Selo Obrva fenomen u Srbiji! Dok mladi odlaze u gradove, ovde se beleži drugačiji trend: Ovo je GLAVNI razlog

Selo Obrva nadomak Kraljeva jedno je od retkih u Srbiji koje prkosi crnoj statistici, pa čak beleži i doseljavanje mladih u ovaj šumovit deo zemlje, a zasluge za to što je ovo mesto i danas živo, dinamično i puno perspektive umnogome nosi i udruženje "Složna Obrva", čiji predsednik je Goran Pavlović. Zahvaljujući entuzijazmu, slozi i sopstvenoj inicijativi meštana, ovo selo je u proteklih deset godina, priča nam Goran za Telegraf.rs, doživelo infrastrukturni i društveni preporod, postavši najbolji primer kako zajedništvo može da sačuva lokalnu zajednicu i vrati mlade na dedovinu.

Priča o preporodu počela je pre jedne decenije, a prema rečima Gorana, nekoliko starijih entuzijasta okupilo je na samom početku 47 aktivista sa jasnim ciljem - da se stvore uslovi  da deca svoje vreme posvete kulturi i sportu, daleko od prevelike dokolice i ekrana mobilnih telefona.

Preporučujemo

"Krenuli smo od nule, svojim rukama uređujući zapuštene površine. Za deset godina uspeli smo da osvežimo i ogradimo spomen-park koji je dve decenije bio deponija obrasla u tri metra korova. Stvorili smo prostor gde zajednica može da se okuplja, a iz tog sabranja rađale su se nove, realne ideje. Osnovali smo fudbalski klub 'Sloga Obrva', raskrčili teren i obnovili uništene svlačionice. Zatim smo, uz pomoć meštana, za samo sedam radnih dana okrovili i izgradili salu za poslednje ispraćaje na groblju, na koju se čekalo punih 40 godina. Uz podršku lokalne samouprave kompletno smo sredili i seoski dom koji je 18 godina bio potpuno devastiran. Danas se taj prostor redovno koristi za kulturno-umetničke i sportske događaje, okupljajući sve generacije", priča nam na početku razgovora predsednik Udruženja i ponosni meštanin sela Obrva, Goran.

Njihovo Udruženje prepoznato je i širom Srbije, a jedna od najvažnijih ideja kojom su se vodili bila je, priča nam on, obnova crkve brvnare iz 1735. godine, posvećene arhistratigu Mihailu.

"Kada se pročulo za taj projekat, javljali su nam se ljudi sa drugih kontinenata želeći da pomognu. Ipak, smatram da je kod takvih poduhvata novac najmanje važan. Ključna je duhovna obnova čoveka i izgradnja crkve u sebi", dodaje naš sagovornik koji na ovom selu živi sa dvojicom sinova i ženom, dok je njegova ćerka skoro i sama odlučila da se iz Vrnjačke banje upravo vrati u svoje selo, pa je u Obrvi sa suprugom kupila kuću u blizini roditelja gde žive sa svoje dve ćerkice.

Kako nam dalje priča Goran i zaljubljenik u svoje rodno mesti, život na selu je divan, ali ne krije da zahteva mnogo više finansijskog i vremenskog ulaganja nego u gradu. Spomenuo nam je i kako su upravo nedavno u njihovom selu organizovali i "Miholjske susrete sela", čime su samo potvrdili živost svog mesta.

"Život na selu je divan, slobodno mogu reći kao u raju. Kroz aktivizam i organizaciju manifestacija poput 'Miholjskih susreta sela', trudimo se da sačuvamo tradiciju, prikažemo zaboravljene poljoprivredne veštine i okupimo po četiri generacije na istom mestu. Porodica je temelj društva, a naš cilj je da mlade usmerimo na prave vrednosti. Samo kroz našu školicu fudbala uspevamo da ih na tri sata odvojimo od nekontrolisanih sadržaja na mobilnim telefonima, što smatram zlatnim rešenjem za budućnost", jasan je Goran.

Objasnio nam je i čime se to meštani u ovom delu Srbije najviše bave, odnosno, od čega žive.

"Ovo je povrtarski i stočarski kraj. Poljoprivreda je težak i skup fizički rad, ali od teških stočarskih poslova ljudi obezbeđuju egzistenciju i školuju decu. Ohrabruje činjenica da je primetan povratak mladih i celih porodica na selo, pa čak i povratnika iz inostranstva. Obrva se nalazi na strateškom položaju – kroz selo prolazi Moravski koridor i najavljena je dogradnja aerodroma Morava. Saobraćaj je u poslednjih deset godina višestruko pojačan, kupuju se imanja i grade nove kuće, pa se broj od oko 500 stanovnika postepeno povećava dolaskom novih komšija iz Kraljeva i Vrnjačke Banje", nastavlja naš domaćin Goran.

Da bi jedno selo opstalo, mnogo toga zavisi od nas samih, ističe Goran kroz razgovor, pa dodaje kako ne možemo uvek čekati velike projekte i očekivati da nam neko drugi uređuje okolinu.

"Moramo prvi uzeti motiku, trimer i lopatu. Potrebna je žrtva pojedinca koji će svojim primerom pokrenuti ostale, ali i jasna vizija. Ako prostor i vreme ne ispunite kvalitetom, biće ispunjeni besmislom. Ime našeg sela, Obrva, svedoči o njegovoj dugoj istoriji. Prema jednoj verziji, potiče od reči 'obruvano', usled klizišta koje je formiralo ovu niziju pored Zapadne Morave, dok istorijski podaci iz ranih 1400-ih beleže da je despot Đurađ Branković na ovom prostoru dodeljivao 'obrovske zemlje' na korišćenje. Vođen tim nasleđem, uz podršku porodice i komšija, nastavljam da radim za dobrobit zajednice kako bismo i dalje stvarali živo mesto puno perspektive", govori nam na kraju razgovora Goran iz sela Obrva.

(Telegraf.rs)