Krade i krije hranu, suši perje fenom: Kaito je najrazmaženije biće u Srbiji - Jelica otkrila detalje života

Susret sa napuštenom ili povređenom divljom životinjom za mnoge predstavlja dilemu, ali za Jelicu Milutinović i njenu porodicu to je bio trenutak u kome nije bilo mesta oklevanju.

Nakon tužnog iskustva sa jednim ptićem kojeg su pokušavali da vrate na drvo, ali ga je jutro dočekalo beživotnog pored stabla, sudbina je pred njih stavila novi ispit. Jeličina ćerka je ubrzo u travi pronašla malog, iznemoglog ptića vrane. Pored njega ležala je druga ptica, tragično stradala od napada mačaka ili pasa.

Preporučujemo

„Bilo nam je žao da ga ostavimo jer smo znali da ne bi ni on preživeo. Odlučili smo da probamo da ga spasemo jer je bio baš beba i u jako lošem stanju“, priseća se Jelica trenutka kada je Kaito ušao u njihov život.

Prva noć bila je dramatična i presudna borba za život mladunčeta. Vrane pod tolikom količinom stresa mogu vrlo lako da uginu, a Jelica se našla pred nepoznatim terenom jer o ovim pticama dotad nije znala gotovo ništa. Informacije je tražila na svim mogućim sajtovima, konsultovala je veštačku inteligenciju, zvala prijatelje i poznavaoce ptica, čuvajući kavez na terasi cele noći.

„U jednom momentu sam mislila da neće preživeti jer je pao, okrenuo se na stranu i maltene nije davao znake života. Probala sam da ga ugrejem sa flašicom tople vode, pokrila sam ga da oseti sigurnost. Nisam spavala, sve vreme sam bila pored njega i proveravala da li diše. Rekla sam: 'Bože, molim te, pomozi da ga spasemo, ne znam šta više da radim'. A onda je ujutru stao na noge, kljucnuo mi kameru i znali smo da je preživeo“, priča Jelica.

Iako je postojao strah od neuspeha i nepoznatog, uz savete iskusnijih hranila ga je pažljivo, malo po malo, uz dodatak vode i vitamina. Ipak, Jeličin primarni cilj od prvog dana bio je da Kaito ne izgubi kontakt sa svojim prirodnim staništem. Redovno ga je izvodila napolje kako bi ga roditelji obilazili i hranili, jer, kako ističe, odrasle ptice najbolje znaju šta ptiću treba.

Suprotno predrasudama o vranama kao strogim ili agresivnim pticama, Kaito je pokazao neverovatno pitom i blag karakter. Iako se trudila da ga ne mazi previše kako ga ne bi preterano vezala za ljudski dodir, priroda je učinila svoje.

„Vremenom se nekako sam razmazio. Doleti u sobu, dođe na krevet, stane na mene i traži da se mazi, jednostavno kao papagaj“, objašnjava Jelica kroz osmeh.

Život sa Kaitom donosi i niz komičnih trenutaka.

Kao i svaka vrana, Kaito je izuzetno radoznao i obožava da skriva zalihe hrane. Kada je Jelica zatvorila rupu u zidu koju je sam napravio kljucanjem, snašao se i počeo da hranu odlaže u posudice za vodu. Voli da ubacuje čepove od flaša u patike, skrivanje poklopaca od tegli i premeštanje sitnih predmeta. Iako je prema svojoj porodici bezgranično privržen, prema nepoznatim ljudima i psima zadržao je oprez. Kada oseti nesigurnost, odmah beži kod Jelice i traži zaštitu.

Njihova svakodnevica funkcioniše po dobro uigranom ritmu. Jutro počinje zajedničkim doručkom, gde Kaito obavezno „gricne“ nešto sa Jeličinog tanjira. Dok je ona na poslu, brigu o njemu preuzimaju njen otac i ćerka. Popodne je rezervisano za igru, maženje i kupanje u improvizovanom bazenčiću, nakon čega obavezno sledi sušenje perja fenom. Dan se završava šetnjom po kraju, obilaskom "parohije" i povratkom na klupu sa koje zajedno kreću na spavanje.

Posebno mesto u ovoj priči ima pas Moli, koja je preuzela ulogu pravog četvoronožnog telohranitelja. Nakon što su Kaita jednom prilikom napale druge vrane, Moli je zajedno sa Jelicom pritrčala u pomoć i od tog dana ga ne ispušta iz vida.

„Moli je fenomenalan pas, zaštitnički je nastrojena prema njemu i stalno ga čuva. Pazi da ga ne remeti, pušta ga da ima slobodu, ali je uvek tu ako zatreba“, kaže Jelica, dodajući da je odrasla uz životinje i da veruje da svako biće trostruko uzvraća pruženu ljubav: „Kaito misli da sam mu ja mama, a ja sam se s tim pomirila“.

Na kraju, Jelica ima važan i praktičan savet za sve koji se nađu u sličnoj situaciji. Ukoliko pronađete povređenu pticu, prva adresa mora biti veterinar. Ukoliko je reč o zdravom ptiću kome je potrebna pomoć, najbolje je obratiti se udruženjima i zavodima za zaštitu ptica.

„Najvažnije pravilo jeste da im nikada ne gurate vodu i hranu na silu u kljun, jer se tako ptica može ugušiti. Ponudite im hranu, a kap vode možete staviti sa strane na kljun kako bi je sami polizali“, zaključuje Jelica.

(Telegraf.rs)