Danas je Mitrovdan, hajdučki rastanak: Jedan narodni običaj sa novcem danas vam može PROMENITI SUDBINU

U pravoslavnom kalendaru 8. novembar obeležen je crvenim slovom kao praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, u narodu poznatiji kao Mitrovdan. Ovaj dan ne predstavlja samo sećanje na jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, već nosi i duboku narodnu simboliku — prekretnicu kojom se zvanično ispraća leto i dočekuje surova zima.

Sveti Dimitrije rođen je u Solunu u 3. veku, za vreme vladavine rimskog cara Maksimijana. Njegov otac, carski namestnik, bio je tajni hrišćanin, te je i Dimitrija odmalena vaspitavao u duhu hrišćanske vere. Njegove vrlina, mudrost i vojnička hrabrost ubrzo su ga dovela do pozicije solunskog vojvođe.

Preporučujemo

Međutim, umesto da po carskom naređenju progoni hrišćane, Dimitrije je javno ispovedao svoju veru i preobraćao narod u hrišćanstvo. Kada je car Maksimijan saznao za to, naredio je da se Dimitrije baci u tamnicu. Dok je bio u tamnici, Dimitrije je blagoslovio svog prijatelja Nestora da u borbi u amfiteatru pobedi carskog ljubimca, grmalja Lija, koji je bezmilostno ubijao hrišćane. Nestor je uspeo da savlada Lija, što je razbesnelo cara.

Besni vladar naredio je da se Dimitrije u tamnici izbode kopljima, što se i dogodilo 306. godine. Hrišćani su tajno sahranili njegovo telo, a na tom mestu kasnije je podignuta crkva. Iz njegovih mošti poteklo je sveto miro lekovitog mirisa, zbog čega je u narodu prozvan i Sveti Dimitrije Mirotočivi. On se i danas smatra zaštitnikom grada Soluna.

U srpskoj narodnoj tradiciji Mitrovdan zauzima posebno mesto. Smatra se "zimskim Đurđevdanom" - dok je Đurđevdan praznik buđenja proleća i hajdučkog sastanka, Mitrovdan je praznik zatvaranja godine i hajdučkog rastanka ("Mitrovdan - hajdučki rastanak, Đurđevdan - hajdučki sastanak").

Osnati kod kuće i u krugu porodice: Prema narodnom verovanju, na Mitrovdan svako treba da bude u svojoj kući. Veruje se da će onaj ko na ovaj dan ne bude kod kuće, cele godine noćivati po tuđim kućama i potucati se po svetu.

Mitrovdan je od starina bio dan kada se svode računi - otpuštale su se stare sluge i unajmljivale nove, isplaćivali dugovi i završavali svi poljski poslovi. Veruje se da u novu godinu (po starom računanju) treba ući "čistih računa".  Veruje se da ako na Mitrovdan padne sneg, zima će trajati sve do aprila. Ako bude vedro i sunčano, zima će biti blaga.

Postoji staro verovanje da na Mitrovdan nikako ne valja grdeti decu, ma koliko da su nemirna, jer će u protivnom cele godine biti neposlušna i mažena. Kao i za većinu velikih praznika obeleženih crvenim slovom, teški fizički poslovi, pranje veša i veliko sređivanje kuće ostavljaju se za dane pre ili posle praznika.

Preporuka narodnih običaja je da se na ovaj dan ne putuje i ne odlazi na daleke puteve, već da se praznik proslavi mirno, u krugu porodice ili na slavskom ručku kod domaćina.

Za mnoge srpske porodice Mitrovdan je krsna slava, prilika za okupljanje, lomljenje slavskog kolača i molitvu za zdravlje i napredak doma pod zaštitom Svetog Dimitrija.

(Telegraf.rs)