Romski akademski krug poziva na odbijanje mandata i traži put ka novim izborima za Nacionalni savet Roma

Romski akademski krug pozvao je kandidate sa jedine proglašene izborne liste za Nacionalni savet romske nacionalne manjine da, ukoliko budu izabrani na izborima 8. novembra, dobrovoljno odbiju mandate i ne učestvuju u konstituisanju novog saziva ovog tela. Ova inicijativa, kako navode, predstavlja pokušaj da se zaštiti demokratski legitimitet Nacionalnog saveta i pravo romske zajednice na politički pluralizam.

U današnjem saopštenju, Romski akademski krug ocenjuje da činjenica da na izborima učestvuje samo jedna lista – „Ujedinjeni Romi za ujedinjenu Srbiju – Dejan Vlajković“ – ozbiljno dovodi u pitanje mogućnost slobodnog političkog izbora. Prema njihovom stavu, romski birači nemaju priliku da biraju između različitih političkih opcija, programa i predstavnika.

Preporučujemo

„Pravo glasa bez mogućnosti stvarnog izbora nije puna politička demokratija“, poručuju iz Romskog akademskog kruga.

Ova organizacija smatra da bi dobrovoljno odbijanje mandata kandidata sa proglašene liste predstavljalo čin političke odgovornosti i jasnu poruku da predstavničko telo ne može imati pun demokratski legitimitet ukoliko zajednica nije imala stvarnu mogućnost izbora.

Romski akademski krug ukazuje i na mogućnost pokretanja postupka koji bi mogao da dovede do novih izbora. Prema njihovom tumačenju, zakon predviđa raspuštanje nacionalnog saveta ukoliko novi saziv ne bude konstituisan u roku od 30 dana od utvrđivanja konačnih izbornihrezultata.

Nacionalni savet Roma ima 35 članova, a za odlučivanje je, prema opštim pravilima, potrebno prisustvo najmanje 18 članova. Međutim, kako ističu iz Romskog akademskog kruga, zakon ne uređuje izričito primenu pravila o kvorumu prilikom potvrđivanja mandata, niti je potpuno jasnoda li se mandati mogu dodeljivati drugim kandidatima sa iste liste ukoliko pojedini kandidati odbiju da ih prihvate.

Zbog tih pravnih nejasnoća, Romski akademski krug naglašava da odbijanje mandata ne bi automatski značilo raspuštanje Nacionalnog saveta, ali bi moglo da otvori pitanje ispunjenosti zakonskih uslova za njegovo konstituisanje i pokrene postupanje nadležnih institucija.

Zakon predviđa i mogućnost raspuštanja Saveta ukoliko u roku od 30 dana od konstituisanja ne bude izabran njegov predsednik. Nakon raspuštanja, predviđeno je održavanje vanrednih izbora putem elektorske skupštine.

U završnom delu saopštenja, Romski akademski krug poziva kandidate da interese romskog naroda stave ispred ličnih političkih pozicija i da ne daju legitimitet izbornom procesu u kojem, prema njihovoj oceni, nije postojala stvarna mogućnost političkog izbora.

Ovim pozivom rasprava o izborima za Nacionalni savet Roma dobija novu dimenziju. Pored pitanja regularnosti kandidovanja i političkog pluralizma, u prvi plan dolazi i pitanje odgovornosti budućih članova Saveta, ali i mogućnosti da se kroz postojeće zakonske mehanizme dođe do novog izbornog procesa.

„Ovo nije pitanje ličnih interesa ili političkih sukoba. Ovo je pitanje političkih prava jednog naroda, njegovog prava na pluralizam i mogućnosti da samostalno odlučuje o svojoj budućnosti“, poručuju iz Romskog akademskog kruga.

(Telegraf.rs/A.N.)