Savet Evrope usvojio novu strategiju za Rome

Nova evropska strategija predviđa odlučniju borbu protiv diskriminacije, ravnopravnost u obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu i stanovanju, kao i veće učešće Roma u donošenju odluka. Ključno pitanje ostaje kako će se strateški ciljevi sprovesti u praksi.

Savet Evrope usvojio je Strategiju za uključivanje Roma i Travellera za period 2026–2030, kojom se borba protiv anticiganizma, zaštita ljudskih prava i veće učešće pripadnika ovih zajednica u javnom i političkom životu postavljaju među ključne prioritete evropske politike u narednih pet godina.

Preporučujemo

Dokument predstavlja nastavak prethodnog Strateškog akcionog plana za period 2020–2025, ali istovremeno ukazuje na potrebu da se napori država članica bolje povežu i da se postojeći zakoni, preporuke i politike doslednije primenjuju. Strategija je usvojena 21. januara 2026. godine, a objavljeno izdanje Saveta Evrope nosi datum mart 2026. godine.

Tri prioriteta za narednih pet godina

Nova strategija zasniva se na tri međusobno povezana prioriteta: unapređenju znanja o romskim zajednicama i suzbijanju predrasuda, ostvarivanju jednakih prava i rodne ravnopravnosti, kao i jačanju demokratskog upravljanja i aktivnog učešća Roma u javnom i političkom životu.

Prvi prioritet odnosi se na borbu protiv anticiganizma, rasizma i stereotipa koji se prenose kroz društvo, obrazovanje i medije. Savet Evrope upozorava da nedovoljno poznavanje romske istorije i kulture doprinosi održavanju predrasuda, dok neadekvatno predstavljanje Roma u javnom prostoru dodatno učvršćuje diskriminaciju.

Strategija zato predviđa veću zastupljenost romske istorije i kulture u obrazovnim programima, očuvanje sećanja na genocid nad Romima tokom Drugog svetskog rata, zaštitu romskog jezika i podršku kulturnim institucijama i organizacijama koje rade na očuvanju romskog identiteta.

Mediji imaju odgovornost u borbi protiv predrasuda

Posebno važan deo dokumenta odnosi se na ulogu tradicionalnih i digitalnih medija. Savet Evrope upozorava da medijski sadržaji, uključujući objave na društvenim mrežama, mogu doprineti širenju rasističkih narativa, uvredljivog jezika i stereotipa o Romima.

Strategija predviđa saradnju sa novinarima, romskim i većinskim medijima, regulatornim telima i organizacijama civilnog društva kako bi se podstaklo odgovorno, objektivno i rodno osetljivo izveštavanje.

Dokument se bavi i mogućim uticajem generativne veštačke inteligencije na predstavljanje Roma u digitalnom prostoru. Ukazuje na rizik da algoritmi reprodukuju postojeće predrasude, ali prepoznaje i mogućnost da se digitalni alati koriste za veću vidljivost romskih glasova, naročito žena i mladih.

Ovakav pristup potvrđuje da mediji nisu samo kanal za informisanje o položaju romske zajednice, već i jedan od prostora u kojima se oblikuju društveni stavovi. Za romske medije to znači i važnu ulogu u predstavljanju iskustava zajednice, suzbijanju dezinformacija i otvaranju pitanja koja su često nedovoljno zastupljena u javnosti.

Jednaka prava moraju da se vide u svakodnevnom životu

Drugi prioritet odnosi se na ostvarivanje jednakih prava i dostojanstva Roma, uz poseban naglasak na rodnu ravnopravnost. Strategija obuhvata ključne oblasti života: obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvo, stanovanje i socijalnu zaštitu.

Savet Evrope naglašava da donošenje zakona i usvajanje strateških dokumenata samo po sebi nije dovoljno. Potrebno je da postojeći propisi i politike budu delotvorno sprovedeni na svim nivoima vlasti i da doprinesu stvarnom poboljšanju položaja romske zajednice.

Posebna pažnja posvećena je Romkinjama i devojčicama, mladima, deci i drugim grupama koje mogu biti izložene višestrukoj diskriminaciji. Njihove potrebe, iskustva i mogućnosti za učešće u društvu treba da budu uzeti u obzir prilikom kreiranja i sprovođenja javnih politika.

Veće političko učešće Roma, a ne samo formalno predstavljanje

Treći prioritet usmeren je na demokratsko upravljanje i aktivno učešće Roma u javnom i političkom životu. Prema oceni Saveta Evrope, nedovoljna zastupljenost Roma u političkim institucijama i procesima odlučivanja ograničava mogućnost zajednice da utiče na odluke koje neposredno određuju njene životne uslove.

Strategija zato predviđa jačanje saradnje između institucija i romskih organizacija, unapređenje građanskog i političkog obrazovanja, kao i stvaranje mogućnosti za aktivnije učešće Roma na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou.

Posebno se naglašava potreba da Romkinje i mladi Romi dobiju više prostora za učešće u donošenju odluka. Njihovo uključivanje ne bi trebalo da se svodi na formalno prisustvo u savetima, radnim grupama ili konsultativnim telima, već da podrazumeva stvarnu mogućnost da

Od evropskih ciljeva do odgovornosti država

Za sprovođenje strategije odgovorne su države članice Saveta Evrope, na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, uz aktivno učešće organizacija civilnog društva. Koordinaciju aktivnosti unutar Saveta Evrope vodiće Komitet eksperata za pitanja Roma i Travellera (ADI-ROM), u okviru Upravnog odbora za borbu protiv diskriminacije, različitost i inkluziju.

Za Srbiju, kao članicu Saveta Evrope, ovaj dokument predstavlja važan evropski okvir za unapređenje položaja romske zajednice. Njegov značaj, međutim, neće se meriti samo usklađenošću domaćih strategija sa evropskim preporukama, već pre svega konkretnim rezultatima: boljim pristupom kvalitetnom obrazovanju, većim mogućnostima za zapošljavanje, sigurnijim uslovima stanovanja, efikasnijom zaštitom od diskriminacije i većim uticajem Roma na odluke koje ih se tiču.

Nova strategija postavlja ciljeve i daje smernice, ali njihovo ostvarivanje zavisi od političke volje, institucionalne odgovornosti, odgovarajućih resursa i uključivanja same romske zajednice u procese odlučivanja.

Zato će najvažnije pitanje u periodu do 2030. godine biti da li će se evropske obaveze pretočiti u merljive promene u svakodnevnom životu Roma — ili će, kao i ranije, jaz između usvojenih dokumenata i njihove primene ostati jedna od najvećih prepreka punoj ravnopravnosti.

(Telegraf.rs/A.N.)