Mnogi na današnji dan prave iste GREŠKE, a da to ni ne znaju! Slave se stradalnici koji nalažu posebna pravila

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju spomen na Svetog Terentija, Afrikana, Maksima, Pompija i još trideset šestoricu ranohrišćanskih stradalnika. Ovi hrabri mučenici postradali su sredinom 3. veka u Africi, u vreme jednog od najkrvavijih talasa progona Crkve pod rimskim carom Trajanom Dekijem, ostavši trajan primer nesalomive vere pred silom i zastrašivanjem.

Naredba koja je uplašila slabe, ali ne i njih

Tokom 2. i 3. veka hrišćanstvo se munjevito širilo severom afričkog kontinenta. Kako bi zaustavio taj talas, carski namesnik Fortunijan objavio je strogu carsku naredbu: svi podanici moraju javno prineti žrtve paganskim idolima, a svako ko odbije biće podvrgnut svirepim mukama i pogubljen.

Preporučujemo

Mnogi slabi u veri su se pod teretom straha i pretnji pokolebali i pristali da se poklone idolima. Međutim, grupa od četrdeset nepokolebljivih hrišćana, predvođena Terentijem, odlučno je odbila da se povinuje carskom ukazu. Sveti Terentije je tada bodrio svoju braću rečima koje se i danas pamte: "Čuvajmo se, braćo, da se ne odreknemo Hrista Boga našega, te da se i On nas ne odrekne pred Ocem svojim nebesnim i svetim angelima!"

Stradanje trideset i šestorice i čudo u tamnici

Videvši da ih nikakve pretnje ne mogu slomiti, razjareni namesnik Fortunijan naredio je da ih stave na najteže muke. Najpre je izdvojio grupu od trideset šest mučenika - surovo su ih šibali, strugali im telo i posipali so po živim ranama. Kada ni to nije slomilo njihov duh, svi su posečeni mačem.

Četvoricu vođa, Terentija, Afrikana, Maksima i Pompija, bacio je u mračnu tamnicu, stavivši im teške gvozdene okove oko vrata, na ruke i noge, kako bi ih polako iznurio. Prema drevnim zapisima, noću im se u tamnici javio anđeo Božji koji je dodirnuo njihove lance, nakon čega su teški okovi sami spali sa njih. Iako su nakon ovog čuda ponovo izvedeni pred sud i stavljeni na nove muke, svetitelji su ostali nepokolebljivi, pa ih je namesnik na kraju osudio na smrt. Dok su ih vojnici vodili na gubilište, nisu očajavali niti molili za milost - koračali su radosno, pevajući psalme i slaveći Boga što ih je udostojio mučeničkog venca. Postradali su 250. godine.

Običaji i narodna verovanja na današnji dan

U narodnom i duhovnom predanju, dan posvećen Svetom Terentiju i njegovim stradalnicima simbolizuje snagu zajedništva, postojanost i odbranu sopstvenih uverenja u trenucima kada je najteže.

Dan za odolevanje pritiscima i iskušenjima: Veruje se da na današnji dan valja preispitati svoje postupke i ostati dosledan istini, bez obzira na to koliko spoljne okolnosti delovale nepovoljno. Običaj podseća da se ne sme pokleknuti pred strahom od autoriteta niti gaziti moralna načela zarad prolazne sigurnosti.

Molitva za izbavljenje iz bezizlaznih situacija: Kako su okovi u tamnici sami spali sa Svetog Terentija i njegovih drugova, u narodu se veruje da se na ovaj dan treba pomoliti za oslobađanje od teških briga, unutrašnjih strahova i problema koji čoveka "pritiskaju poput lanaca".

Podrška prijateljima i zajedništvo: Budući da su ovi mučenici bodrili jedni druge do poslednjeg daha, običaj nalaže da se danas pruži ruka pomoći onima koji posustaju. Ako neko od vaših bližnjih prolazi kroz krizu, uputite mu toplu reč podrške i ohrabrenja.

(Telegraf.rs)