Borba za prava Romkinja ne sme da stane

Romkinje se i danas suočavaju sa višestrukom diskriminacijom, predrasudama i preprekama u ostvarivanju svojih prava – od porodičnog okruženja do obrazovanja, zapošljavanja i učešća u društvenom životu. Njihov položaj oblikuju ne samo savremeni izazovi već i istorijsko nasleđe nejednakosti i isključivanja. O ovim temama razgovarali smo sa Bojanom Minović, hroničarkom i aktivistkinjom koja se godinama zalaže za zaštitu prava Romkinja i veću vidljivost problema sa kojima se suočavaju.

Minović ukazuje na to da se položaj Romkinja ne može posmatrati odvojeno od šireg društvenog konteksta. Rodne predrasude, etnička diskriminacija i ukorenjeni stereotipi mogu se preplitati i stvarati dodatne prepreke ženama koje nastoje da ostvare ravnopravnost u privatnom i javnom životu.

Preporučujemo

Posebno je važno preispitati stavove koji ograničavaju ulogu žena i njihovo učešće u društvu. Romkinje ne treba posmatrati kroz unapred zadate predstave o njihovom položaju, već kao pojedinke koje imaju pravo da same odlučuju o svom obrazovanju, radu, porodici i budućnosti. Njihove sposobnosti, iskustva i doprinos zajednici zaslužuju jednako poštovanje i priznanje.

Kada govori o diskriminaciji, Bojana Minović skreće pažnju i na svakodnevne situacije u kojima se predrasude ispoljavaju – kroz odnos okruženja, nedovoljno razumevanje njihovih iskustava i ograničene mogućnosti za ravnopravno učešće. Takvi problemi ne mogu se rešavati isključivo formalnim prihvatanjem načela jednakosti. Potrebni su kontinuiran rad, obrazovanje, odgovornost institucija i spremnost društva da prepozna i promeni diskriminatorne obrasce ponašanja.

Razumevanje istorije Roma takođe je važno za sagledavanje njihovog položaja danas. Istorijska iskustva progona, isključivanja i marginalizacije ostavila su tragove koji se ne mogu zanemariti u razgovoru o savremenim izazovima romske zajednice. Poznavanje te istorije doprinosi razumevanju razloga zbog kojih su borba protiv diskriminacije i izgradnja poverenja između zajednica i institucija i dalje važni društveni zadaci.

Minović smatra da je neophodno više govoriti o problemima sa kojima se Romi suočavaju, ali i o njihovom mestu u savremenom društvu. Veća vidljivost romske istorije, kulture i iskustava može doprineti razbijanju stereotipa i stvaranju prostora za ravnopravniji dijalog.

Za ostvarivanje suštinske ravnopravnosti važno je da Romkinje budu prepoznate kao aktivne učesnice društvenih promena, a ne samo kao osobe kojima je potrebna podrška. Njihov glas mora biti prisutan u donošenju odluka koje utiču na njihov život, dok institucije i društvo imaju odgovornost da obezbede uslove u kojima će njihova prava biti poštovana i zaštićena.

Poruka Bojane Minović jeste da borba protiv diskriminacije zahteva trajnu posvećenost i spremnost da se menjaju ustaljeni stavovi. Društvo u kojem se svaka žena poštuje, bez obzira na nacionalnu pripadnost, poreklo ili društveni položaj, gradi se kroz svakodnevne postupke, odgovornost i prihvatanje različitosti.

Ravnopravnost ne znači samo da svi imaju ista prava na papiru, već i da svaka osoba ima stvarnu mogućnost da ta prava ostvari. Upravo zato zaštita prava Romkinja nije samo pitanje jedne zajednice, već važan pokazatelj koliko je društvo spremno da obezbedi dostojanstvo, jednakost i poštovanje za sve svoje građane.

Napomena: Tekst je nastao u okviru projekta „Uspešne Romkinje Kraljeva – priče o znanju, radu i promenama“, koji se sufinansira sredstvima Grada Kraljeva u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Kraljeva u 2026. godini.

(Telegraf.rs/A.N.)