Ceo život je posvetio ovoj strasti: Dejan iz Vranja u kući ima pravo KULTURNO BLAGO

Jedan od kultnih oblika umetnosti na kojima su generacije odrastale jesu stripovi. Skupljanje primeraka klasika kao što su "Alan Ford" i "Zagor" ne jenjava, već predstavlja jedan poseban svet koji povezuje starije generacije koje se prisećaju svog detinjstva, ali i mlađe koji se pridružuju toj strasti.

Ranije smo pisali o Vranjancu Dejanu Klajvertu Trajkoviću koji ima pozamašnu kolekciju VHS kaseta, ali nam je tokom tog razgovora otkrio i da je pasionirani sakupljač stripova, te da je njegova kolekcija izuzetno zavidna.

Preporučujemo

- Za mene su stripovi mnogo više od papira, crteža i priče. Stripovi su moja omiljena mesta u kojima je stalo vreme. Kada otvorim neki stari strip, kao da se na trenutak vratim u neko drugo vreme, u svoje detinjstvo i odrastanje. U svet stripova najčešće se ulazilo preko starijih drugara iz komšiluka. Tako je bilo i u mom slučaju. Stripove sam počeo da kupujem još u osnovnoj školi. Novac koji je bio namenjen za užinu, često je završavao na kiosku – ali ne u školskoj torbi, već u novom stripu - rekao je Dejan u razgovoru za Telegraf.

Foto: Ustupljene fotografije

Nije mu bilo lako da izdvoji omiljene stripove, jer u svakome vidi veliku emotivnu vrednost. Ističe da bi izdvojio one koji govore o detinjstvu, odrastanju i životnom putu svojih junaka.

- Takve priče sam kao klinac posebno voleo da čitam, jer sam u njima pronalazio nešto više od same avanture. Recimo, "Zagor priča", priče o Komandantu Marku i Velikom Bleku ostale su mi posebno u sećanju. To nisu bile samo priče o junacima i njihovim avanturama, već priče koje su govorile o tome ko su oni, kako su postali to što jesu i šta ih je oblikovalo. Možda sam upravo zato i danas toliko vezan za stripove. Kada ih ponovo otvorim, ne čitam samo priču – vrati mi se deo mog detinjstva. Tada nisam razmišljao o tome da jednog dana pravim kolekciju. Jednostavno sam voleo da čitam - dodao je Dejan.

Ipak, u moru kvalitetnih naslova i likova, za Dejana se, međutim, ističe jedan.

- Omiljeni junak mi je, bez dileme, Zagor. Za mene je Zagor simbol borbe za pravdu. On je simbol običnog čoveka koji iz svih nedaća izlazi uspravan i ponosan. Zato mi je taj junak i danas posebno drag. Čak se ponekad šalim da bi trebalo uvesti Svetski dan čitanja Zagora – naravno, kao neradni dan! Pored Zagora, posebno volim i Teksa Vilera, ali sakupljam praktično sve iz edicija "Zlatna serija", "Lunov Magnus Strip", izdanja "Veselog četvrtka", "Golkondе", kao i različita izdanja iz zemalja bivše Jugoslavije. Danas imam više od 4.000 stripova i teško mi je da kažem koji mi je najdraži, jer svaki nosi neku svoju priču - istakao je.

Svaki kolekcionar ima sopstveni pristup, ali Dejan smatra za sebe da po tom pitanju nije previše zahtevan. Kako kaže, očuvanost stripa mu nije uvek presudna. Uvek mu je važnije da ima primerak, pa ako se nekada pojavi bolje očuvani, zameniće ga - ako ne, neka ostane takav.

- Mislim da je to i suština kolekcionarstva. Ne mora sve odmah da bude savršeno. Kolekcija se gradi godinama. U kolekciji imam i nekoliko veoma zanimljivih i starih primeraka. Posebno bih izdvojio "Zlatnu seriju" iz 1969. godine, broj 18 - Teks Viler: "Kazna za oholog pukovnika". Tu su i primerci "Lunov Magnus Stripa" iz 1970. godine - broj 9 "Opasna tajna", sa Teksom Vilerom, i broj 10 "Pukovnikova podvala", sa Zagorom. Pored njih, imam dosta stripova upravo iz tog perioda, naročito iz 1970. godine. To su mi posebno dragi primerci, ne samo zato što su stari, već zato što predstavljaju jedno vreme u kojem su stripovi bili sastavni deo odrastanja čitavih generacija. Ali kada me neko pita koji je strip najvredniji u mojoj kolekciji, moj odgovor nije nužno onaj koji bi imao najveću cenu na tržištu - izjavio je Dejan i dodao:

- Nekada je najvredniji upravo onaj strip koji ste najduže tražili. Kada ga posle mnogo godina konačno pronađete, osećaj je potpuno drugačiji. To je ono što kolekcionarstvo čini posebnim. Nije sve u novcu i tržišnoj vrednosti - nekada je najveća vrednost u tome što ste uspeli da pronađete deo svog detinjstva koji vam je godinama nedostajao.

