Sveštenici apeluju, a Srbi stalno greše: Ovo nikako ne radite na groblju za Miholjske zadušnice!

Miholjske zadušnice ove godine padaju 10. oktobra. Vernici tada odlaze u crkvu i na groblja, ali Srpska pravoslavna crkva kao najvažniji čin ističe molitvu za pokojne, a ne količinu hrane i pića ili veličinu buketa.

Zadušnice se obeležavaju subotom, uoči praznika Miholjdan. U crkvama se služe sveta liturgija i parastos, a vernici pale sveće, kade grobove tamjanom i mole se za duše svojih najmilijih.

Preporučujemo

Na groblje se tradicionalno nose sveća, žito, vino i tamjan. U pojedinim delovima Srbije odnose se i hrana i piće, ali pravoslavni sveštenici često apeluju da se to ne čini. U ime pokojnika siromašnima se dele darovi, kao znak milosrđa.

Prema verovanju naših starih, na groblje treba krenuti što ranije, tokom prepodneva, kako bi se običaji obavili dok je dan. U nekim krajevima hrana se poređa na grob, a zatim podeli siromašnima ili komšijama „za dušu“.

Žito simbolizuje vaskrsenje i novi život, vino podseća na krv Hristovu, a sveća označava svetlost večnosti. U narodu se veruje da je prikladno poneti hrizanteme, koje cvetaju krajem jeseni i početkom zime i simbolizuju prolaznost, žaljenje i smrt. Kale i ljiljani povezuju se s odlaskom duše na drugi svet, a ako je preminula osoba bila mlada, i s nevinošću.

Cveće za mnoge predstavlja ukras groba, dok je drugima prilika za molitvu i izraz ljubavi prema pokojnicima. Zadušnice su i dan praštanja i pomirenja: vernici se sećaju svojih bližnjih s nadom i verom u večni život. Prema narodnom verovanju, ko toga dana zapali sveću, pali je i za pretke, ali i za one koji nemaju nikoga da ih se seti.

Toga dana, prema običaju, ne rade se teški poslovi, već se vreme posvećuje molitvi, porodici i sećanju. Zadušnice se obeležavaju u vreme Miholjskog leta, kada priroda pred jesen ponovo zasija blagom toplotom, pa ih narod smatra blagim i mirnim danom.

Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju. I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje. Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš,i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim,i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

(Telegraf.rs/Tanjug)