Zašto Amerikanci ne dokazuju moć vojnim paradama kao Rusi ili Kinezi? Imamo interesantne odgovore

Foto: Tanjug/AP, Tanjug/Sava Radovanović, Profimedia/Everett

Kada kažemo vojna parada, pomislimo na Rusiju... Takvu asocijaciju ima veliki broj srpskih državljana, kao i ljubitelji vojnih parada širom sveta, ali i oni koji malnje vole takve manifestacije. U praksi je zapravo tačno to da su vojne parade postale postale sinonim za Rusku Federaciju zbog njihove posvećenosti vojsci i naoružanju koje predstavlja ponos nacije.

Svake godine 9. maja širom zemlje se obeležava Dan pobede nad fašizmom, a centralna dešavanja na moskovskom Crvenom trgu upotpunjena su tradicionalnom vojnom paradom.

Preporučujemo

Ruska Federacija sa ponosom predstavlja svoje ešalone vojske, kao i raznovrsna oružja od artiljerije do avijacije. Pretpostavlja se da ruski državni vrh to radi sa ciljem da bi neprijateljima skrenuo pažnju na svoje adute, a takve manifestacije su učestalo od hladnoratovskog perioda.

Vojna parada na Dan pobede u Rusiji; Foto: Tanjug/AP

Za razliku od ruskih vojnih parada, koje su u Moskvi održavaju gotovo svake godine, stiče se utisak da Sjedinjene Američke Države, po mnogim parametrima najmoćnija zemlja sveta čije naoružanje takođe ne zaostaje za ruskim, ne pridaje previše pažnje samopromociji u tom pogledu.

Predsednik SAD-a Donald Tramp početkom prošlog meseca na obeležavanju Dana nezavisnosti izveo je na ulice Vašingtona vojne resurse kojima Pentagon raspolaže. Građani "ostatka sveta" očekivali su da će videti nestvaran opseg američkog vojnog potencijala upotpunjenog različitim akrobaciijama pripadnika američke vojske.

Optimisti su očekivali da će i građani SAD-a biti oduševljeni, iako je odavno poznato kakvo mišljenje Amerikanci imaju o vojnim paradama. Naročito ako ih organizuje, reklo bi se, jedan od najomraženijih američkih predsednika u novijoj istoriji, koji je i prošle godine pokušao da organizuje defile vojnih snaga i celokupnog ratnog potencijala, što je izazvalo mnogobrojne osude javnosti.

Ovogodišnja parada na Dan nezavisnosti je "uspela" i to je prva takva centralna vojna manifestacija održana u Vašingtonu posle 1991. godine kada je proslavljena pobeda u Zalivskom ratu.

OD SMRTI LINKOLNA, PREKO OBELEŽAVANJA VELIKIH RATOVA, DO INAUGURACIJA PREDSEDNIKA

Pre 1991. godine održano je još samo šest velikih vojnih parada u Američkoj istoriji. Prva zvanično zabeležena Vojna parada u SAD održana je 1865. godine. Mesec dana nakon ubistva predsednika Abrahama Linkolna, tadašnji njegov naslednik Endrju Džonson održao je ovakvu paradu kako bi tada uplakanoj naciji promenio raspoloženje nabolje.

Džonson je proglasio prekid oružane pobede i pozvao na Veliku vojnu reviju kako bi odao počast američkim snagama koje su vodile građanski rat do njegovog uspešnog završetka.

Druga velika parada održana je 1919., godinu dana nakon završetka Prvog svetskog rata. U Njujorku je tada prodefilovalo oko 25.000 vojnika sa različitom vrstom vojne opreme i naoružanja. Isto to je učiinjeno nedelju dana kasnije na ulicama Vašingtona.

Godine 1942. održana je za te prilike nezapamćena vojna parada u Njujorku. Tom prilikom su i civili i vladini službenici marširali čak 11 sati u znak solidarnosti sa američkim trupama koje su krenule u učešće u Drugom svetskom ratu.

