Dušan iz Kamenice mlekom sa svoje farme izlečio dete! Za to se pročulo po Srbiji, otkrio nam TAJNU USPEHA

Dušan Živanović iz sela Kamenica nadomak Kraljeva od malena je znao da su priroda, životinje i život na selu njegova sudbina. Iako je probao da živi u gradu, i to u Beogradu gde je upisao Ekonomski fakultet, već nakon prve godine studija shvatio je da to nije za njega, pa se vratio u svoje rodno mesto i osnovao sada već nadaleko čuvenu farmu Žilke gde već godinama uživa sa svojom ženom i dvoje dece, dok od svojih krava i svinja koje se slobodno šetkaju pašnjacima na njegovom ogromnom imanju prizvodi meso i sireve za koje se pročulo širom Srbije, ali i regiona.

Tako tokom cele naše posete mladom i vrednom domaćinu Dušanu njegov telefon nije prestajao da zvoni. Sve vreme je, kako smo se i sami uverili, ugovarao nove poslove, odgovarao na porudžine zadovoljnih mušterija i organizovao slanje novih tura svojih sireva delikatesa i mesa sa farme Žilke na različite adrese po Kraljevu, ali i u zemlji.

Kako nam na početku govori gostoljubiv domaćin, on se vratio na svoju dedovinu i napravio ovu farmu jer je od malih nogu znao da gaji veliku ljubav prema selu i životinjama, pa ga nije pokolebala ni činjenica da je poljiprivreda, kako je već i sam znao, izuzetno težak posao koji zahteva angažovanje 24 sata dnevno, 365 dana u godini.

"Nalazimo se u selu Kamenica, na oko deset kilometara od centra Kraljeva, u podnožju planina Stolovi i Goč. Kada sam finansijski uspeo da iznesem celu priču, počeo sam da se bavim onim o čemu sam celog života maštao. Poljoprivreda je izuzetno težak posao koji zahteva angažovanje 24 sata dnevno, 365 dana u godini, ali ga radim sa uživanjem. Glavni proizvod nam je sir, zbog čega trenutno držimo 15 krava, uz podmladak koji ostavljamo za budućnost. Poljoprivredu zasnivamo na sistemu slobodnog uzgoja. Krave su čiste i slobodno se kreću, baš kao i koke i svinje moravke. Svinje ne hranimo koncentratom, već im ishranu baziramo na stočnom brašnu, surutki i otpacima voća i povrća. Verujem da upravo takav način uzgoja, uz specifično podneblje, vodu i čist vazduh, doprinosi boljem kvalitetu i posebnom ukusu naših proizvoda", objašnjava nam na početku ponosni domaćin Dušan.

Njegov zaštitni znak je, priča nam on dalje, sir koji pravi isključivo od celog mleka, bez skidanja kajmaka.

"Pored baznog punomasnog sira u vakuum pakovanjima, nudimo i četiri vrste sira u maslinovom ulju - sa sremušem, vrganjem, tartufima, koji su i nagrađeni na ovogodišnjem Ukus Festu, kao i pikantni Balkan i sladunjavi Mediteran. Iako je u početku bilo spoticanja i straha da sir neće imati kupce, vakuumiranje i maslinovo ulje rešili su problem čuvanja, a zanimljivo je da naš sir postaje sve bolji što duže stoji", nastavlja Dušan.

Ispričao nam je Dušan i kako je njegov prouzvod, tačnije mleko koje dobijaju od krava koje se kreću slobodno, pomoglo jednom dečaku da izleči svoju alergiju na ovaj proizvod, a na šta je, priča nam on, jako ponosan.

"Kvalitet našeg domaćeg mleka pomogao je dečaku koji je imao intoleranciju. Nakon prelaska na naše mleko, po preporuci doktorke, njegovi problemi sa alergijom su nestali. Mislim da je tu presudio sam kvalitet i pravi ukus prirodnog mleka. Zanimljivo je i to da su mnogi zaboravili kako pravo mleko izgleda. Jedna mušterija je redovno skidala i bacala kajmak koji bi se skupio na vrhu flaše, misleći da se mleko pokvarilo, jer to ranije nije imala priliku nigde da vidi", priseća se Dušan zanimljive anegdote.

Poljoprivreda za njega nije, ističe Dušan, posao, već hobi, pa nam govori kako je jako bitno da sve što radimo radimo iz ljubavi ukoliko očekujemo uspeh.

"Poljoprivredu često u šali nazivam svojim hobijem, jer radim i druge poslove, ali taj 'hobi' zahteva stalno prisustvo cele moje četvoročlane porodice. U promociji mi je mnogo pomogao glumac Milan Vasić, a veliku sigurnost stekao sam na Sajmu ukusa u Kraljevu. Mnogi su me ubeđivali da moje tržište treba da budu Beograd ili Novi Sad jer su domaći proizvodi skuplji, ali ja sam želeo da se fokusiram na svoj grad. Kada su Kraljevčani probali sir i uverili se u kvalitet, cena je prestala da bude prepreka. Kilogram sira prodajemo za 1.200 dinara i sve pakujemo u praktične teglice od pola kilograma", govori nam dalje Dušan i pravi zaljubljenik u ono što trenutno radi.

Kada je o proširenju farme reč, Dušan nam dalje govori kako ne planira drastična da uvećava svoje gazdinstvo, prvenstveno kada je o proizvodnji sireva reč.

"Ne planiram drastična proširenja proizvodnje sira. Želim da zadržim trenutni kvalitet tako što ću obrađivati isključivo mleko sa svoje farme, zbog čega mi je 15 krava trenutni maksimum. U budućnosti bih možda napravio jedino tovilište za bikove. Najveći problem nam predstavlja nedostatak radne snage. Posla je previše, a radnika nema, pa sam preko agencije odlučio da angažujem čoveka iz Nepala, s obzirom na to da su mnogi u mom okruženju već uspešno povukli taj potez. Pored farme razvijamo i etno turizam, a gosti su nam uglavnom ljudi iz Srbije i dijaspora koji dolaze na porodična okupljanja", priča nam dalje kroz razgovor vredni domaćin Dušan.

Iako je ovo, kako i sam ističe, njegov hobi, život na selu, iskren je Dušan, nosi sa sobom i puno odricanja.

"Ovde se radi istim tempom i kada pada kiša i kada je lep dan, a odlazak na odmor je retkost. Ipak, srećan sam što moja deca odrastaju u ovakvom okruženju, uče životne veštine i već prepoznaju razliku između zdrave, domaće hrane koju sami proizvodimo i one iz prodavnice", govori on, pa nam za kraj objašnjava i kako je njegova farma čudnog imena uopšte dobila ime.

"Ime je dobila po mom ocu, što je veliki paradoks i interna anegdota, jer on nikada nije odobravao ovo čime se bavim, niti mu se sviđa što deca toliko vremena provode radeći sa mnom", priča nam za kraj Dušan koga niko, pa ni rođeno otac nisu mogli da odvuku dalje od Kamenice u koju je još kao dečak zaljubio i gde planira, kako nam je još rekao, da ostane zauvek.

(Telegraf.rs)