Smatra da stripovi nisu samo izvor zabave, već i mnogih vrednosti koje su generacije koje su odrasle u njihovom zenitu učile da budu pošteniji, časniji i bolji ljudi - i prema sebi i prema drugima. Zato izražava žaljenje što nisu toliko prisutni među današnjom decom.

- Stripovi su nešto što, po mom mišljenju, danas nedostaje deci. Mi smo odrastali uz stripove, čitali smo ih, razmenjivali sa drugarima, čekali sledeći broj i čuvali ih. Strip je mogao da nas odvede u potpuno drugi svet bez telefona, interneta i društvenih mreža. Mislim da ljudi koji su odrasli na stripovima u sebi često nose neku posebnu vrstu poštenja i čestitosti. Možda u njima postoji i doza naivnosti - ali ako postoji, ona je najčešće u službi moralnog. U stripovima ste mogli da naučite šta znače pravda, prijateljstvo, hrabrost, odanost i pomaganje drugome. Junak može da bude snažan, ali je najvažnije šta radi sa tom snagom. Zato bih voleo da se stripovi više vrate među decu. Ne samo kao kolekcionarski predmet, već kao knjiga, priča i način da dete razvije maštu - poručio je.

Naravno, zajednica kolekcionara stripova postoji u Srbiji i veoma je živa. Prema Djeanovim rečima, ona nije svedena na puku transakciju, već i na međusobnu pomoć i razumevanje - iste one vrednosti koje su kao deca naučili od svojih junaka.

- Zajednica kolekcionara u Srbiji postoji i veoma je zanimljiva. To su ljudi različitih generacija i interesovanja. Neko skuplja samo Zagora, neko Teksa, neko kompletira "Zlatnu seriju" ili "Lunov Magnus Strip", dok neko, kao ja, voli da sakuplja različita izdanja. Ono što je lepo jeste da kolekcionarstvo nije samo kupovina. Tu su razmena stripova, razgovori, traženje određenih brojeva, pomoć kolegama kolekcionarima i, što je možda najvažnije, prijateljstva. Dešava se da vam neko javi da je pronašao strip koji godinama tražite. Nekada vi pomognete drugome, nekada neko pomogne vama. I tako se kolekcije grade, ali se istovremeno gradi i jedna mala zajednica ljudi koje povezuje ista ljubav - objasnio je.

Za pronalazak kvalitetnih i željenih stripova, prema Dejanovim rečima, nepohodno je strpkjenje. Oni se mogu naći preko oglasa, aukcija, sajmova, striparnica, ali i direktno preko drugih kolekcionara.

- Danas je mnogo lakše doći do informacija nego ranije, ali upravo zato treba biti oprezan. Treba gledati očuvanost, korice, stranice, eventualna oštećenja, vlagu i, naravno, da li je u pitanju odgovarajuće izdanje ili varijanta. Ali moj savet je da početnik ne treba odmah da razmišlja o tome koliko će neki strip jednog dana vredeti. Neka prvo kupuje ono što voli. Jer ako kupujete samo zbog cene, onda ste trgovac. Ako kupujete zato što volite junaka, priču i osećaj koji vam taj strip pruža – onda ste kolekcionar. I ne treba čekati da kolekcija bude savršena. Kao što sam rekao, meni je bitno da strip imam makar i loše očuvan. Ako jednog dana pronađem bolji – zameniću ga. Ako ne pronađem, i taj će ostati deo kolekcije - podvukao je Dejan i zaključio

- Na kraju, možda je to i najbolja definicija mog kolekcionarstva: Stripovi su moja omiljena mesta u kojima je stalo vreme. I dok god ih budemo čitali, čuvali i prenosili na nove generacije, deo tog vremena neće biti izgubljen.

(Telegraf.rs)