Ptica koja je nestala pre 300 godina iz Evrope viđena na 2 dana leta od Srbije: Šta uraditi ako je vidite

Pripada jednoj od najređih vrsta ptica na svetu, a sada je sletela u austrijsko mesto Šlins, u pokrajini Forarlberg, koje je na 700km vazdušnom linijom od Srbije. Reč je o ćelavom ibisu po imenu Mogli, ptici neobičnog izgleda koju lako mogu da prepoznaju čak i oni koji se ne razumeju u ptice.

Crno perje, gola glava crvenkaste boje i kljun nalik sablji - ćelavi ibis teško da bi osvojio nagradu za najlepšu pticu, ali biolozi su oduševljeni što je jedan primerak ove retke vrste sleteo u Šlins.

Preporučujemo

Ptica je krenula na put ka jugu iz Iberlingena, grada na Bodenskom jezeru u Nemačkoj, ali se, po svemu sudeći, odvojila od svoje grupe.

Nestala iz Evrope još u 17. veku

Ćelavi ibis pripada porodici ibisa i veličine je približno jedne guske. Njegovo crno perje na sunčevoj svetlosti presijava se u zelenim i ljubičastim nijansama, dok na potiljku ima čuperak razbarušenog perja.

Svojim dugim, zakrivljenim kljunom pretražuje zemljište u potrazi za crvima, larvama buba i insektima. Zbog toga su mu sveže pokošene livade i pašnjaci omiljena mesta za hranjenje.

Nekada se ova vrsta gnezdila i u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, na stenovitim liticama i zidinama zamkova.

Međutim, zbog intenzivnog lova, ćelavi ibis je nestao iz Evrope još u 17. veku. Poslednja prirodno opstala populacija ove vrste nalazi se u Maroku.

Naučnici pokušavaju da vrate vrstu u Evropu

Od 2002. godine međunarodni tim stručnjaka, poznat kao „Waldrappteam“, zajedno sa partnerima iz nekoliko zemalja radi na ponovnom naseljavanju ove vrste u Evropi.

Mlade ptice odgajaju ljudi koji preuzimaju ulogu njihovih „hraniteljki“. Kada dovoljno odrastu, ptice ih prate tokom leta, dok se njihove hraniteljke nalaze u ultralakim letelicama koje ih predvode ka zimovalištima.

Dugo je krajnje odredište ovih putovanja bila Toskana, a danas ptice odlaze i u Andaluziju.

Kada jednom nauče migracionu rutu, kasnije mogu samostalno da pronađu put.

Danas ponovo postoje kolonije koje se razmnožavaju u Iberlingenu, bavarskom Burghauzenu i Kuhelu u austrijskoj pokrajini Salcburg.

Ptice nose GPS odašiljače, zahvaljujući kojima stručnjaci mogu precizno da prate njihova putovanja, uključujući i Moglijevo neplanirano zaustavljanje u Šlinsu.

Najveće opasnosti za ovu vrstu predstavljaju krivolov i neobezbeđeni stubovi dalekovoda.

Nekoliko primeraka živi i u mestu Vajdhofen an der Taja, u Donjoj Austriji, ali u ograđenom prostoru.

Za dva dana može doleteti u Srbiju

Prema podacima međunarodnog projekta Waldrappteam, ove ptice tokom migracije mogu da prelete i do 300 kilometara dnevno.

To znači da bi ptica koja je primećena u austrijskom Šlinsu teoretski mogla da stigne do Srbije za nekoliko dana, uz povoljne vremenske uslove.

Međutim, postoji važna razlika:

Fizički je moguće da doleti u Srbiju.

Nije naročito verovatno da će baš Mogli krenuti ovamo, jer se poznate migracione rute obnovljene evropske populacije uglavnom protežu ka Italiji i Španiji.

Pošto se Mogli već odvojio od svoje grupe, ne može se potpuno isključiti da će odlutati sa uobičajene rute.

Šta uraditi ako sretnete ovu retku pticu?

Stručnjaci savetuju da ljudi koji naiđu na ćelavog ibisa drže odstojanje, da ga ne plaše i ne hrane. Pse bi trebalo odmah staviti na povodac.

U opštini Šlins očekuju da će Mogli uskoro nastaviti putovanje ka jugu.

Ipak, postoji mogućnost da mu se ovo mesto toliko dopadne da ga ubuduće redovno posećuje tokom svojih migracija.

(Telegraf.rs / Kronen Zeitung – Vorarlberg)