Sutra polaganje venaca na Novom groblju povodom Dana primirja u Velikom ratu

Dan primirja obeležava se sutra u znak sećanja na okončanje Prvog svetskog rata u kojem je posebno teško stradala Srbija, a na Novom groblju u Beogradu biće održana državna ceremonija polaganja venaca.

Državnu ceremoniju predvodiće ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tehničkom mandatu Milica Đurđević Stamenkovski, a venci će biti položeni kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu, u kompleksu Novog groblja.

Preporučujemo

Vence će položiti i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva odbrane, Skupštine grada Beograda, zemalja Komonvelta i diplomatskog kora.

Ranije danas, pripadnici Garde Vojske Srbije izvršili su počasnu artiljerijsku paljbu sa Savske terase na Kalemegdanu povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Počasna paljba izvršena je ispaljivanjem 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa, a u skladu sa naređenjem vršioca dužnosti predsednika Republike Srbije Ane Brnabić, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Reprezentativni orkestar Garde, uz podizanje državne zastave, intonirao je himnu Republike Srbije.

Takođe, sutra članovi zemalja Komonvelta, među kojima su Kanađani, Australijanci i Britanci obeležavaju Dan primirja i na taj način odaju počast onima koji su se borili i dali živote za svoju zemlju u Prvom svetskom ratu (1914-1918), Drugom svetskom ratu (1939-1945) i Koreanskom ratu (1950-1953).

Ove godine, svečanost obeležavanja Dana primirja organizuje Ambasada Kanade u Beogradu, a svečana komemoracija će se održati sutra na Groblju palih boraca Komonvelta sa početkom u 12.45 časova.

Prvi Dan primirja je obeležen 1919. godine širom Komonvelta, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je potpisano primirje kojim je okončan Prvi svetski rat.

U Srbiji se na Dan primirja u Prvom svetskom ratu na reveru tradicionalno nosi Natalijina ramonda, cvet feniks koji predstavlja simbol stradanja, ali i nesalomivosti i vaskrsnuća srpskog naroda u Velikom ratu.

​Amblem Dana primirja predstavlja vizuelnu kombinaciju cveta Natalijine ramonde i lente Albanske spomenice, odlikovanja koje je dodeljivano srpskim vojnicima za izuzetnu hrabrost tokom ratnih strahota.

Natalijina ramonda izabrana je kao sinonim za tragičnu sudbinu Srbije, koja je u Prvom svetskom ratu izgubila 1,24 miliona stanovnika, odnosno 28 odsto celokupne populacije prema popisu iz 1914. godine, ali je iz iscrpljujućeg sukoba uspela da izađe kao pobednica i ponovo se uzdigne.

Na Dan primirja u pojedinim zemljama se nosi cvet maka, kao podsetnik na krvavo-crveni cvet koji još uvek raste na mestima bitaka u Francuskoj i Belgiji, kao što je to opisao kanadski potpukovnik Džon Mekkre (John McCrae), lekar i učitelj, u svojoj poemi "Na polju časnom" (In Flanders Fields) koja je postala simbol žrtve svih onih koji su se borili u Prvom svetskom ratu.

U Rusiji se nosi narandžasto-crna traka, georgijevska lentu (u bojama sa Ordena Svetog Đorđa).

​Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u specijalnom vagonu u šumi kod francuskog gradića Kompjenj potpisano primirje kojim je okončan četvorogodišnji Veliki rat, najrazorniji oružani sukob koji je svet do tada video, u kojem je poginulo oko 17 miliona ljudi.

(Telegraf.rs/Tanjug)