Četiri godine kasnije, kada je fašizam zvanično slomljen, organizovana je proslava na ulicama Njujorka, kada su pred oko četiri miliona građana prodefilovale trase 13.000 padobranaca, pripadnika 82. vazduplohovne brigade, u znak pobede nad fašizmom.

Pre pomenute 1991. godine, održane su još dve vojne parade u SAD, a za obe je povod bila inauguracija predsednika. Vojska je šetala ulicama Vašingtona na svečanom predstavljanju Dvajta Ajzenhauera 1953. godine, kao i na inauguraciji Džona F. Kenedija 1961.

KROZ RUSKE PARADE MOŽE SE PROČITATI PORUKA KREMLJA

Zašto Sjedinjene Američke Države, čiji je vojni potencijal "rame uz rame" sa ruskim ne održavaju redovno vojne parade, dok "baćuške" itekako vole da se pohvale svojim vojnim resursima, objasnio je u razgovoru za Telegraf.rs vojni analitičar Aleksandar Radić.

- U našoj javnosti vojne parade su slika koja se vezuje za Moskvu, za rusku vojnu silu, a običaj da se organizuju star je koliko i organizovane vojne sile. Manir defilea na Crvenom trgu sa prikazom savremenog teškog naoružanja simbolično je povezan sa Hladnoratovskom erom kada je to bila prilika da se vode novi proizvodi vojne industrije SSSR-a.

Vrlo često se dešavalo da se novo naoružanje pomno bezbednosno pokriva do parade koja je bila prilika da se pokaže svetu neki od novih aduta Sovjetske armije. U političkom ambijentu tzv. kremljolozi pratili su ko je gde na bini za počasne goste u odnosnu na aktuelnog vođu i na osnovu toga cenilo se ko je u milosti i može da se nada promocijama na visoke položaje, a ko u nemilosti - rekao je Radić, koji je potom dodao da se kroz vojne parade u Moskvi može pročitati jasna poruka Kremlja.

Aleksandar Radić;Foto: Tanjug/Sava Radovanović

- Sistem vrednosti i slike Hladnog rata oživljene su u nekoliko prethodnih godina i zato se po staroj navici parada na Crvenom trgu smatra za važnu priliku da se vide poruke državnog vrha. Moderna Rusija organizuje parade u starom maniru sa ešelonima teške tehnike, ali i sa "oživljenom istorijom" tenkovima i samohotkama iz Drugog svetskog rata i ljudstvom obučenim u uniforme sa Istočnog fronta. Rusi su početkom ove godine iz Laosa dobili 30 tenkova T-34 od kojih je formiran bataljon za parade, a naručena je izrada par stotina tenkova po nacrtima iz Drugog svetskog rata koji će biti podeljeni između četa u svim vojnim okruzima i akademijama za potrebe budućih parada.

Naime, iako je najveća parada u Moskvi, Rusi organizuju parade u manjim mestima koje se istvoremeno održavaju za Dan pobede ili za neke druge praznike. Na primer, ove godine održana je parada povodom obeležavanja deblokade Lenjingrada. Kineske parade po slici koja se vidi jako podsećaju na Ruske. Uzor je preuzet još iz vremena komunizma i zato Kinezi vole da pokažu ešelone tenkova i balističkih raketa - istakao je naš sagovornik.

AMERIKANCI NIKAKO NE PODRŽAVAJU CENTRALIZACIJU MOĆI

Američke parade su, smatra Radić, više usredsređene na ljude uključujući civile koji često u aktivnostima učestvuju pored vojnih snaga. U manjoj meri se pokazuje vojna tehnika, ali radi se o drugačijem kulturnom obrascu prisustva vojske u društvu.

