Otvorena Dečija nedelja "Da bi deca srećna bila: Ljubav i poštovanje, a ne sila!"

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, u saradnji sa organizacijom "Prijatelji dece Srbije", svečano je danas u Beogradu obeležilo početak Dečije nedelje, koja se ove godine održava pod sloganom "Da bi deca srećna bila: Ljubav i poštovanje, a ne sila!".

V. d. pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju u tehničkom mandatu Biljana Rakić otvorila je Dečiju nedelju i naglasila je da je ovogodišnja manifestacija, koja traje do 11. oktobra, posebno posvećena prevenciji i borbi protiv nasilja nad decom, kao i podsticanju društvene odgovornosti za njihovo bezbedno odrastanje.

Preporučujemo

Ona je naglasila da deci u Srbiji žele da obezbede detinjstvo u kojem ima ljubavi, sigurnosti i poštovanja, a nema mesta strahu i nasilju.

"Deca treba da odrastaju bez straha od nasilja i bez osećaja da moraju da ćute kada im se nešto loše dešava. A obaveza nas odraslih je da nasilje ne prećutimo, da ga prepoznamo što ranije i da svako dete zna da postoji neko kome može da se obrati i od koga će dobiti pomoć, a to su, pre svega, institucije Vlade Srbije", istakla je Rakić.

Naglasila je da prava dece nisu pitanje dobre volje, već jasna obaveza i društva i države, koja su garantovana Ustavom, zakonima i međunarodnim konvencijama.

"Ustav Srbije garantuje prava najmlađih, Porodični zakon u središte stavlja njihov najbolji interes, a Zakon o zabrani diskriminacije jednak položaj za sve. I sama Dečija nedelja ima svoje mesto u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom. Kao potpisnica Konvencije UN o pravima deteta, Srbija je preuzela jasnu obavezu - da se ta prava ostvaruju ne samo u propisima, već i u stvarnom životu, u porodici, vrtiću, školi i svakom okruženju u kojem deca odrastaju", istakla je Rakić.

Dodala je da je ove godine napravljen važan korak i da je, uz podršku UNICEF-a, pripremljen novi Predlog programa za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, koji prati Akcioni plan.

"Njegova suština je vrlo konkretna: da nasilje prepoznamo ranije, da institucije brže i bolje sarađuju, da dete zna kome može bezbedno da se obrati i da, kada zatraži pomoć, ne ostane samo pred sistemom.Poseban akcenat stavljen je na prevenciju, podršku roditeljima, jačanje kapaciteta profesionalaca koji rade sa decom, unapređenje modela prijavljivanja nasilja i sprečavanje dodatne traumatizacije", navela je Rakić.

Istakla je da nije dovoljno da sistem reaguje kada se nasilje već dogodi, već da ga, gde god je moguće, prepozna i spreči na vreme.

"U izradi ovog dokumenta slušali smo i decu i mlade. Oni su nam govorili o potrebi za više razgovora, boljom informisanošću i većom podrškom. I to je jedna od najvažnijih poruka za sve nas: ne možemo da gradimo politiku za decu, a da ne čujemo decu", konstatovala je Rakić.

V.d. pomoćnica zaštitnika građana Danijela Radojević istakla je značaj prevencije, rekla da je to nešto na čemu zaštitnik građana stalno insistira i naglasila je da je za to potreban otvoren razgovor sa decom.

"Ako ne radimo na prevenciji, ako pustimo da se nešto dogodi, onda smo svi zakasnili. Reagovaćemo i pokušati da saniramo štetu koja je nastala, ako nismo radili na prevenciji", istakla je Radojević.

Rekla je da je skoro u jednoj školi, na razgovorima sa zaposlenim, čula, kako je navela, "strašno poražavajuću rečenicu" da nemaju vremena da se bave prevencijom.

"Nama, kao društvu, moralna obaveza je da se bavimo prevencijom jer ćemo na taj način uticati da nemamo toliko mnogo posla da reagujemo kad se nešto desi i da saniramo štetu koja nastane. I zato Institucija zaštitnika građana zaista insistira da se radi na prevenciji", navela je Radojević.

Ona je istakla da, ako ne pitamo decu i ne dovedu ih za sto gde osmišljavaju strategijei i menjaju zakone, onda neće moći ni da znaju šta su njihove potrebe.

Direktorka organizacije "Prijatelji dece Srbije" Iva Eraković upozorila je na različite uslove u kojima odrastaju deca u Srbiji.

"Prošlog meseca smo posetili Negotin i Novi Sad, i verujte da smo u nekom trenutku imali utisak da smo bili u dve države. Moraju da se izjednače razlike koje postoje u kvalitetu određenih usluga koje pružamo deci, obrazovanja, socijalne zaštite i svih drugih oblasti", navela je Eraković.

Dodala je da su na terenu primetili nedovoljnu informisanost kod dece i da bi decu, posebno koja su žrtve nasilja trebalo informisati šta su im mogućnosti i prava.

Ona je podsetila da među decom, koja su sva ranjiva, ima još ranjivijih, a to su deca u uličnoj situaciji, deca na institucionalnom smeštaju, deca koja žive u hraniteljskim porodicama, deca sa razvojnim teškoćama i smetnjama, deca sa poremećajima ponašanja, kojih, kako je rekla, ima sve više, i deca s problemima sa mentalnim zdravljem.

Učenici srednjih škola Mladen Ljubić i Andrea Mirović upozorili su da deca ne mogu i ne smeju sama da nose teret sopstvene zaštite i da je na odraslima je da prepoznaju znakе nasilja, da slušaju kada im se dete poverava i da reaguju onda kada je to najpotrebnije.

"Posebno zabrinjava činjenica da se nasilje neretko dešava tamo gde bi dete trebalo da se oseća najsigurnije, i da ono o čemu dete ćuti ne znači da ne postoji", rekli su oni.

Upozorili su da nasilje nad decom nije uvek vidljivo i da ono nije samo fizički bol i povreda.

Na svečanom otvaranju uručeno je tradicionalno priznanje za dobročinstvo deci "Maslačak", a ovogodišnji dobitnikje Srđan Đokić, koji je više od 10 godina volonter NURDOR-a.

(Telegraf.rs/Tanjug)