Dok mladi odlaze iz sela, Vule se vratio na porodično imanje: Od moravki i malina gradi posao i budućnost

Dok mnogi mladi nakon završene škole i prvog zaposlenja odlaze iz sela u potrazi za sigurnijom budućnošću, Vučić Vučićević Vule odlučio je drugačije. Posle završene Srednje saobraćajne škole, gde je stekao zvanje vozača, vratio se u svoje rodno selo Gvozdac, sa željom da ostane na zemlji na kojoj su živeli i radili njegovi deda, baba i pradeda.

Na nekoliko hektara porodičnog imanja, u podnožju Gvozačkih planina, Vule zajedno sa roditeljima polako gradi svoju poljoprivrednu priču. Bavi se stočarstvom, obrađuje zemlju, gaji malinu, a planira da proširi proizvodnju i da u budućnosti razvije i preradu mesa. Za njega selo nije samo mesto gde je rođen, već način života i prilika da od onoga što su mu preci ostavili napravi svoju budućnost.

Preporučujemo

Posebno mesto na imanju zauzimaju svinje rase moravka, autohtone srpske rase koja je poslednjih godina sve traženija. Vule ih je, kako kaže, odabrao upravo zbog njihove otpornosti, prirodnog načina uzgoja i potražnje na tržištu.

"Ja sam se opredelio baš za selo, jer smatram da bez sela nema ništa. Sa sela sve kreće i mislim da čovek može lepo da živi ako radi, ako je uporan i ako zna šta hoće. Zapatio sam moravke jer je to autohtona rasa svinja, srpska svinja, koju su naši preci, deda, baba i pradeda, držali po baštama. To je nešto što je naše i voleo bih da sačuvamo tu tradiciju, ali i da od nje napravimo ozbiljan posao", kaže mladi Vučić.

Foto: RINA

Poljoprivredom je počeo da se bavi pre nekoliko godina, a plan mu je da do kraja godine broj grla poveća na oko 35. Kako navodi, interesovanje za moravku raste, a dodatni podsticaj predstavljaju i državne subvencije namenjene poljoprivrednicima.

"Moravka je veoma otporna i nije zahtevna kada je reč o ishrani, a sve je traženija. Država daje subvencije i podsticaje, što nam mnogo znači kada želimo da povećamo proizvodnju i unapredimo domaćinstvo. Voleo bih da jednog dana ne ostanemo samo na uzgoju, već da imamo kompletan proces, od svinje do gotovog proizvoda. Država daje velike subvencije, koje su nama od velikog značaja", objašnjava Vule.

Ovaj mladi poljoprivrednik već razmišlja nekoliko koraka unapred. Planira da se bavi preradom mesa, sušenjem proizvoda, ali i da proširi usluge koje već pruža meštanima.

"Planiram da proširim proizvodnju i da počnem ozbiljnije da se bavim preradom mesa, da sušim meso i pravim proizvode koji bi mogli da se ponude kupcima. Već sada vršim uslužno klanje, pečenje i ređenje, jer sam dete sa sela i greota bi bila da ne znam seoske poslove. Sve što mogu da naučim i uradim svojim rukama, meni je zadovoljstvo", kaže ovaj mladi poljoprivrednik.

Pored svinja, Vučićevići se bave i proizvodnjom malina. Vule, zajedno sa roditeljima, trenutno ima oko 30 ari malinjaka, ali je plan da se površina uskoro proširi na pola hektara.

Za mladog domaćina, međutim, poljoprivreda nije samo računica i zarada. Ona je deo porodične tradicije i način da ostane vezan za svoje korene.

Foto: RINA

"Meni bolja firma od sela ne treba. Moji deda, baba i pradeda živeli su od sela, pa zašto ne bih i ja? Naravno da nije lako i da ima mnogo posla, ali meni to ne predstavlja problem. Kada vidim da nešto što sam zasadio ili odgojio napreduje, znam da moj trud ima smisla i to mi daje dodatnu motivaciju da nastavim", kaže Vule.

Dosta pažnje usled aktuelnih političkih dešavanja, privlače ime i prezime ovog vrednog mladića - Vučić Vučičević. Naime, Vule je ime dobio po svom dedi. Na imanju u Gvozcu živi sa roditeljima i sestrom, dok je druga sestra udata i živi u Beogradu, a brat je ostao u Užicu, gde radi.

Najveća podrška ovom mladom domaćinu upravo su roditelji, Milan i Milenka, koji su uz njega od prvog dana. Otac kaže da je sinu pomagao koliko god je mogao i da je ponosan što je odlučio da se bavi poljoprivredom.

"Ja ga podržavam i sve je od mene krenulo. Kako da kažem, sve što je hteo, ja sam mu izlazio u susret i davao koliko sam mogao. Nije lako danas mladom čoveku da odluči da ostane na selu, zato mi je drago što je on prepoznao da ovde ima prostora da radi i da stvara nešto svoje", kaže Milan.

Ni majčina podrška ne izostaje. Milanka sa ponosom govori o sinu i njegovoj želji da ostane na porodičnom imanju.

"Ja ga podržavam u svemu i tu sam njima podrška celoga života i veka. Borila sam se za svoju decu i ponosna sam na sve četvoro. Svima sam dala diplomu u ruke i želela sam da budu vredni i pošteni ljudi. On nema samo podršku od mene i oca, nego ima podršku i od brata i sestara, svi smo tu kada mu nešto treba", kaže Milanka.

Ipak, život na selu nosi i probleme. Do asfaltnog puta Vučićevići imaju oko 700 metara, ali je makadam u lošem stanju, naročito tokom zime. Veliki uspon i dve oštre krivine dodatno otežavaju prilaz imanju, pa bi uređeniji put za porodicu predstavljao veliku pomoć.

"Nama bi bolji put mnogo značio. Kada treba da dovezemo ili odvezemo robu, kada je zima, sneg ili kiša, nije lako proći ovim putem. Ako budemo širili proizvodnju, pravili ribnjak, sadili voće i povećavali broj stoke, biće nam još važnije da imamo normalan prilaz imanju", objašnjava Vule.

Iako je trenutno zaposlen u jednoj firmi u Bajinoj Bašti, njegova dugoročna želja je jasna – da se za nekoliko godina potpuno posveti svom imanju i poljoprivredi.

"Sada radim i van sela, ali plan mi je da jednog dana mogu potpuno da se posvetim svom domaćinstvu. Ne očekujem da će sve preko noći da se promeni, niti mislim da je poljoprivreda laka, ali ako čovek ima cilj i ako je spreman da radi, mislim da može da napravi nešto dobro. Ja želim da ostanem ovde i da od ovog imanja napravim priču od koje može da se živi", kaže mladi poljoprivrednik.

A kada završi sve seoske poslove, Vule pronađe vremena i za ono što nema mnogo veze sa njivom i štalom. U slobodno vreme piše pesme, a neke od njih objavljene su i u zbirci Osnovne škole "Stevan Joksimović" u Rogačici. Na veseljima voli da uzme mikrofon i zapeva.

Njegova priča možda nije priča o velikim fabrikama i poslovnim tornjevima, ali jeste priča o jednom mladom čoveku koji je odlučio da budućnost potraži tamo gde su je gradile generacije pre njega - na porodičnom ognjištu, među njivama, voćnjacima i planinama.

Vule veruje da selo nije prošlost, već prilika. Sa roditeljima uz sebe, nekoliko hektara zemlje pod nogama i mnogo planova u glavi, polako gradi život koji je sam izabrao - život na selu, od svog rada i na svojoj zemlji.

(Telegraf.rs/RINA)