Evropa će vojskom braniti svoje interese: Koji su motivi Makrona i Merkelove za ovu ideju i ko su sve neprijatelji EU? (FOTO) (VIDEO)

Izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona da bi Evropa trebala da ima pravu vojsku, kako bi mogla da se brani, izazvala je pravu pometnju u javnosti. Jedni su stali na Makronovu stranu, dok su ga drugi otvoreno kritkovali. Ovo nije nova ideja EU, već nešto o čemu se neko vreme pričalo, ali nikada nije stvarno realizovano. Da li će se sada preći sa reči na dela i kakve će biti posledice, ostaje da se vidi.

Preporučujemo

Makron je prošle nedelje u  intervjuu za kanal Evropa 1, istakao da moramo da imamo Evropu koja može da se brani, a da se ne oslanja na SAD.

On je rekao da je potrebna "snažna i suverena Evropa" da bi se odbranili evropski interesi protiv Kine, Rusije, "pa čak i SAD", kao i "internet giganata", prenela je agencija Blumberg. Njega su podžali nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski predsednik Vladimir Putin. Međutim, predsednik SAD Donald Tramp našao se uvređen ovom Makronovom izjavom, pa ga je zbog toga i napao.

Makron je rekao da Evropi treba jedinstvena vojska Foto: Tanjug/AP

ANGELA MERKEL DALA PODRŠKU MAKRONU

Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da se budućnost EU ogleda u toleraniciji i solidarnosti, a da za nacionalizam i egoizma nema mesta u Evropi.

Merkel je pozvala i na formiranje zajedničke evropske vojske, jačanje ekonomske i monetarne unije i veću solidarnost po pitanju rešavanja migracionih pitanja u Evropi.

Nemačka kancelarka je, predstavljajući svoju viziju budućnosti Evrope pred poslanicima Evropskog parlmenta u Strazburu, ocenila da su raznolikost, tolerancija i solidarnost - snaga i duža - Evrope i osnove na kojima bi trebalo da se temlji dalji razvoj EU.

- Zemlje EU i građani EU znaju da u teškim trenucima nisu prepušteni sami sebi. Ali solidarnost je povezana i sa odgovornošću, jer se individualne nacionalne odluke odražavaju i na celu Uniju. Ko ne poštuje pravnu državu, prava opozicije, civilnog društva, govora i medija u svojoj zemlji, žteti vladavini prava u celoj Evropi - poručila je Merkel.

Angela Merkel ga je podržala Foto: Tanjug/AP

Ona je izdvojila tri oblasti od "ključne važnosti za EU" a to su spoljna i bezbednosna politika, ekonomija i migraciona politika.

Kada je reč o spoljnoj i bezbednosnoj politici, nemačka kancelarka je naglasila da su zemlje EU samo zajedno dovoljno jake da odbrane svoje interese i vrednosti na svetskom nivou.

Merkel je navela da su prošla vremena u kojima se EU mogla bez ikakvih briga osloniti na druge i da EU mora vlastitu budućnost uzeti u svoje ruke.

- To znači da Evropa u dugoročnom periodu mora biti sposobnija da radii na spoljnoj politici. To znači da moramo odustati od jednoglasja tamo gde je to moguće kako bi smo tako omogućili snažnije delovanje - poručila je Merkel.

Nemačka kancelarka je pozvala na formiranje Saveta bezbednosti EU i evropskih intervencionih snaga koje bi se mogle slati u problematična područaja.

- Treba raditi na viziji da jednog dana imamo stvarnu evropsku vojsku. Ona bi, kako je to Žan Klod Junker već rekao, pokazala da među evropskim državama više nikada neće biti rata. To bi ujedno bila i dopuna NATO, a ne suprotstavljanje starim savezima -poručila je Merkel.

Putin je takođe stao na Makronovu stranu Foto: Tanjug/AP

PUTIN: NORMALNO JE DA EVROPA ŽELI SVOJU VOJSKU

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas u Parizu da je normalno da jedan moćni ekonomski blok kao što je Evropska unija želi da samog sebe vojno brani.

Putin je to rekao dva dana pošto je američki predsednik Donald Tramp u tvitu opisao kao "veoma uvredljiv" poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona na formiranje evropske vojske.

- Evropa je moćan ekonomski entitet, moćna ekonomska unija, i sasvim je normalno što želi da bude nezavisna, sama sebi dovoljna i suverena kad je reč o odbrani i bezbednosti - rekao je Putin u današnjem intervjuu za TV RT u Parizu, gde prisustvuje ceremoniji obeležavanja kraja Prvog svetskog rata.

Američki predsednik Donald Tramp ocenio je u petak kao "veoma uvredljiv" predlog predsednika Francuske Emanuela Makrona da Evropa treba da gradi sopstvenu vojsku kako bi se zaštitila od SAD, Kine i Rusije.

- To je veoma uvredljivo, ali možda bi Evropa prvo trebalo da plati svoj pravedni udeo u NATO-u, koji SAD u velikoj meri subvencionišu - napisao je Tramp na svom nalogu na Tviteru, nakon što je stigao u Francusku.

Markon je istakao pravo EU da se brani od Kine, SAD i Rusije Foto: Pixabay

TRAMP PROTIV EVROPSKE VOJSKE

Američki predsednik Donald Tramp ocenio je kao "veoma uvredljiv" predlog predsednika Francuske Emanuela Makrona da Evropa treba da gradi sopstvenu vojsku kako bi se zaštitila od SAD, Kine i Rusije.

