Moždana aneurizma: Ne daje simptome, ljudi i ne znaju da nose tempiranu bombu! Evo šta je savet neurohirurga

Kada se u medicinskim krugovima govori o oboljenjima koja vrebaju iz potaje bez ikakvih prethodnih najava, moždana aneurizma (intrakranijalna aneurizma) nalazi se na samom vrhu liste. Ovo opasno i životno ugrožavajuće stanje predstavlja proširenje ili "balončić" na oslabljenom zidu krvnog suda u mozgu. Budući da godinama može postojati bez ikakvih tegoba, mnogi je s pravom nazivaju "tempiranom bombom u glavi" koja, ukoliko dođe do pucanja, stvara fatalne posledice po život pacijenta.

Kako bismo na vreme uočili opasnost, ključno je razumeti kako ova bolest nastaje, koje tihe signale šalje pre nego što bude prekasno i kako izgleda dijagnostika.

Koliko je rasprostranjena moždana aneurizma?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i svetskih neurohirurških udruženja, procenjuje se da između 2% i 5% opšte populacije tokom života razvije neki oblik moždane aneurizme.

Statistika u Srbiji i svetu: Većina ovih proširenja nikada ne pukne, ali kada dođe do rupture (pucanja), smrtnost iznosi i do 40-50%, dok veliki broj preživelih pacijenata ostaje sa trajnim neurološkim oštećenjima.

Ko je u najvećem riziku? Podaci pokazuju da se moždana aneurizma češće dijagnostikuje kod žena nego kod muškaraca (u odnosu 3:2), najčešće u starosnoj dobi od 35. do 60. godine života.

Simptomi: Kako prepoznati "tihe signale" i prvu opasnost?

Najveća opasnost kod moždane aneurizme leži u tome što pacijenti najčešće uopšte ne znaju da je imaju sve do momenta pucanja. Međutim, kada aneurizma dostigne određenu veličinu ili počne da vrši pritisak na okolne živce i moždano tkivo, javljaju se karakteristični "tihi" signali upozorenja.

1. Rano upozorenje – Mali signal koji spasava život

Posebno važan indikator koji nikada ne smete ignorisati jeste iznenadni neurološki poremećaj na licu ili oku.

Dr Milan Lepić, neurohirurg sa Vojnomedicinske akademije (VMA), gostujući u podcastu "Zdravo sa Ivanom", objasnio je kako izgleda sklop simptoma kod nerupturirane aneurizme:

- Simptomi se javljaju kada je moždana aneurizma prešla neke dimenzije i kada pravi kompresivni efekat na nerve i tada može dovesti do bola u oku, pada kapka, proširene zenice. Tada postoji karakterističan sklop simptoma koji se vezuje za nerupturiranu aneurizmu. Kada padne očni kapak, to znači da svakako postoji nekakav neurološki problem koji treba proveriti, a to je ujedno i jedan od simptoma koji ukazuje na to da možda postoji moždana aneurizma - rekao je dr Milan Lepić.

2. Ostali simptomi nerupturirane aneurizme:

Proširena zenica na jednom oku i bol iza ili iznad oka.

Poremećaj oštrine vida i pojava duplih slika.

Utrnulost ili slabost jedne strane lica.

3. Simptomi rupture (pucanja) aneurizme

Ukoliko dođe do pucanja krvnog suda, dolazi do krvarenja u mozgu (subarahnoidno krvarenje) i stanje postaje trenutno životno ugrožavajuće.

Najjača glavobolja u životu: Pacijenti je opisuju kao iznenadan, nepodnošljiv i oštar bol u glavi koji nastaje u sekundi.

Ukočenost vrata i osetljivost na svetlost.

Mučnina, povraćanje, nesvestica i nagli poremećaj stanja svesti ili koinicirani napadi.

Simptomi slični moždanom udaru: Kod izrazito velikih aneurizmi mogu se javiti oduzetost ruke ili noge i otežan govor.

Uzroci i faktori rizika: Zašto nastaje "balončić" na krvnom sudu?

Aneurizma se može razvijati postepeno tokom života pod uticajem spoljašnjih faktora, ali može biti i posledica urođene slabosti zida krvnih sudova.

Glavni faktori rizika uključuju:

Visok krvni pritisak (Hipertenzija): Hronični pritisak oslabljuje arterijske zidove u mozgu.

Pušenje i konzumiranje alkohola: Dokazano ubrzavaju oštećenje krvnih sudova i povećavaju rizik od rupture.

Stres i fizički napor: Drastični skokovi pritiska usled stresa ili ekstremnog napora mogu uticati na uvećanje već postojeće aneurizme.

Genetika: Ukoliko je u vašoj užoj porodici bilo slučajeva moždane aneurizme, imate znatno veći rizik da je razvijete.

Moždana aneurizma: Zlatni standard u dijagnostici

Aneurizme se često otkriju potpuno slučajno - kada pacijent ode na snimanje glave (skener ili magnetnu rezonancu) zbog nekih drugih tegoba, poput običnih migrena ili povreda. Međutim, kada postoje sumnjivi simptomi, primenjuju se precizne metode:

CT angiografija (CTA): Predstavlja zlatni standard medicina u dijagnostici. Ova brza metoda kompjuterizovane tomografije sa ubrizgavanjem kontrastnog sredstva omogućava detaljan prikaz svih abnormalnosti na krvnim sudovima mozga, promenu njihove širine, proširenja ili začepljenja.

Magnetna rezonanca sa angiografijom (MRA): Pruža detaljne podatke o strukturi mozga i protoku krvi bez zračenja.

Digitalna supstrakciona angiografija (DSA): Najpreciznija invazivna dijagnostička metoda koja se koristi za konačno planiranje operacije.

Kako se leči moždana aneurizma?

Nakon što se aneurizma otkrije, tim stručnjaka (neurohirurzi i neuroradiolozi) procenjuje rizike od pucanja na osnovu njene veličine, oblika i lokacije.

Danas postoje dve primarne metode lečenja:

Endovaskularni "koiling" (Embolizacija): Savremena, minimalno invazivna metoda gde se kroz preponsku arteriju uvodi mikrokateter do mozga, a unutar aneurizme se ispuštaju specijalne spiralne nitne (koilovi) koje zatvaraju protok krvi u "balončiću" i sprečavaju pucanje.

Neurohirurško klipovanje: Klasična hirurška operacija tokom koje neurohirurg otvara lobanju i postavlja specijalnu metalnu kvačicu (klips) na sam koren aneurizme, čime je trajno isključuje iz krvotoka.

Sve o zdravlju, prevenciji i lečenju bolesti, možete saznati od najboljih stručnjaka podcasta "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje ponedeljkom od 19 časova na portalu Telegraf.rs, autorke i urednice Ivane Anđelković - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)