Istoričar Bjelajac tvrdi da su ovo najveće laži o 1914. i otkriva šta je bio kamen spoticanja pukovnika Apisa!

Istoričar prof. dr Mile Bjelajac izjavio je danas, povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, da srpska vlada nije imala nikakve veze i odgovornost za atentat na Franca Ferdinanda, i dodao da je taj atentat, izveden 28. juna 1914. godine, iskorišćen samo kao povod za početak rata.

Bjelajac je za Tanjug rekao da je Vlada Srbije čak i pokušala određene mere kontrole granice kada je dobila neke informacije da se nešto sprema u Bosni, ali ne da će biti atentat već da postoji šverc oružja.

Preporučujemo

"Ono što je možda bila omaška pukovnika Apisa jeste da je olako dao saglasnost da deca nešto pokušaju. Da su Apis i vojna obaveštajna služba pravili plan atentatata, ne bi poslali tu decu koja nisu dva metka opalila, već bi poslali neke dobrovoljce. Apis je poslao Đuru Šarca u Bosnu da ih pritisne da odustanu od toga, ali oni to nisi želeli", objasnio je on.

Bjelajac je istakao da iako je Srbija, srazmerno svojoj veličini, platila veliku cenu tokom ovog rata, sa odbrambenim ratom se ne može kalkulisati, imajući u vidu da bi bilo katastrofalno da su Nemačka i Austrougarska pobedile.

Kako je naveo, Austrougarska je još od 1906. godine imala plan potpune eliminacije Srbije kao nekog faktora, planove raseljavanja srpskog stanovništva u istočnoj Bosni i Hercegovini, što se i pokazalo 1914. godine kada je Srbija primila preko 200.000 izbeglica.

Istakao je da je s jedne strane postojala želja Srbije da ojača svoju poziciju i da se konsoliduje posle Balkanskih ratova, ali i želja Jugoslovena sa druge strane Drine i Dunava da se oslobode Austrougarske i da izađu iz monarhije.

"Balkanski ratovi su potpalili tu ideju slobode, jedino tako možemo da razumemo sva omladinska udruženja u Sloveniji, Hrvatskoj, Češkoj koja vrše atentate. Takva je bila i mlada Bosna, to nije bila politika srpske vlade", dodao je istoričar.

Na pitanje šta su bili stvarni uzroci rata, Bjelajac je rekao da su stvarni uzroci bili politička i ekonomska procena ondašnjeg Drugog Rajha nemačke vilhelminske oligarhije koja je smatrala da postojeći status kvo ne odgovara ni ekonomskim ni političkim interesima tadašnje Nemačke.

"S druge strane, Austrija je imala problem kredibiliteta iznutra i trebalo je da se dokaže kao velika sila, a za to je izabrala Srbiju bez obzira na sve rizike. Dogma je bila da ukoliko napadnu Srbiju, to automatski znači ulazak Rusije u rat. Čak i Italija kaže da agresija na Srbiju oslobađa njene obaveze da učestvuje u ratu. Nemačka se spremala za ofanzivni rat, bojali su se da oni neće imati šanse za pobedu u ofanzivnom ratu", objasnio je on.

Govoreći o primirju do kog je došlo 11. novembra 1918. godine, Bjelajac je rekao da se nedovoljno ističe da je proboj Solunskog fronta, izbacivanje Bugarske i Turske iz rata, rastreslo Austrougarsku i dovelo do njene kapitulacije.

Prema njegovim rečima, još 25. septembra 1918. godine vojni vrh Nemačke je procenio da je rat izgubljen zbog čega su tražili od nemačkog cara i kancelara da istog trenutka povedu pregovore o primirju.

"Šta se desilo u naredna dva meseca, nije još bilo savezničke ofanzive tog zamaha, Nemci su bili duboko u Francuskoj i Belgiji, smatrali su da je strateški rat izgubljen. Rat je dobijen na jednom pomoćnom frontu strategijom posrednog nastupanja. To je bila najveća pouka koju je Hitler posle iskoristio na zapadnom frontu 1940. godine", naveo je on.

Istoričar je istakao da Mađarska nije prihvatila primirje koje je potpisala austrougarska vrhovna komanda 3. novembra sa Italijanima, zbog čega bi u Srbiji više trebalo da se obeležava 13. novembra kada je mađarska delegacija došla u Beograd da potpiše svoju kapitulaciju.

Bjelajac je rekao da je Srbija, želeći da sačuva teritorijalni integritet i suverenitet, stala u svoju odbranu i nije vodila napadni rat, i napomenuo da, da se Srbija tada nije odbranila na način na koji jeste, Srbije danas ne bi ni bilo.

(Telegraf.rs/Tanjug)