- To je veoma uvredljivo, ali možda bi Evropa prvo trebalo da plati svoj pravedni udeo u NATO-u, koji SAD u velikoj meri subvencionišu - napisao je Tramp na svom nalogu na Tviteru, stigavši u Francusku gde treba da se sastane sa francuskim kolegom.

Tramp je više puta ponovio da zemlje članice NATO ne uplaćaju u budžet tog saveza dovoljno novca i da nije fer da najviše izdvajaju SAD.

Francuski predsednik Emanuel Makron nije želeo da komantariše "napade" koje je danas na njegov račun izneo u tvitovima američki predsednik Donald Tramp, saopštila je kancelarija francuskog predsednika.

Tramp je protiv ove incijative Foto: Tanjug/AP

ŠTA SE KRIJE IZA IDEJE O EVROPSKOJ VOJSCI?

Čemu uopšte "evropska vojska" pored NATO snaga, da li bi evropska vojska dovela u pitanje opstanak NATO u sadašnjem formatu ili bi čak bila zamena za severnoatlantsku alijansu na tlu Starog kontinenta, pitanja su na koje još nema odgovora.

Kao što se ne zna ni da li te ideje imaju neke veze sa sve većim pritiskom SAD na evropske partnere da povećaju sredstva za NATO.

Analitičari smatraju da će se buduća slika NATO ili buduća slika evropske vojske svakako definisati u odnosima između SAD i EU. Takođe, ukazuju na još neke momente, koje treba imati u vidu.

Tako predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić smatra da je ideja francuskog predsednika Makrona motivisana realnim bezbednosnim problemima Evrope - od migrantskog talasa, organizovanog kriminala i terorizma, potrebe za boljim čuvanjem evropskih granica, ali i zategnutih odnosa sa SAD, odakle često stižu i uvredljive izjave na račun EU i evropskih zemalja.

- Postavlja se pitanje, imajući u vidu pritisak SAD da se povećaju kontribucije za NATO, zašto Evropa onda sopstvena bezbednosna pitanja ne bi pokušala u većoj meri da rešava sama - rekla je Minić za Tanjug.

Makron, kaže Minić, nema punu podršku Nemačke, o njegovoj ideji nema konsenzusa ni u Francuskoj.

Postavlja se pitanje kako će se ova inicijativa odraziti na NATO Foto: Pixabay

- Zanimljiva je, međutim, izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da on podržava stvaranje evropske vojske - ukazuje Minić.

Mnogo je aktera u toj priči, takođe navodi Minić i dodaje da treba sačekati da se vidi u kom pravcu će se razvijati ideja stvaranja zajedničke vojske koja bi mogla da dovede u pitanje opstanak NATO u sadašnjem formatu.

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje da Makron tu ideju promoviše u okviru njegovog projekta stvaranja jake EU.

On smatra da bi eventualna vojska EU bila mnogo važnija kao politički oslonac, nego kao projekat koji treba da radi na nekom konkretnom odbrambenom zadatku u ovom momentu, jer ne vidi da je unija direktno ugrožena konvencionalnim oružanim sukobima spolja.

Radić kaže da se postavlja i pitanje kakvu budućnost može da ima NATO, ako Amerikanci zaista smatraju da najviše doprinose.

- Prve rekacije Trampa su bile vrlo jasne, opet je bilo priče samo o novcu. On kao da ne može da se izdigne iz uloge biznismena i da shvati da države funkcionišu drugačije, da postoje ideje koje nadilaze novac - kaže Radić i napominje da je Tramp prvo otvorio pitanje novca, a ne gubitka američkog uticaja.

U ovom trenutku, smatra Radić, Evropa ne može bez NATO, ali Makronova ideja se zasniva na tome da na bazi onoga što je sada NATO može da se stvori neka druga organizacija.

- Za sad je to još uvek tajna, da li bi to bila formula SAD i evropske članice NATO objedinjene kroz jednu novu organizaciju oružanih snaga EU ili je reč o nečemu što bi dugoročno bilo supsticija za NATO. To je već pitanje na koje je nemoguće dati odgovor u ovom trenutku - kaže Radić.

Ideja evropske vojske, uveren je, nije projekat koji vodi raspadu NATO.

- Savez je EU poteban. Oni ga već imaju kroz NATO, a temeljno pitanje je zapravo kakav će biti odnos između SAD i EU. Tu će se zapravo definisati buduća slika NATO ili buduća slika evropske vojske - navodi Radić.

Sociolog Vladimir Vuletić kaže za Tanjug da je Evropa dosta glasno rekla da je evropska vojska potrebna zbog zaštite i odbrane evropskih interesa, ne samo od Rusije i Kine, već i od SAD.

Vuletić smatra da Evropa želi da se emancipuje i u bezbednosnom smislu u odnosu na SAD, a posebno interesantnim okarakterisao je reakcije predsednika Rusije i SAD na takvu ideju.

To što je Makron izrazio nedvosmislenu želju za evropskom vojskom, prema Vuletićevim rečima, ne znači da će se to i dogoditi, ali sugeriše u kom će pravcu ići Evropa.

(Telegraf.rs/Tanjug)