Zabrana mobilnih telefona đacima CEO DAN! Ova Vlada uvodi STROG model, a poznato je i šta čeka naše đake

Holandska Vlada priprema radikalne korake u cilju zaštite dece i mladih, a najoštrija mera obuhvata potpunu zabranu mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama počev od 1. januara 2027. godine. Cilj ovog poteza, koji će se naći pred obrazovnim sektorom u formi snažne preporuke, jeste da se stane na put padu koncentracije i negativnom uticaju tehnologije na đake. Dok se tako u Holandiji uveliko radi na rešavanju sve učestalijeg problema među učenicima - padu fokusa, a na koji se žale i srpski prosvetni radnici, pitamo se kakva je situacija kod nas, odnosno, šta je do sada urađeno ili predloženo povodom ovoga.

Kada je o samoj Holandiji reč, za razliku od dosadašnje prakse, gde je učenicima bilo zabranjeno samo unošenje uređaja u učionice, nova pravila podrazumevaju striktnu zabranu korišćenja telefona čak i tokom odmora, u školskim holovima i dvorištima.

Preporučujemo

Ova inicijativa je deo obimnijeg "Strateškog pisma o dečjim pravima", kojim nadležna ministarstva pokušavaju da odgovore na alarmantne podatke o vremenu koje mladi provode pred ekranima. Sa prosekom od pet do šest sati dnevno, podstaknutim zavisničkim algoritmima, stručnjaci upozoravaju na porast problema sa nesanicom, kratkovidošću i depresijom kod dece.

Zbog toga se paralelno radi i na širem planu, pa holandski kabinet zagovara uvođenje starosne granice od 15 godina za pristup društvenim mrežama, strožu od predloga Evropske komisije.

Pored fokusa na škole i društvene mreže, Holandija započinje i borbu protiv eksploatacije najmlađih na internetu. Vlada najavljuje pooštravanje pravila za takozvane "vlogerske porodice" i decu influensere, pa će se onlajn sadržaj koji kreiraju lica mlađa od 15 godina ubuduće tretirati i novčano sankcionisati kao dečji rad.

U sklopu ovih sveobuhvatnih napora, pod lupom će se naći i tehnološki giganti poput TikToka, Instagrama, Netfliksa i ChatGPT-a, kako bi se detaljno ispitalo na koji način njihove platforme oblikuju razvoj i izbore mladih korisnika, piše njihov portal "Nos.nl".

Dokle se stiglo sa Nacrtom o zabrani mobilnih telefona u Srbiji?

Da je i u Srbiji pitanje korišćenja mobilnih telefona u školama goruće, najbolje se videlo sredinom 2026. godine, a kada je zaštitnik građana Zoran Pašalić predstavio Nacrt zakona o zabrani korišćenja mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama, čime je pokrenuta jedna od najaktuelnijih tema u obrazovnom sistemu Srbije. Predlog je predvideo potpunu zabranu upotrebe pametnih uređaja tokom celokupnog boravka đaka u školi, što bi uključivalo i male i velike odmore.

Kako je predviđeno najavljenim modelom, učenici bi tako po dolasku u školu odlagali svoje telefone na unapred obezbeđena mesta, a preuzimali bi ih tek po završetku nastave. Jedini izuzetak odnosio bi se na učenike sa specifičnim zdravstvenim stanjima kojima je uređaj neophodan, uz obavezno priloženu lekarsku dokumentaciju, dok bi se svi hitni kontakti sa roditeljima odvijali preko škole ili nastavnog osoblja.

Prema tadašnjem objašnjenju, glavni cilj ovog Nacrta jeste eliminacija glavnog izvora distrakcije na časovima, podsticanje direktne socijalizacije i vršnjačke interakcije tokom odmora, kao i smanjenje digitalnog nasilja u školskim prostorijama.

Kancelarija Zaštitnika građana je u prvoj polovini godine sprovela više rundi konsultacija sa nastavnicima, udruženjima roditelja, direktorima i samim učenicima kako bi se analizirali praktični aspekti zakona. Zoran Pašalić je potvrdio da neće odustati od ovog zakona, ali da radna grupa sa spoljnim stručnjacima neće biti formirana, već će nacrt ostati u nadležnosti njegovog tima, uz uvažavanje opravdanih primedbi i sugestija Ministarstva prosvete.

Međutim, Nacrt zakona o zabrani korišćenja mobilnih telefona u školama trenutno se ne nalazi u skupštinskoj proceduri i još uvek nije zvanično usvojen.

OŠ "Lazar Savatić" kao model za celu Srbiju 

Ipak, ni u Srbiji nije sve tako crno, barem na mikro-nivou. Tako je Telegraf.rs nedavno pisao o jednoj od najprestižnijih škola u Beogradu, Osnovnoj školi "Lazar Savatić", a koja je od 1. oktobra ove godine uvela novo pravilo za svoje đake - kutije u kojima će odlagati svoje pametne uređaje i koje neće moći da koriste za sve vreme trajanja nastave.

Kako nam je tada objasnio direktor ove škole, Goran Petrović, pravilo se odnosi na sve razrede, od prvog do osmog, ali da je isto prvenstveno uvedeno zbog učenika viših odeljenja koji su, kako je i sam primetio, na svojim mobilnim telefonima tokom boravka u školi provodili više vremena nego što je potrebno.

Odluku su, istakao je direktor dalje, jednoglasno podržali svi - Savet roditelja, Školski odbor, kao i Nastavničko veće.

"Već neko vreme u svakoj učionici postoji mesto za odlaganje telefona. Pravilo je bilo da učenici po ulasku u učionicu odlože uređaje dok traje nastava. Međutim, pokazalo se da su đaci na odmorima non-stop na telefonima, a više puta sam viđao decu kako hodaju ka školi i usput igraju igrice. To je postalo zaista zabrinjavajuće. Imajući u vidu sve negativne strane prekomerne upotrebe ekrana, ove godine smo odlučili da izmenimo pravilnik o korišćenju mobilnih telefona. Ovu odluku su podržali Nastavničko veće, Savet roditelja i Školski odbor", rekao nam je na početku razgovora tada direktor Petrović.

Dodao je direktor i kako je potrebno naglasiti da učenici ni u jednom momentu neće biti uskraćeni za kontakt sa porodicom u slučaju hitnosti - bolesti ili bilo kog drugog razloga.

"Učenici uvek mogu da se jave roditeljima iz kancelarije pedagoga, psihologa, pomoćnika direktora ili iz uprave škole. Cilj je isključivo to da tokom boravka u školi, od prvog do poslednjeg časa, telefoni budu pod kontrolom i van ruku dece", jasan je bio direktor Petrović, pa naveo kako, iako su ponosni na ovu svoju odluku, nisu jedina škola u Srbiji koja je uvela ovo pravilo.

"Nismo jedina škola u Srbiji koja je uvela ovo pravilo. Ministarstvo prosvete nam je dalo određeni okvir, a svaka škola kroz svoju autonomiju precizira detalje. U ovom procesu saradnja je ključna", zaključio je tada direktor Goran Petrović.

(Telegraf.rs)