Američka vojna parada održana je ove godine, prvi put posle 1991.Foto: Profimedia/ADMedia

- Amerikanci ne praktikuju parade velikog manira, ali ne zaostaju za Rusima u organizaciji raznih vojnih proslava i događaja. U Americi se svake godine organizuju stotine raznih prikaza vojske, ali to su lokalni događaji za razliku od Ruske prakse centralizovane države i centralizovanog prikaza moću u Moskvi i zatim u velikim gradovima u direktnom TV prenosu pred državnim vrhom. Zatim u SAD veliku ulogu u negovanju vojnih tradicija i organizaciji smotri preuzeli su građani, razna udruženja za negovanje istorije koja za publiku priređuju rekonstrukcije velikih bitaka. Najčešće teme su Američki građanski rat i Drugi svetski rat. Pojednostavljeni primer su tenkovi.

- Rusi su T-34 uvrstili u bataljon sa profesionalnim vojnim osoboljem koje od države prima platu za prikaz istorijskog sredstva ratne tehnike, a u SAD vlasnici tenkova i ostale borbene tehnike na smotrama su privatna lica. Na primer Dan D se ne obeležava paradom kao Dan pobede (po "ruskom" kalendaru 9. maj) već nizom komemorativnih svečanosti i smotri. Za "okrugle" godišnjice obično se organizuje rekonstrukcija padobranskog desanta iz juna 1944. godine sa originalnim dvomotornim C-47 - kaže vojni analitičar.

"PARADE SU SKUPE I NEPOTREBNE, NOVAC MOŽE PAMETNIJE DA SE UTROŠI"

Što se tiče američkih vojnih parada, predsednik Donald Tramp bio je zadivljen kako su Francuzi organizovali i demonstrirali svoju paradu na Jelisejskim poljima 2017. godine, pa je došao na ideju da naredne godine organizuje nešto slično. Retko ko ga je podržao u takvoj ideji, a najveći protivnik održavanja vojne parade bilo je samo stanovništvo. Građani SAD smatrali su da takve manifestacije nemaju nikakvog efekta, niti koristi, da služe isključivo Trampovoj samopromociji, da su preskupe i da sav taj novac koji uglavnom potiče od poreskih obveznika, može da se utroši na mnogo pametnije stvari. Ove godine, uprkos takođe mnoštvu protivljenja, parada je održana na Dan nezavisnosti.

Vojna parada 1991. godine promovisala je uspešan završetak Zalivskog rata; Foto: Profimedia/Everett

Sagvornik našeg portala Aleksandar Radić objasnio je zašto stanovništvo SAD-a oseća animozitet prema vojnim paradama i ceremonijama koje organizuje državni vrh.

- Američki odnos prema vojnim paradama blisko je povezan sa odnosnom prema saveznoj državnoj administraciji. Uloga federalnih jedinica i lokalnih zajednica je snažna i nikada se sa "ljubavlju" nije gledalo na prikaze moći centralizovane države što je vojna parada u svojoj suštini. To je potpuno obratna praksa u odnosnu na rusku istorijsku usredsređenost na jedan centar političke i vojne moći - kaže analitičar.

PROPAGANDA I RATNI FILMOVI PRE VOJNIH PARADA

Za razliku od pohvala vojnim paradama, Amerikanci iskazuju svoju nadmoć na druge, a mnogi bi rekli daleko efektivnije načine - kroz propagandu koja se najčešće ogleda u filmovima i veličanjima podviga američke vojske, koja stvara utisak da su ratne operacije SAD širom sveta opravdane. Takvi oblici propagande dovedeni su gotovo do savršenstva.

- Amerikanci imaju vrlo snažan propagandni mehanizam i kroz ratne filmove i ostale forme masovne kulture stvorili su na svetskom nivou vrlo snažnu sliku o svojoj premoći i važnosti. Američka vojna simbolika dominira čak i među njihovim protivnicima koji vrlo često grade imidž po uzoru na američke filmove. Indirektan dokaz moći propagande je prepoznavanje anglosaksonske vojne istorije širom sveta koja je kroz filmove afirmisala čak i male, za svetsku istoriju ne previše bitne ratove, kao što su kaznene akcije protiv Indijanaca ili odbrana tvrđave Alamo. Čak u filmovima naučne fantastike američka vojna simbolika je neizostavna - zaključuje Radić.

(Miloš Živković/m.zivkovic@telegraf.rs)