Puštaju stotine svinja u šumu, pa tako zarađuju milione: Srbi su se ovog običaja odrekli, a Englezi se bogate

Dok čitamo o neobičnom engleskom običaju gde svinje "čiste" šumu od žireva, malo ko će se setiti da je upravo na ovom prirodnom principu Srbija nekada izgradila svoju ekonomiju i državu! Praksa poznata kao "žirenje svinja" bila je temelj bogatstva kneza Miloša Obrenovića i naš glavni izvozni adut u 19. veku. Čak je i srce Srbije – Šumadija – dobila ime po nepreglednim hrastovim šumama u kojima su se slobodno hranila ogromna krda.

Da li ovog običaja ima danas u Srbiji? Nažalost, masovno žirenje je gotovo potpuno nestalo. Zadržalo se tek u tragovima, uglavnom u specijalnim rezervatima prirode (poput Zasavice) ili kod retkih, entuzijastičnih uzgajivača autohtonih rasa poput mangulice, moravke i resavke. Za razliku od Engleza koji su ovu tradiciju zakonski zaštitili i sačuvali do danas, mi smo je zamenili modernim, zatvorenim farmama.

Preporučujemo

Da li bi nam vraćanje žirenja koristilo? I te kako! Iako u Srbiji nemamo problem sa divljim ponijima koje treba spasavati od trovanja žirevima, povratak svinja u hrastove šume mogao bi da ima ogroman ekonomski i ekološki potencijal. Meso svinja koje slobodno žive i hrane se žirom u svetu se papreno plaća – najbolji primer je španska "pata negra" od koje se pravi čuveni i basnoslovno skupi iberijski pršut. Obnova ovog običaja u Srbiji mogla bi da donese procvat organskom stočarstvu, oživi zapuštene predele i ponudi svetu luksuzni premijum proizvod sa srpskim pečatom.

A evo kako Englezi ovaj prirodni sistem pametno čuvaju i koriste već čitav milenijum...

Svake jeseni stotine domaćih svinja dobijaju neobičan zadatak u jednoj od najpoznatijih engleskih šuma. Puštaju ih da slobodno lutaju među drvećem i jedu žireve, jer ono što je odlična hrana za svinje može biti opasno za ponije i goveda, piše Agroklub.

Na jugu Engleske svake jeseni može da se vidi prizor koji bi mnogima delovao potpuno neobično – stotine svinja slobodno lutaju šumom. Ali one tamo nisu puštene samo zbog ispaše.

Njihov zadatak je da pojedu što više žireva. Razlog je veoma konkretan: velika količina žireva može da bude opasna za ponije i goveda koja slobodno borave u šumi. Svinje, s druge strane, žireve mogu da koriste kao sezonski izvor hrane.

Tako je nastao prirodni sistem u kojem jedna životinja pomaže da se druge zaštite.

Zašto su žirevi opasni za ponije i goveda? Žirevi sadrže tanine, jedinjenja koja u većim količinama mogu biti štetna za određene životinje. Poseban problem nastaje tokom godina kada hrastovi imaju veoma obilan rod.

Poniji i goveda koja slobodno pasu u Nju Forestu tada mogu pojesti veliki broj žireva, što može dovesti do trovanja. Svinje su, međutim, mnogo bolje prilagođene ovakvoj ishrani. Zbog toga se tokom jesenjih meseci koriste kao svojevrsni prirodni „čistači“ šumskog poda.

One jedu žireve koji bi inače ostali dostupni drugim životinjama.

Svinje ne rade besplatno – dobijaju prirodnu hranu

Foto: Shutterstock

Za uzgajivače ovo nije samo način da pomognu u zaštiti ponija i goveda. Svinje istovremeno dobijaju obilje prirodne hrane.

Osim žireva, u šumi mogu da pronađu i druge plodove, uključujući kestenje i bukvice. Zato ova tradicija istovremeno ima ekološku, poljoprivrednu i ekonomsku logiku. Umesto da se problem rešava isključivo ljudskom intervencijom, deo posla obavljaju same životinje.

Tradicija traje skoro 1.000 godina

Ovaj običaj ima mnogo dublje korene nego što bi se moglo pretpostaviti. Praksa poznata kao „pannage“ vezuje se za period Vilijama Osvajača i tradiciju korišćenja zajedničkog zemljišta u Nju Forestu. Lokalni stanovnici koji imaju odgovarajuća tradicionalna prava mogu da puste svoje svinje u šumu tokom određene sezone. Dakle, ono što danas izgleda kao neobična ekološka praksa zapravo je deo sistema koji postoji vekovima.

Nekada je bilo čak 6.000 svinja

Razmere su nekada bile mnogo veće nego danas. Tokom 19. veka u Nju Forestu je tokom sezone moglo da bude čak 6.000 svinja. Danas je broj znatno manji i najčešće se kreće između 200 i 600 životinja. Ipak, osnovni princip nije promenjen. Svinje se puštaju u šumu u periodu kada ima mnogo žireva, a njihovo prisustvo pomaže da se smanji količina dostupna ponijima i govedima.

Čak imaju i posebna pravila

Iako svinje slobodno lutaju šumom, to ne znači da mogu da rade šta god žele. Životinje moraju da budu evidentirane i pregledane pre nego što budu puštene. Postoji i zanimljivo tradicionalno pravilo prema kojem svinje mogu nositi prsten u nosu. Razlog nije estetski. Njime se ograničava njihovo duboko rovanje i smanjuje mogućnost da previše oštete zemljište i šumsko tlo. Dakle, čak i kada se životinjama dozvoli da slobodno traže hranu, postoje pravila kojima se čuva ravnoteža u šumi.

Sezona traje samo nekoliko meseci

Pannage nije aktivan tokom cele godine. Sezona počinje na jesen, kada žireva ima dovoljno. Prema ovogodišnjem rasporedu, sezona je počela 14. septembra, a planirano je da traje do 29. novembra. Međutim, trajanje može da zavisi od količine dostupne hrane. Ako je rod žireva posebno obilan, period može biti produžen. To se dogodilo i 2020. godine, kada su svinje ostale u šumi još 36 dana duže nego što je prvobitno planirano.

Kada priroda sama rešava problem

Upravo je to ono što ovu tradiciju čini toliko zanimljivom. Na prvi pogled deluje kao da ljudi jednostavno puštaju svinje da lutaju šumom i jedu šta pronađu. U stvarnosti, iza toga stoji veoma precizan sistem. Žirevi hrane svinje, svinje smanjuju količinu žireva, a time se smanjuje rizik za ponije i goveda. Istovremeno se čuva vekovna tradicija lokalnog stanovništva. Možda je upravo zbog toga ovaj običaj preživeo gotovo hiljadu godina – zato što istovremeno koristi ljudima, svinjama i drugim životinjama. I dok bi u mnogim delovima sveta ovakav prizor izgledao potpuno neverovatno, u Nju Forestu on je i dalje deo normalnog jesenjeg života.

(Telegraf.rs)