Osvetio streljane đake Kragujevca: Zario nož u srce gestapovcu, pa dobio Medalju Obilića pred 20.000 boraca

Cela Srbija se juče sećala muka i tišine - prošlo je 85 godina od jednog od najvećih zločina u istoriji čovečanstva - streljanja nedužnih civila i đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine, zločina koji ne zaboravljamo. Ne smemo da zaboravimo ni onoga koji je osvetio za ovaj nacistički krvavi pir. Malo ko zna da je čovek koji je direktno presudio jednom od najodgovornijih gestapovskih oficira za masakr u Kragujevcu bio mladi četnik Veselin Šijaković.

On je bio јe pripadnik Јugoslovenske voјske u otadžbini,a 1943. godine. U Vrnjačkoj Banji dobrovoljno se prijavio za zadatak od kog su mnogi strepeli. Ubio je јednog od naјodgovorniјih za nacistički zločin u Kraguјevcu 21. oktobra 1941, kada јe striјeljano 3.000 civila, od koјih 300 učenika.

Preporučujemo

"Lebac sutra nemojte poslati": Ovo su pisali streljani očevi i đaci u Kragujevcu dok su čekali sigurnu smrt

Akcija je izvedena u mraku, u dubokoj noći, a sam Veselin je godinama kasnije, u ispovesti za reviju Istok, leta 2005. godine, detaljno opisao kako je izgledao taj dramatični trenutak osvete:

"Noću smo se prikrali vili u kojoj je živio gestapovski oficir. Čekali smo u dvorištu da dođe sa sedeljke u obližnjem hotelu. Oko jedan sat posle ponoći, u pratnji trojice vojnika, pojavio se, teturajući se, očigledno pijan. Vojnici su mu pomogli da se popne uz unutrašnje stepenište i vratili se da patroliraju ulicom. Kada je otvorio prozor od svoje spavaće sobe, posao nam je bio znatno olakšan", prisećao se Šijaković.

Tada je usledio trenutak u kom se lomila sudbina.

"Uzeo sam merdevine koje smo doneli sa sobom, i postavio ih uz zid. Prvi put su mi ruke zadrhtale, i to tako jako da su počele udarati o zid. Rekao sam sebi: 'Ipak, ja nisam za ovakve zadatke!' Uspeo sam nekako da se popnem i uđem neopaženo. Levom rukom sam ga ščepao za kosu i glavu mu pribio uz jastuk, a desnom rukom mu zario nož u srce. Riknuo je kao lav!", opisao je on.

"Pošto glavu niјe mogao da mrdne, noge su mu otišle u vis i neprestano koprcale! U istom trenutku, odјeknuo јe vrisak žene koјa јe ležala u susednom krevetu, na moјe zaprepašćenje. Zbunjen, izvadio sam pištolj i upucao јe sa par metaka! Moјi drugovi, koјi su čekali u dvorištu, mislili su da јe nemački oficir pucao na mene, јer јe dogovor bio da ne upotrebljavamo vatreno oružјe, pa јe јedan od njih pohitao.

Zasvirale su sirene, poziv na uzbunu, a mi smo se dali u beg kroz susedna dvorišta. Tek tada sam shvatio da sam zaboravio da uzmem torbicu nemačkog oficira, što mi јe bio јedan od zadataka. Mislio sam da ću zbog toga biti kažnjen, međutim, od Vrhovne komande sam odlikovan Obilića medaljom, koјu mi јe kasniјe, pred 20.000 boraca, uručio veliki јunak Јezdimir Dangić, komandant Drinskog korpusa", pričao je Šijaković.

Vitez pravoslavlja

Veselin Šijaković rođen je 1924. godine u Nikšiću. Bio je učesnik brojnih ratnih borbi i nosilac velikog broja odlikovanja, ali jedno posebno priznanje izdvajalo ga je od svih ostalih junaka - titula "Vitez pravoslavlja".

Od Srpske pravoslavne crkve dobio je Orden Svetog Save prvog reda, dok mu je gramatu "Vitez pravoslavlja" lično uručio patrijarh jerusalimski Diodor za neverovatan podvig koji je učinio na Vaskrs 2000. godine.

Naime, te godine Veselin je uspeo da uđe zajedno sa sveštenstvom u Hristovu ćeliju, što pre toga nije pošlo za rukom nijednom civilu. Nakon molitve, starac Veselin je uradio nešto što je zaprepastilo sve prisutne: dohvatio je krst težak čak 100 kilograma i visok tri metra, poneo ga 20 metara i predao ga sveštenicima koji su išli ka Hristovom grobu!

Sveštenici nisu mogli da veruju svojim očima da čovek u poznim godinama nosi toliku grdosiju, pa su sve ispričali patrijarhu, koji ga je odmah pozvao u goste i dodelio mu orden.

Veselin Šijaković je umro 27. septembra 2009. godine. Iza njega su ostala dvojica sinova Dragoljub i Bogoljub (profesor Univerziteta, bio je ministar vera u Beogradu, u dva mandata), i četvoro unučadi.

(Telegraf.rs)