovo zaplakala, ali ovaj put od sreće što su odveli živu ženu, a ne leš kako su svi mislili. Svoje znanje sam primenila u praksi i imala dovoljno hrabrosti da se među pedesetak prisutnih baš ja oprobam. Samo bih pomislila: "Pa ovo je nečija majka. Došla je u našu zemlju i kako da im je vrate u kovčegu?" To mi je davalo snagu da nastavim. Sutradan sam svratila na recepciju hotela da pitam za nju i rekli su mi da je dobro, stabilno i da se vratila u hotel. Sama se toga i ne seća. Važno je da je živa i zdrava, a ja sam se samo Božjom voljom našla na pravom mestu u pravo vreme. Zahvalna sam Bogu na svemu - zaključuje ona.

Drama s plaže ubrzo je prerasla u najlepše poglavlje o humanosti kada su se dve žene konačno lično srele i upoznale. Uz prisustvo prevodioca, usledio je dirljiv i izuzetno emotivan razgovor. Pokazalo se da je spasena turistkinja, inače majka dva sina, izuzetno pozitivna i vitalna žena od 77 godina, kao i dobar plivač. Ovaj incident podseća da je Velika plaža prelepa, ali i puna iznenađenja, zbog čega uvek treba biti oprezan jer se nesreće uglavnom i dogode plivačima koji se opuste, dok su neplivači znatno oprezniji.

Spasena žena nije skrivala iskrenu zahvalnost, te je uputila svojoj spasiteljki poziv koji se ne odbija: rekla joj je da bi volela da je vidi u Francuskoj, da bude njen gost i da je upoznaju njeni sinovi. Kako Fetijina sestra odlično govori francuski jezik, otvorena je lepa mogućnost da do ovog susreta u Francuskoj uskoro i dođe.

Foto: Društvene Mreže

Trenutak njihovog upoznavanja ovekovečen je i dirljivom fotografijom koja pršti od emocija. Na slici se vidi Francuskinja kako nežno grli i ljubi u obraz svoju spasiteljku u znak beskrajne zahvalnosti, dok je Fetija drži za ruku sa suzama u očima i izrazom lica na kom se spajaju olakšanje, teški emotivni naboj i neizmerna sreća. Fetija je i sama priznala koliko je to bilo potresno i za nju i za njenu novu prijateljicu, koja sutradan odlazi za Francusku, dodajući uz fotografiju toplu poruku: "Moja Francuskinja, živa i zdrava".

Za samu Fetiju, ovaj događaj nosi duboku poruku koja prevazilazi granice samog čina spasavanja.

- Zašto ne bi svi živeli u ljubavi, slozi, svako u svojoj sferi... Da putujemo, mešamo kulture, razmenjujemo iskustva, učimo jedni od drugih... Živimo bez zlobe, zavisti, mržnje, jer život je mnogo lep i zašto ga kontaminirati nekim trivijalnim i sitnim zlom. Ugušimo to u sebi i samo vedro i nasmejano da idemo kroz život. Pomažemo jedni drugima... I to je SREĆA. U tom duhu da odgajamo i svoju decu... I svet će biti mnogo lepši - poručuje skromna heroina iz Novog Pazara.

Tako se borba za jedan dah na ulcinjskom pesku završila kao trijumf ljudskosti, dobrote i ljubavi, ostavljajući iza sebe dirljivu uspomenu i neraskidivo prijateljstvo koje će nastaviti da živi u Francuskoj.

(Telegraf.rs)