• 2

Kraj eksperimenta: Finska prestaje da daje građanima 560 evra svakog meseca (FOTO)

Kada je Finska započela ovaj projekat u januaru 2017. nezaposlenost je bila na nivou od 9,2 odsto, najviša među nordijskim zemljama

  • 2

Finska Vlada je odlučila da nakon kraja ove godine neće produžiti pilot projekat opravdanosti uvođenja takozvanog osnovnog dohotka, koji je uključivao dve hiljade nezaposlenih građana koji su mesečno primali 560 evra bez obzira nađu li posao ili ne.

- Odlučnost Vlade da nastavi taj projekt polako nestaje. Odbili su dalje finansiranje projekta. Malo sam razočaran zbog toga - kazao je za Bi-Bi-Si tim povodom profesor Oli Kangas, istraživač na Institutu za socijalno osiguranje u Keli, jedan od kreatora tog pilot projekta, ističući kako je tražio da se osigura dodatnih 40 do 70 miliona evra za finansiranje dohotka za grupu zaposlenih građana.

Svakom stanovniku 560 EVRA, a ne mora ništa da radi: Evo kako funkcioniše projekat jedne od najbogatijih zemalja na svetu

Miska Simanainen, drugi istraživač na tom Institutu je napomenuo kako je reformiranje socijalnog sistema i dalje politička agenda u Finskoj, ali da se raspravlja i o drugim socijalnim modelima.

NOVI MODELI

Jedan od tih modela je i negativni porez koji se, u jednoj formi, zasniva na ideji da se onima s malim platama koji zbog malih primanja ne plaćaju porez, u stvari za onaj deo poreskih olakšica koje ne mogu da iskoriste zbog malih primanja, dobiju "povraćaj novca".

- Izazov je u tome da se pronađe troškovno efikasni sistem koji bi ljude stimulirao da pronađu posao, ali ne bi povećavao nejednakost - utvrdila je tim povodom Tulia Hakola-Usitalo, iz finskog Ministarstva finansija.

Dve hiljade nezaposlenih građana su mesečno primali 560 evra bez obzira nađu li posao ili ne Foto: pixabay.com

Kada je Finska započela ovaj projekat u januaru 2017. nezaposlenost je bila na nivou od 9,2 odsto, najviša među nordijskim zemljama, pa je i to, uz preveliku kompleksnost finskog socijalnog sistema, bio razlog za pilot projekat temeljnog dohotka koji će biti zaključen u decembru ove godine, a rezultati objavljeni krajem 2019.

Uvođenje temeljnog ili univerzalnog zagarantovanog dohotka ima nekoliko modela i trenutno se u Evropi sprovodi niz sličnih eksperimenata, a razlikuju se od toga jesu li namenjeni samo nezaposlenima dok ne nađu posao ili se odnosi na zaposlene i nezaposlene, zamenjuju li sve oblike socijalnog osiguranja, uključujući i penziju ili su samo zamena za nekoliko mera socijalne zaštite, poput naknade za nezaposlenost i loše imovinsko stanje.

SVE VEĆA NESIGURNOST ZAPOSLENJA

Zbog toga se nekada taj institut naziva temeljnim, a nekada univerzalnim dohotkom. Razlog tih eksperimenata su sve veća nesigurnost zaposlenja, pogotovo zbog takozvane "ekonomije deljenja", ali i strahova zbog mogućeg smanjenja broja poslova za radnike usled automatizacije.

Osim akademskih i političkih zagovornika ove inicijative su i neke velike firme, biznismeni, milijarderi, poput Ilona Maska, glavnog izvršnog menadžera Tesle i "Space X", Marka Zakerberga, vlasnika "Fejsbuka" i Ričarda Bransona, vlasnika "Virgin Grupa". Investitor Sam Altman, osnivač "Y Combinatora", pokrenuo je eksperiment u koji je uključeno tri hiljade građana iz dve države Sjedinjenih američkih država, a između kojih će biti nasumce izabrano njih 1.000 koji će primati hiljadu dolara na period od tri do pet godina. Tokom tog vremena će biti analizirano njihovo ponašanje i trošenje novca u odnosu na dve hiljade građana koji neće primati takav temeljni dohodak.

