Ipak neće biti "nove Evrope": Desničari ne mogu da formiraju čvrst blok, a kamen spoticanja je Putin?

Izbori za Evropski parlamet održani su prošle nedelje u 28 zemalja članica Evropske unije. Evropska narodna partija (EPP) ostaće i dalje najbrojnija u parlamentu, međutim, u odnosu na prethodni saziv, imaće 36 mesta manje. Sa druge strane, zavidne rezultate postigli su Zeleni, ali i desničari koji su odneli pobede u Francuskoj, Italiji, Belgiji.

Desničarkse i evroskeptične partije osvojile su više nego ikad mandata u Evropskom parlamentu. Izlaznost na izbore bila je najviša u odnosu na prethodnih 20 godina.

Preporučujemo

Nacionalno okupljanje Marin le Pen prestiglo je za nijansu na izborima predsedbnika Francuske Emanuela Makrona. Le Penova je pozvala na ujedinjenje jakih desničarskih partija na ujdinjenje u Evropskom parlamentu.

U Italiji je Liga koju vodi potpredsednik Vlade Mateo Salvini bila veliki pobednik izbora, a Salvini je neko ko se trenutno smatra nosiocem nacionalista i desničarskih snaga u Evropi, a isto tako bi mogao prilično da uzdrma domaću politiku.

Foto: Tanjug/AP

- Pravila se menjaju u Evropi. Nova Evropa je rođena - rekao je Salvini u ponedeljak.

Stranka nemačke kancelarke Angele Merkel iako je dobila najviše glasova, zabeležila je i veliki pad. Za to vreme, Zeleni i Alternativa za Nemačku (AfD) imali su zapažen rezultat.

Iako su partije desnog centra i levog centra izgubile značajan broj mesta u Evropskom parlamentu, proevropske partije i dalje će držati dve trećine parlamenta u svojim rukama.

Evropska narodna partija izgubila je 36 mesta, ali je ostala najveća partija, a lider Manfred Veber upozorio je da će oni koji žele jaku Evropsku uniju morati da se ujedine.

Takođe, rekao je i da njegova grupa neće sarađivati ni sa jednom partijom koja ne veruje u budućnost Evropske unije.

Nacionalno okupljanje u Francuskoj osvojilo je 23,31 odsto glasova, Makronova lista 22,41 odsto. Obe partije će imati po 23 mesta u EP.

Ipak, iako najviše glasova, ovo je i svojevrstan poraz za Le Penovu s obzirtom na to da je na izborima 2014. njena partija osvojila 24,9 odsto glasova.

Foto: Tanjug/AP

Le Penova je svoju pobedu opisala kao "pobedu francuskog naroda", dodajući da rezulatati pokazuju novu nacionalističko-globalističku liniju u Francuskoj i šire.

Portparolka francuske vlade Sibet Ndaje rekla je da rezultati jesu razočaravajući, ali nisu i poraz za Makrona.

Italijanski populista i lider partije Liga Mateo Salvini svoje glasove uvećao je za šest odsto u odnosu na 2014. godinu.

Ipak, iako su nacionlisti dobili rekordan broj mesta, vrlo je moguće da će im i dalje biti teško da stvore jedan koherentan blok, piše "Gardijan".

Posle široke kampanje, apokaliptične retorike o kraju stare Evrope, krajnja desnica jeste u nekim zemljama pridobila glasove, međutim - u drugima je izgubila.

Foto: Tanjug/AP

Viktor Orban i njegova partija Fides, Mateo Salvini i Marin le Pen su rezultati koji su bili očekivani. Međutim, iako su tradicionalne velike partije izgubile u mnogim zemljama, dobar deo glasova otišao je u ruke Zelenih i drugih proevropski nastrojenih partija.

- Vidim da postoji određeno pomeranje na desno, ali to nije nešto što će ugroziti operaciju Evropske unije - rekao je Peter Kreko, politički analitičar iz Bukurešta.

Nacionalističke i desničarske partije imaće zasigurno više predstavnika u parlamentu nego u prethodnom sazivu. Salvini je i pre samog glasanja pokušao da stvori blok koji će postati velika koalicija i koji će dovesti do saranje između svih antiimigracionih deničarskih partija.

Ipak, političke razlike u pitanjima kao što je saradnja sa Rusijom, i mreža saradnje po Evropi znači da će čak i one desničarske partije koje su dobro prošle na izborima imati problem da oforme stabilan savez u novom parlamentu.

- Ne vidim da će se uskoro pojaviti jedna stabilna desničarska grupa - rekao je stručnjak sa Univerziteta u Džordžiji Kas Mude.

Izborna slika krajnje desničarskih partija varira od države do države. U Sloveniji je antiimigraciona partija osvojila najveći broj glasova, dok je u Slovačkoj na prvom mestu napredna koalicija koja je proevropski otvorena i koja pruža podršku toleranciji. U Poljskoj je populistička vladajuća partija osvojila većinu, ali ekstremna desnica nije prešla cenzus od 5 odsto.

Foto: Tanjug/AP

Danska Narodna partija, koja se entuzijastično pridružila Salvijevom bloku desetkovana je na biralištima i verovatno će izgubiti tri od četiri sedišta koja je do sada imala. Nemačka AfD osvojila je glasove tek za 4. poziciju i imaće 11 mesta u parlamentu.

Ubedljivu pobedu u Mađarskoj odnela je Orbanova partija Fides, a rezultati će premijeru, kako je rekao, pomoći da izgradi drugačiju Evropu. Fides će sa 52 odsto osvojenih glasova, od mađarskih 21, uzeti 13 mesta.

- Mali smo ali želimo da promenimo Evropu - rekao je Orban, dodajući da počinje nova era protiv migracija.

Kako je rekao ministar spoljnih poslova Mađarske Piter Sijrto došao je kraj "statusu kvo".

- Do sada je slagalica bila prilično jednostavna. EPP i socijalisti su dolazili zajedno i uzimali glasove te je postojala komforna većina... Sada niko nije u mogućnosti da kaže kako će izgledati konačni sastav većine - rekao je Sijarto.

To je tačno, piše "Gardijan", pošto su tradicionalne partije oslabljene.

Među antiimigracionim i desničarskim partijama postoje pukotine koje se odnose na mnoštvo pitanja. Na primer, poljske i skandinavske partije su veoma skeptične prema Salviniju i Le Penovoj i njihovoj politici prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Čak i ako desničarske stranke glasaju jednako o određenim pitanjima, sigurno je da neće moći da dominiraju agendom.

Čak i ako se saglase, imaće samo jednu trećinu parlamenta, kaže Kreko.

(Telegraf.rs/Guardian)