Istina o Hongkongu: Mladi imaju britanska imena, plaćaju dolarima i mrze svoju maticu Kinu (FOTO)

Ilustracija: Telegraf

Jula 1997, prvog dana u mesecu, nekadašnja britanska kolonija Hongkong vraćena je pod kinesku vlast. Baš na dan obeležavanja 22. godišnjice, građani Hongkonga još jednom su izašli na ulice - upravo da bi protestovali protiv te kineske vlasti. Iako su prošle dve decenije od uspostavljanja principa "jedna država, dva sistema", stanovnici Hongkonga, posebno mladi, sve češće izražavaju svoje nezadovoljstvo prema državi koja je "gazda".

Tačka spoticanja ove godine bio je kontroverzni predlog zakona o ekstradiciji koji je na ulice Hongkonga isterao dva miliona ljudi. Taj zakon je naređivao da će građani Hongkonga da budu saslušavani i da će im biti suđeno u Kini. Posle masovnih demonstracija, usvajanje zakona je stopirano.

Preporučujemo

Strasti se, međutim, nisu stišale, na jučerašnjem obeležavanju godišnjice, baš u trenutku podizanja zastave kojem je prisustvovala liderka Hongkonga Keri Lam, policajci su pokušali da zadrže demonstrante uz suzavce i palice.

Nekada veoma mirni i pristojni protesti završili su nasilno, a postaje prilično jasno da građani Hongkonga žele da raskrste bilo kakve odnose sa Pekingom i da jasno poruče da "Hongkong nije Kina".

U prilog tome govori nekoliko činjenica. Iako je većina građana Hongkonga bar jednom posetila Kinu, prema istraživanju sprovedenom prošle godine, samo 22 odsto njih bi otišlo tamo da živi, dok bi 26 odsto pristalo da u Kini radi. Takođe, ne vide ni da su identiteti Kine i Hongkonga previše kompatibilni, a da sebe poistovećuju sa drugim zemljama, odnosno da se oslanjaju na drugačiji identitet, govore i njihova imena.

Foto: Tanjug/AP

KINESKA PREZIMENA, ENGLESKA IMENA

Keri Lam je šefica hongkonške vlade. Posle izbijanja protesta svojim građanima se izvinila, ali ipak i dalje nije omiljena i traži se njena ostavka. Iako je ona neko ko je lojalan Pekingu, a i izabrali su je ljudi lojalni njemu, Keri Lam je samo jedna od miliona ljudi čije ime glasno govori da se Hongkonžani bore za svoj identitet.

Keri svakako nije kinesko ime. Isto tako nije ni Ketrin, koje se našlo na prvom mestu imena za devojčice u Hongkongu. Tu su još Emili, Mišel, Amber, Natali, Šarlot, Hejli, Dženifer, Nikol, Kermen... Za dečake, najpopularnije je Čan. I dok ono može da prođe kao "istočnjačko", iza njega slede Džejson, Kenet, Rajan, Lukas i Džeki.

Vendi Vong iz hongonškog gradića Kvai Čang objasnila je zašto Hongkonžani odbacuju svoj identitet i zašto to ide čak do tačke u kojoj oni odbijaju da priznaju da su Kinezi.

- Verujem da je glavni razlog za odbacivanje ovog kineskog identiteta to što su Hongkong kontrolisali Britanci više od 150 godina. Ovo je svakako uticalo na to da se umanji patrotizam Hongkonga prema glavnoj zemlji. Tokom kolonijalnih vremena, ljudi nisu imali nikakve odnose i kontakt sa zemljom koja ima glavne ingerencije. Kontrolisali su ih Britanci. Starije generacije, koje su iskusile teškoće rata, nisu bile dovoljno efektivne u tome da usade kineski ponos mladima - navela je ona.

Foto: Tanjug/AP

Dok je Hongkong vraćen Kini, mladi su uglavnom zaboravili slavnu istoriju Kine i njen nacionalni identitet.

- To je razlog zbog kog mladi govore protiv Kine i traže nezavisnost Hongkonga. To je takođe i glavni razlog zašto vlada traži da se u školama uči kineska istorija, kao i lekcije o moralnom, građanskom i nacionalnom obrazovanju, čemu se mladi opiru - dodala je ona.

Svakih šest meseci od kineskog preuzimanja kontrole nad Hongkongom, Univerzitet Hongkonga sprovodi anketu o osećanju građana i njihovom identitetu. Mladi uglavnom vide sebe kao "potpuno odvojene" i deklarišu se kao "Hongkonžani".

U poslednjoj anketi koja je sprovedena u junu, 52,9 odsto ispitanika je reklo da sebe smatra "Hongkonžaninom", to je najveći broj od kada se ispitivanje sprovodi. Samo 10,8 odsto sebe vidi kao Kineze, to je najniža brojka u poslednje 22 godine.

Foto: Tanjug/AP

JEZIK I VALUTA

Hongkong je bio kolonijalna teritorija Velike Britanije biše od 150 godina, iako je vraćena 1. jula 1997, britanski uticaj se i dalje vidi svuda.

Engleski jezik jedan je od dva zvanična jezika, drugi je kineski.

Mnoga mesta u Hongkongu i dalje se zovu po važnim britanskim ličnostima, kao što su luka "Viktorija" i put "Princa Edvarda".

Restorani i barovi iz kolonijalnog doba takođe cvetaju, a lako je uočiti i određene britanske tradicionalne aktivnosti kao što je popodnevno ispijanje čaja. U Hongkongu ljudi voze sa leve strane puta, baš kao i Britanci. Kinezi voze sa desne.

Hong Kong takođe ima i sopstvenu valutu, koja nije kineski juan. Zove se hongkonški dolar i određen je američkim dolarom.

Gradski "kapitalistički" sistem takođe je sadržan u Osnovnom zakonu. To je pomoglo gradu od preko 7 miliona stanovnika da postane ekonomska sila, a bruto domaći proizvod Hong Konga udvostručio se od 1997. godine.

Fransis Hio je u tekstu "Ja sam ih Hongkonga, ne iz Kine" navela raloge zbog kojih se Hongkonžani ne poistovećuju sa Kinom.

Hongkong; Foto: Wikipedia/Waoceanu

- Odrasla sam učeći o tome da su naše vrednosti i slobode ustanovljene pravom, uključujući pravo na slobodu govora, slobodu okupljanja, slobodu štampe. Ja i mnogi ljudi iz Hongkonga ponosni su na to što su nekako politički odvojeni od Kine, koju vodi Komunistička partija koja je poznata po cenzuri na internetu i zatavranju disidenata - navela je ona.

Kako je rekla, "živi u gradu koji poseduje država kojoj ne pripada".

Pogledajte video: Haos u Hong Kongu: Demonstranti razbili staklo, upali u zgradu Parlamenta

(N. Z.)