Prizor koji se retko viđa! Mama iz Srbije rodila 11 dece: Evo šta radi kad nije lako, to će rasplakati sve!

Nikoleta, Melanija, Kristina, Kornel, Kristijan, Marko, Ištvan, Aron, Ajša, Lara i Bence - imena su jedanaestoro dece Sintije Kočiš iz Trešnjevca kod Kanjiže. Najstarije dete ima 18 godina, a najmlađa beba tek tri meseca. U razgovoru za Telegraf.rs ova ponosna majka otkriva kako izgleda jedan sasvim običan dan u njihovom domu pun osmeha i dečije graje koja ispunjava topli dom ove trinaestočlane porodice.

Ova hrabra žena, majka pet ćerki i šestorice sinova, nedavno je odlikovana Ordenom Svete majke Anastasije na svečanosti u Muzeju Vojvodine. Priznanje ju je, kako sama kaže, duboko ganulo, iako joj je najveća životna nagrada oduvek bila pod sopstvenim krovom. Kada nije lako, ova mama uradi samo jednu stvar. Pogleda u svoju decu i seti se zbog čega se bori.

Preporučujemo

- Bila sam veoma srećna i uzbuđena. Nisam očekivala ovakvo priznanje. Prvo sam pomislila na svoju decu, jer je sve što radim zbog njih. Nije uvek lako, ali kada ih pogledam, znam zašto se svakog dana trudim. Ovo priznanje mi mnogo znači, ali za mene su moja deca najveće bogatstvo - počinje ona priču za Telegraf.rs.

Iza ove tople slike nasmejane porodice kao stub stoji ova ponosna majka koja se trudi da sve drži pod kontrolom i balansira između mnogobrojnih obaveza. Budući da suprug radi u inostranstvu kako bi obezbedio egzistenciju, Sintija je većinu vremena sama sa mališanima.

- Ne mogu da kažem da je uvek lako. Suprug radi u inostranstvu, pa sam veći deo vremena sama sa decom. Srećom, imam pomoć svoje porodice i mnogo mi znači što mogu da se oslonim na njih. I starija deca sada sve više pomažu oko mlađe braće i sestara. U našoj kući svako pomaže koliko može, jer drugačije ne bismo mogli sve da postignemo - kaže nam ona.

Vojnička jutra i buđenje u ranu zoru

Život pod istim krovom sa jedanaestoro dece podrazumeva ogromnu organizaciju i ritam koji se ne prekida. Sintijin dan počinje u ranu zoru, pre nego što se začuju prvi dečji koraci, kako bi sve bilo spremno za predstojeći dan u vrtiću i školi.

- Jutra su nam uvek puna obaveza. Treba spremiti decu za školu i vrtić, pripremiti doručak i pobrinuti se da svako stigne tamo gde treba. Dok završim jednu obavezu, već me čeka druga. Nije uvek sve savršeno organizovano, ali trudim se da sve postignem. Na to sam već navikla, jer sa toliko dece dan jednostavno mora dobro da se isplanira - priča naša sagovornica i dodaje da sada već i starija deca pomažu koliko mogu što joj posebno znači.

- Starija deca mi mnogo pomažu. Kako rastu, tako sve više razumeju koliko obaveza ima u velikoj porodici. Pomognu oko mlađih, pričuvaju ih i urade ono što mogu. Naravno, i oni su deca i ne očekujem da preuzmu moje obaveze, ali mi njihova pomoć mnogo znači. Lepo mi je kada vidim da se međusobno vole i pomažu jedni drugima.

Otkrila je i koliko joj vremena treba da pripremi obroke za celu porodicu. 

- Za toliko dece potrebno je dosta vremena, ali sam navikla da pripremam obroke za veliku porodicu. Gledam da sve bude spremno na vreme, posebno kada deca treba da idu u školu i vrtić. Nije uvek jednostavno, ali trudim se da niko ne ode gladan i da dan počnemo kako treba - kaže nam ona.

Ona i suprug bore se svim silama da deci obezbede neophodno

Obezbediti garderobu, obuću i školski pribor za jedanaestoro dece predstavlja ogroman finansijski izazov iz meseca u mesec, iako se suprug trudi da obezbedi sve, ističe da nije nimalo lako.

- Nije lako kada imate jedanaestoro dece. Uvek nešto treba, nekome je potrebna odeća, obuća, školski pribor ili nešto drugo. Trudimo se da ono što imamo rasporedimo najbolje što možemo i da svakom detetu obezbedimo ono što mu je potrebno. Mnogo nam znači pomoć porodice, a zahvalna sam i ljudima koji su nam pružili podršku. Takve stvari čovek ne zaboravlja, posebno kada zna koliko je teško sve sam postići - ističe Sintija.

U svakodnevnoj borbi sa pelenama, domaćim školskim zadacima, kuvanjem i brigom, vreme za sebe je luksuz kojeg se ova majka odrekla bez trunke kajanja, a sreću i ispunjenost je pronašla upravo u svojoj deci.

- Iskreno, veoma retko imam vremena samo za sebe. Uvek ima nešto da se uradi i neko kome sam potrebna. Najsrećnija sam kada su deca dobro, kada su zdrava i kada smo svi zajedno. Meni ne treba mnogo da bih bila srećna. Dovoljno mi je da ih vidim nasmejane i da znam da su dobro - iskrena je ona.

A najlepša nagrada za sav umor i brigu dolazi kada se dan privede kraju i porodica okupi oko trpeze.

- To su mi najlepši trenuci. Kada ih sve vidim za stolom, kada čujem njihove glasove i gledam kako razgovaraju, tada osećam koliko sam bogata. Možda nemamo uvek sve što bismo želeli, ali imamo jedni druge. Najvažnije mi je da su deca zdrava, da se vole, poštuju i da znaju da uvek imaju svoju porodicu. Ponosna sam na svakog od njih i ne bih menjala svoju porodicu ni za šta na svetu - ističe ona.

Sintija poručuje da je svako dete drugačije i svako zauzima mesto u njenom srcu. "Oni su moj najveći ponos i moja najveća sreća".

(Telegraf.rs)