Kada je Finska započela ovaj projekat u januaru 2017. nezaposlenost je bila na nivou od 9,2 odsto, najviša među nordijskim zemljama Foto: pixabay.com

Prošle godine su Švajcarci, ipak, na referendumu odbili predlog uvođenja zagarantovanog temeljnog dohotka za sve koji bi iznosio 2.558 dolara za odrasle i 625 dolara za svako dete. Taj predlog nije prošao na referendumu, između ostalog i zbog toga što je švajcarska vlada objavila preporuku - što je uobičajeni postupak vlade kod svakog referenduma - kojom je građanima savetovala da odbiju takvu ideju na referendumu jer bi mogla da ima "značajne negativne posledice na švajcarsku ekonomiju i socijalni sistem".

EKSPERIMENT U UTREHTU

Na eksperiment uvođenja temeljnog dohotka se odlučila i Holandija, odnosno grad Utreht i još nekoliko drugih, koji su ga takođe počeli da ga sprovode od 1. januara 2017 godine, a to je model koji je na pola puta između finskog i švajcarskog.

Prema rečima Rutgera Bergmana, autora knjige "Utopija za realiste - univerzalni temeljni dohodak", razlog zbog kojih su se Utreht i drugi gradovi odlučili za ovaj eksperiment jeste frustracija nastala iz radnih programa korisnika socijalne pomoći koji su se ispostavili "kao skupi, a ponižavajući za korisnike“.

U okviru tog eksperimenta jedna grupa korisnika temeljnog dohotka će primati 972,7 evra (samac) i 1.389,57 evra (par), ali će ostati u statusu starog socijalno-radnog programa, sa svim dužnostima i "penalima“, a druga grupa će izaći iz tog programa i primati isti novac, bezuslovno. Treća grupa će takođe primati taj novac bezuslovno, ali uz podsticaj od 125 evra ako budu dobrovoljno radili na nekim programima, dok će četvrta grupa primati isti novac i biti obavezna na dodatan dobrovoljni rad uz podsticaj od 125 evra, ali će tih 125 evra izgubiti ako prestane da radi dobrovoljno.

Grad Utreht u Holandiji odlučio se na eksperiment uvođenja temeljnog dohotka Foto: Wikimedia/Wil Leeuwis

Konačno, peta grupa će primati dohodak bez podsticaja od 125 evra, ali će moći da zarađuje dodatno od drugih poslova, ako budu hteli. Slični eksperimenti će se provoditi i u Vageningenu, Tilburgu, Groningenu i Nijmegenu, a većini njih je zajednički cilj odgovor na pitanje kako pronaći model koji će korisnicima pomoći da ne strahuju od gubitka socijalnih povlastica čim pronađu neki posao.

Zanimljivo je i da je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja okuplja 35 razvijenih država početkom februara objavila je istraživanje koje je upoređivalo univerzalni kreditni sistem koji je uvelo Ujedinjeno Kraljevstvo sa projektom temeljnog dohotka u Finskoj. Oni su izračunali da, ukoliko bi se uveo koncept temeljnog dohotka na nivou cele Finske, to bi značilo povećanje poreza na lični dohodak za 30 odsto, povećali bi nejednakost i podiglo stopu siromaštva sa 11,4 na 14,1 posto. U velikoj Britaniji ipak, u kojem univerzalni kreditni sistem ustvari zamenjuje nekoliko socijalnih mera jednom stavkom, smanjuje se kompleksnost socijalnog sistema, dok bi se stopa siromaštva smanjila na 9,7 odsto.

VIDEO: Savet uličnog svirača: EVO KAKO DA ZARADITE 300EVRA NA ULICI

Daljinac

(Telegraf.rs/ Izvor: Jutarnji.hr)

Komentari

  • Jeretik

    U Srbiji je sproveden eksperiment da se zaposlenima ne isplacuje zarada .

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima