U Nišu novi korak u zaštiti ugroženih: Zdravstvene medijatorke uključene u borbu protiv trgovine ljudima

U Nišu je potpisan protokol o saradnji Grada Niša, Doma zdravlja Niš i zdravstvenih medijatorki, kojim se nastoji unaprediti rad sa marginalizovanim grupama i ojačati mehanizmi za rano prepoznavanje i prevenciju trgovine ljudima. Potpisivanju u Gradskoj kući prisustvovao je i zamenik gradonačelnika Niša Luka Gašević.

Saradnja treba da poveže zdravstveni sistem, lokalne institucije i terenski rad sa zajednicama koje se suočavaju sa većim rizikom od socijalne isključenosti, nasilja i različitih oblika eksploatacije. Poseban značaj u tom procesu imaju zdravstvene medijatorke, koje neposredno rade u romskim i drugim marginalizovanim zajednicama.

Preporučujemo

Pomoćnica direktora Doma zdravlja Niš Danijela Nešić ukazala je da zdravstvene ustanove često predstavljaju jedno od prvih mesta na kojima se može prepoznati da je osoba izložena nasilju ili trgovini ljudima. Zdravstvene medijatorke u saradnji sa patronažnom službom i službom kućnog lečenja omogućavaju da se takav rad proširi i na teren, odnosno do ljudi koji teže dolaze do institucija.

Dom zdravlja Niš trenutno ima angažovane tri zdravstvene medijatorke na osnovu ugovora sa Ministarstvom zdravlja. Njihov rad predstavlja važnu vezu između zdravstvenih službi i građana kojima je podrška najpotrebnija. U okviru tima Doma zdravlja posebno je istaknuto iskustvo dr Lucije Mitić Hristov, koja je u ovaj vid rada uključena od 2019. godine.

Koordinatorka Lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima Jelena Petrić ocenila je da uključivanje zdravstvenih medijatorki može dodatno da ojača preventivne aktivnosti. Lokalni tim i Dom zdravlja Niš sarađuju od 2019. godine, dok bi konkretne aktivnosti za naredni period trebalo da budu definisane operativnim planom rada Lokalnog tima.

Ipak, uz značaj potpisanog protokola, ostaje otvoreno pitanje položaja zdravstvenih medijatorki. Njihov program u Srbiji postoji gotovo dve decenije, ali se njihov angažman i dalje u velikoj meri zasniva na projektnom finansiranju i privremenim ugovorima. To otvara pitanje dugoročne održivosti programa i radnog statusa žena koje na terenu obavljaju posao od velikog značaja za zdravstvenu i socijalnu zaštitu najugroženijih građana.

Potpisani protokol predstavlja pokušaj da se postojeća saradnja lokalnih institucija dodatno učvrsti i da se uspostavi efikasniji sistem za pravovremeno prepoznavanje potencijalnih žrtava trgovine ljudima i pružanje podrške građanima koji su u riziku. Poseban izazov u narednom periodu biće da se dogovorena saradnja pretvori u konkretne i kontinuirane aktivnosti na terenu.

(Telegraf.rs/A.N.)