Podaci za 2025. godinu: U Srbiji registrovano 197 dece žrtava dečijeg braka, devojčice čine više od 96 odsto

Povodom Međunarodnog dana devojčica, koji se obeležava 11. oktobra, SOS Dečija sela Srbije istakla su da, u porodicama koje dugo žive sa siromaštvom, nezaposlenošću i društvenom isključenošću, rodne norme i oskudica često devojčice prerano usmeravaju ka neplaćenom radu u domaćinstvu, brizi o drugima, napuštanju škole ili dečijem braku.

"Pre nego što stignu da izaberu šta žele da budu, neke devojčice već znaju šta porodica od njih očekuje. Da čuvaju mlađu decu. Da pomažu u kući. Da rade. Da školu ostave za kasnije, iako kasnije često nikada ne dođe. U porodicama koje dugo žive sa siromaštvom, nezaposlenošću i društvenom isključenošću, kriza ne ostaje na kućnom pragu. Ona ulazi u dečiju sobu i određuje koliko će detinjstvo trajati. Za devojčice je cena takvog odrastanja često posebno visoka. Rodne norme i oskudica mogu ih prerano usmeriti ka neplaćenom radu u domaćinstvu, brizi o drugima, napuštanju škole ili dečijem braku", navode u saopštenju.

Preporučujemo

Dodaju da svaki od tih rizika sužava prostor u kojem bi trebalo da postoji izbor, kao i da, kada devojčica izgubi vezu sa obrazovanjem, ona gubi svakodnevni kontakt sa vršnjacima, ali i odraslima koji mogu da prepoznaju da joj je potrebna podrška.

Ističu i da dečiji brakovi ne smeju biti strategija preživljavanja za porodice u krizi, kao i da se razmere problema vide u podacima, ali se ne mogu razumeti samo kroz brojeve.

Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu tokom 2025. godine u Srbiji je registrovano 197 dece žrtava dečijeg braka.

Devojčice čine 96,43 odsto identifikovanih slučajeva, a 60,71 odsto dece dolazi iz romske populacije, dok je 85 odsto dece bilo pod roditeljskim staranjem.

Naglašavaju da ovi podaci govore zašto podrška porodici mora početi pre nego što kriza preraste u odluku koja detetu menja život.

"Devojčice koje odrastaju u siromaštvu, socijalnoj isključenosti ili im je ograničen pristup obrazovanju, zdravstvenim i socijalnim uslugama suočavaju se sa višestrukim rizicima. U takvim okolnostima dečiji brak se često posmatra kao strategija preživljavanja, odnosno kao način da se smanje ekonomski pritisci na porodicu. Posebno zabrinjava činjenica da dečiji brakovi gotovo po pravilu dovode do prekida obrazovanja, ograničavaju mogućnost devojčica za ekonomsku samostalnost, povećava rizik od ranih trudnoća, narušavanja njihovog fizičkog i mentalnog zdravlja", rekla je Danijela Barjaktarević iz SOS Dečija sela Srbija.

Dodala je da je zato važno da dečije brakove ne posmatramo samo kao kulturološko pitanje, već pre svega kao pitanje zaštite prava deteta i rodne ravnopravnosti.

Prema njenim rečima, dečiji brak nije jedini način na koji siromaštvo i porodična kriza mogu devojčici oduzeti detinjstvo, već je isti pritisci koji je guraju ka ranoj zajednici često uvode i u dečiji rad, a oba puta najčešće vode udaljavanju od škole i preranom preuzimanju odgovornosti odraslih.

Ističe se da kada dete radi tokom školske godine ili obavlja iscrpljujuće poslove, redovno pohađanje nastave i završetak školovanja postaju sve manje dostižni, a kada napusti školu, raste opasnost da će njegov rad biti zloupotrebljen.

Kod devojčica se vidljivom radu često pridružuje svakodnevno održavanje domaćinstva i briga o mlađoj braći i sestrama, što statistike teško beleže, a posledice traju dugo jer niže obrazovanje vodi ka užim mogućnostima zapošljavanja, većoj ekonomskoj zavisnosti i riziku da siromaštvo postane nasleđe.

"Ukoliko izostaje adekvatna briga i zaštita u porodici, najznačajniji stubovi podrške u zajednici su sistem obrazovanja, zdravstva i lokalne usluge socijalne zaštite namenjene najranjivijim porodicama. Jedna od lokalnih usluga za porodicu koji sa jedne strane osnažuje porodice i decu, a sa druge efikasno povezuje sistem socijalne zaštite, obrazovanja i zdravstva, jeste program 'Jačanje porodice' koji sprovodi humanitarna organizacija SOS Dečija sela Srbija', navodi Barjaktarević.

Program "Jačanje porodice" SOS Dečija sela Srbija polazi od jednostavne, ali zahtevne ideje koja podrazumeva da porodica mora dobiti podršku da bi dete bilo bezbednije.

Dodaje se da za devojčice takva podrška može značiti razliku između prekida školovanja i još jednog završenog razreda, između odluke donete pod pritiskom i budućnosti o kojoj može da odlučuje sama.

"Umesto da se reaguje tek kada se problem pojavi, mi delujemo preventivno, osnažujući roditelje da bolje odgovore na potrebe svoje dece, unaprede porodične odnose, ojačaju ekonomsku stabilnost domaćinstva i izgrade poverenje u institucije koje im mogu pružiti podršku", rekla Milica Mitrović iz humanitarne organizacije SOS Dečija sela Srbija.

U tom procesu promena se ne meri kroz velike odluke, već se vidi kada roditelji počnu da pitaju ćerku šta želi, ali i kada školu prestanu da doživljavaju kao trošak.

Kada devojčica redovnije dolazi na nastavu, govori sigurnije i prvi put pravi plan koji nije određen porodičnom krizom.

"Tada umesto da prerano preuzimaju uloge odraslih, dobijaju priliku da budu ono što jesu, deca koja uče, razvijaju svoje talente i grade sigurniju i zdraviju budućnost za sebe", rekla je Mitrović.

Podizanje svesti počinje upravo tu, priznanjem da otežano detinjstvo nije lični neuspeh devojčice, već poziv društvu da podršku učini dostupnom pre nego što joj mogućnosti budu oduzete.

"Najpozitivnije promene vidimo upravo kod devojčica koje počinju da veruju da imaju pravo da sanjaju i planiraju svoju budućnost", zaključila je Mitrović.

Međunarodni dan devojčica obeležava se svake godine 11. oktobra, a ustanovile su ga Ujedinjene nacije 2011. godine sa ciljem promovisanja prava devojčica, njihovog osnaživanja i podizanja svesti o rodnoj nejednakosti sa kojom se suočavaju širom sveta.

(Telegraf.rs/Tanjug)