Zašto su naši stari upozoravali na orah? Jedno verovanje i danas se prenosi, a evo šta je istina

Dok je mlad, deluje kao da za njega svuda ima mesta, pa tek kada raširi grane postaje jasno zašto mu je u dvorištu potrebno mnogo više prostora nego što se na prvi pogled čini. Orah se u mnogim domaćinstvima sadio za naredne generacije. Njegova krošnja pružala je hlad tokom letnjih dana, a plodovi su se čuvali za slavske kolače, baklave i zimske poslastice. Ipak, uz ovo cenjeno drvo vezivala su se i različita narodna verovanja - od upozorenja da se pod njim ne spava do priča o tome zašto ga ne treba saditi blizu kuće.

Pojedina od tih predanja zabeležena su u zapisima o narodnim običajima i verovanjima. U nekima se orah povezivao sa precima i svetom pokojnika, dok su se u drugima pominjala natprirodna bića koja se, prema narodnom verovanju, okupljaju u njegovoj krošnji.

Preporučujemo

Iako nije moguće pouzdano utvrditi koliko su takve priče bile rasprostranjene u Srbiji niti koliko ljudi danas u njih veruje, ono što je izvesno jeste da orah ima osobine zbog kojih mu treba pažljivo odabrati mesto u dvorištu. Za to, međutim, nisu potrebna sujeverja, već nešto sasvim drugo - poznavanje njegovog rasta i uslova koji su mu potrebni.

Zašto orah ne treba saditi bilo gde

Jedna od najvažnijih stvari koju treba uzeti u obzir prilikom sadnje jeste veličina koju ovo drvo može da dostigne. Mala sadnica ne otkriva koliko će prostora zauzimati kada izraste u veliko stablo sa širokom krošnjom.

Ako se posadi tik uz kuću, terasu ili stazu, vremenom može da zakloni svetlost, oteža održavanje dvorišta i dođe u sukob sa popločanim površinama i zato je važno unapred ostaviti dovoljno prostora za razvoj krošnje i korena, uzimajući u obzir i osobine zemljišta.

To ne znači da svaki orah ugrožava temelje kuće, niti da ga treba izbegavati u svakom manjem dvorištu. Važno je, međutim, da se mesto za sadnju bira prema očekivanoj veličini odraslog stabla.

Zašto ispod oraha neke biljke slabije uspevaju

Ko je pokušao da napravi raskošnu cvetnu leju ispod starog oraha zna da rezultat ne mora uvek biti onakav kakav je zamišljao.

Razlog nije nužno u tome što je ovo drvo navodno nepovoljno za sve što raste u njegovoj blizini. Njegova krošnja može da ograniči količinu svetlosti, dok korenov sistem koristi vodu i hranljive materije iz zemljišta. Biljkama koje zahtevaju mnogo sunca zbog toga može biti teže da napreduju.

Postoji i dodatni razlog zbog kojeg se orah često pominje u baštovanskim savetima. Ovo drvo sadrži juglon, prirodno jedinjenje koje može da utiče na rast pojedinih biljaka. Posebno se proučava kod crnog oraha, dok se efekti razlikuju u zavisnosti od vrste biljke i uslova u kojima raste.

Zbog toga nije tačno da ispod svakog oraha ništa ne može da uspeva. Pri izboru biljaka treba uzeti u obzir količinu svetlosti, dostupnost vode i njihovu osetljivost na jedinjenja koja orah proizvodi.

Da li orahovo lišće mora da se baca?

Kada stigne jesen, ispod oraha se često nakupi velika količina lišća. Njegovo uklanjanje sa staza i travnjaka može biti deo redovnog održavanja dvorišta, ali to ne znači da lišće mora odmah da završi u smeću.

Orahovo lišće može da se kompostira. Tokom odgovarajućeg procesa razgradnje, jedinjenja koja mogu da utiču na osetljive biljke postepeno se razgrađuju. Važno je da kompost sazri pre nego što se upotrebi u bašti, naročito ako će biti raspoređen u blizini biljaka koje su osetljive na juglon.

Drugim rečima, sveže opalo lišće i potpuno razgrađen kompost nisu isto, ali uz pravilno kompostiranje ono što se u jesen čini kao višak može postati koristan dodatak zemljištu.

Zašto su stari upozoravali da se ne spava pod orahom?

"Nemoj da spavaš pod orahom" upozorenje je koje se i danas može čuti u pričama o starim običajima. U pojedinim zapisima narodnih verovanja orah se povezuje sa nečistim silama i svetom pokojnika, a spavanje pod njegovom krošnjom smatra se nepoželjnim.

Ovakva predanja deo su šireg skupa narodnih predstava o drveću i njegovoj simbolici ipak dostupni zapisi ne omogućavaju da se pouzdano utvrdi koliko su bila zastupljena u različitim delovima Srbije.

Uz ovo upozorenje često se pojavljuje i objašnjenje da se ispod oraha nakuplja ugljen-dioksid, zbog čega čovek može da dobije glavobolju ili da se uguši. Za takvu tvrdnju nema pouzdane naučne potvrde. Sam boravak u hladu oraha ne treba predstavljati kao opasnost zbog navodnog nagomilavanja ovog gasa.

To, naravno, ne znači da treba zanemariti stanje samog stabla. Suve i oštećene grane, kao i grane koje se nalaze iznad mesta za sedenje, predstavljaju mnogo konkretniji razlog za oprez.

Drvo koje traži prostor, a ne strah

Orah može decenijama da bude vredan deo dvorišta, ali je važno da se o njegovim potrebama razmišlja još prilikom sadnje. Potrebni su mu odgovarajuće zemljište, dovoljno prostora i sunčeve svetlosti, dok izbor mesta treba prilagoditi njegovoj budućoj veličini.

Narodna predanja o orahu zanimljiv su deo tradicije, ali ih ne treba mešati sa naučnim činjenicama. Neka upozorenja mogu da se razumeju kroz praktična iskustva ljudi koji su generacijama živeli uz ovo drvo, dok druga pripadaju svetu simbolike i verovanja.

(Telegraf.rs)