Kako vam sutra leže ovce, takva će biti zima: Stara verovanja pred Svetog Luku i šta sutra nikako ne radite

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, 31. oktobra, proslavljaju Svetog apostola i jevanđelistu Luku, u narodu poznatog kao Lučindan. Reč je o velikom svetitelju, zaštitniku lekara, bolesnih i umetnika, a za mnoge porodice širom Srbije ovo je krsna slava i dan posebnog duhovnog sabranja.

Petak, 30. oktobar, za domaćine koji slave Svetog Luku predstavlja dan pripreme slavske trpeze, ali je u narodnoj tradiciji kraj oktobra imao i mnogo šire značenje

Preporučujemo

U našoj bogatoj narodnoj tradiciji, Lučindan zauzima specifično mesto jer označava prelomni trenutak godine, dan kada jesen definitivno ustupa mesto zimi. Za ovaj datum vezuju se drevni, ponegde već zaboravljeni običaji i verovanja koji su generacijama štitili seoska domaćinstva od nesreće, bolesti i zveri.

"Ide Luka, eto vuka": Zašto su torovi opasivani koncem

U staroj Srbiji Lučindan je bio dan kada su domaćini preduzimali posebne mere kako bi zaštitili svoje imanje i stoku. Budući da su sa hladnim danima gladni vukovi silazili bliže selima, nastala je poznata izreka: "Ide Luka, eto vuka".

Jedan od najneobičnijih obreda koji se zadržao u predanju jeste opasivanje torova koncem. Domaćini bi pre svanuća crvenim ili vunenim koncem opasivali ograde oko ovaca i goveda, verujući da time prave neprobojnu magijsku barijeru koju zveri i zli duhovi ne mogu da pređu. Verovalo se da ovaj ritual čuva čitavo stado tokom predstojeće surove zime.

Takođe, na Lučindan se u pojedinim krajevima strogo pazilo da se torovi ne ostavljaju otvoreni i da se stoci pruži najbolja hrana, kako bi godina bila plodna.

"Sveti Luka, sneg do kuka": Gledanje u ovce otkriva kakva nas zima čeka

Druga čuvena narodna izreka vezana za ovaj dan glasi: "Sveti Luka, sneg do kuka". Naši preci su verovali da priroda na ovaj praznik šalje jasne signale o tome šta nas čeka u narednim mesecima.

Domaćin bi u rano jutro obilazio torove i pažljivo posmatrao položaj u kojem životinje leže. Ako ovce leže sa podvijenim nogama ispod tela, verovalo se da stiže izuzetno oštra, duga i snežna zima. Međutim, ako su životinje opuštene i ispruženih nogu, narod se radovao blagoj i podnošljivoj zimi bez velikih mrazeva.

U južnoj Srbiji postojao je i običaj da se pažljivo prati ko će tog jutra prvi preći kućni prag. Verovalo se da "prvi gost" na Lučindan donosi predznak za celu godinu -ako je to čestit, vedar i zdrav čovek, u domu će vladati zdravlje i blagostanje.

Ko je bio Sveti Luka i šta sutra nikako ne smete činiti

Sveti Luka bio je jedan od najobrazovanijih Hristovih učenika, lekar po struci, verni pratilac apostola Pavla i autor Jevanđelja i Dela apostolskih. Hrišćansko predanje ga pamti i kao prvog ikonopisca, koji je lično naslikao prve ikone Presvete Bogorodice, zbog čega ga esnafi slikara i umetnika slave kao svog patrona.

Kako je Sveti Luka upamćen kao izuzetno blag, milosrdan i miroljubiv svetitelj, osnovno crkveno i narodno pravilo na ovaj dan jeste izbegavanje svake vrste svađe, gneva i teških reči.

Veruje se da na Lučindan svako treba da oprosti dugove i uvrede onima koji su mu naudili, jer ko uđe u zimu posvađan i zlopamtilo, pratiće ga maler i nemir cele godine. U kući treba da vlada sloga, a domaćini koji slave krsnu slavu trpezu posvećuju miru, zdravlju svojih ukućana i sećanju na pretke.

(Telegraf.rs)