• 2

Eskobar je bio ozloglašeni narko-bos, ali nije želeo da sin krene njegovim stopama

Sebastijan Marokin godinama je živeo u senci svog oca, jednog od najmoćnijih i najbogatijih mafijaša svih vremena

  • 2

Pohvala na koricama knjige Sebastijana Marokina ima samo jednu rečenicu: "Mom ocu, koji mi je pokazao kojim putem ne smem ići", i to je verovatno najveći kompliment koji je mogao uputiti svom ocu.

Sebastijan Marokin nije uzalud ćuteo više od dve decenije, nakon što je 1993. godine ubijen njegov otac, poznati kolumbijski kralj droge koji je izgradio carstvo vredno nekoliko desetina milijardi dolara, Pablo Eskobar. Eskobar je bio dovoljno ambiciozan i tako je postao jedan od najbogatijih i najmoćnijih kriminalaca u istoriji, koji je držao 80 posto svetskog tržišta kokaina i samo u SAD svaki dan krijumčario 15 tona kokaina. Priče o tome koliko je apsurdno bio bogat graniče sa zdravim razumom, a jedna od najpoznatijih priča je ona da je zapalio dva miliona dolara kako bi ugrejao svoju ćerku kojoj je bilo hladno dok su bili u begu. Eskobar je postao legenda, poput Al Kaponea i Boni i Klajda.

Nakon Eskobarove smrti njegova porodica je bila prisiljena napustiti Kolumbiju radi vlastite sigurnosti. Marokin, inače rođen kao Huan Pablo Eskobar tajno je živeo u Buenos Ajresu pod novim imenom - Sebastijan Marokin. Prvih 17 godina života u anonimnosti praktički se oporavljao od života s ocem Pablom Eskobarom. Danas ima 39 godina i nije mu lako da pomiri dve stvari - ljubav prema ocu, ali i mržnju zbog onoga što je napravio. Koliko god je Eskobar dao svojoj porodici, toliko je drugima uzeo. Svoju je porodicu obasipao ljubavlju i neviđenim luksuzom, i sagradio imidž kolumbijskog Robina Huda tako što je davao novac siromašnima u Kolumbiji, naročito u svom gradu Medeljinu. Nedavno je objavljen engleski prevod Marokinove knjige "Moj otac, Pablo Eskobar".

Huan Pablo Eskobar, Sin Pabla Eskobara

Foto: Profimedia

Novinar CNN-a je razgovarao s Marokinom, koji se za potrebe pisanja knjige vratio u Kolumbiju kako bi još više istražio život svog oca.

- Vrlo lako sam mogao postati Pablo 2.0, ali shvatio sam šta nam je takav život doneo. Nismo bili slobodni, stalno smo se skrivali. Imali smo milione, a nismo mogli izaći van i kupiti sebi nešto za jelo - rekao je Marokin.

Marokin je odrastao sa svime što jedan dečak može poželeti. Živeli su na velikoj hacijendi Napulj koja je imala 27 veštačkih jezera, bazene, tri zoološka vrta s egzotičnim životinjama, aerodrom, vlastitu benzinsku stanicu i 1.700 zaposlenih. Kada je imao 11 godina, Marokin je već imao svojih 30 motora, 30 vodenih skutera i automobile za karting. Dve godine kasnije dobio je svoju kuću s dve ogromne spavaće sobe i futurističkim barom.

Pablo Eskobar

Foto: Profimedia/AFP

Marokin se seća nežne strane svog oca koji mu je svako veče pevao pre spavanja, a savršena slika oca počela je bledeti kada je upoznao očevu tamnu stranu. Bilo je to 1984. godine kada je Eskobar naručio ubistvo tadašnjeg kolumbijskog ministra pravosuđa Rodriga Lara Bonile, koji je pokrenuo vrlo agresivnu kampanju protiv droga i narko-kartela. Bila je to ista godina kada su Eskobara izbacili iz kolumbijskog parlamenta što je bio potez koji je do kraja uništio njegove snove da će jednog dana postati predsednik Kolumbije. Narednih nekoliko godina vodio je krvavi rat protiv vlade, tako što je naručio ili organizovao čitav niz atentata na državne službenike i terorističke napade, uključujući i napad bombom na avion Avianca erlajnsa, kada je ubijeno 110 ljudi. Marokin je ispričao kako su on i njegova majka više puta pokušali nagovoriti Eskobara da se ne bavi više tim poslom, ali Eskobar je obožavao svoj život bandita.

- Nije uopšte imao nameru promeniti svoj život. Rekao mi je ako želim biti lekar, da će mi kupiti najbolje bolnice. Mislim da nikada zapravo nije ni želeo da pođem njegovim stopama - ispričao je on.

Ostavština njegovog oca progonila ga je jako dugo dok je živeo u Buenos Ajresu i radio kao arhitekta i pisac. U Kolumbiju se prvi put vratio 2008. godine, s telohraniteljima i u blindiranom autu. Došao je upoznati sina ministra Bonile i tri sina Karlos Luisa Galana, još jednog političara i predsedničkog kandidata čije ubistvo je naručio Eskobar.

- Kako ćete napisati pismo porodici koju je vaš otac toliko povredio? Kako uopšte započinjete razgovor - zapitao se Marokin i upravo tom rečenicom je počeo pismo koje je poslao sinovima žrtava svog oca.

Našao se s njima, a oni su mu rekli da su svi zajedno žrtve Pabla Eskobara, uključujući i njega, njegovog sina. Marokin je zadnji put sa svojim ocem razgovarao 2. decembra 1993. godiine. Obično nisu dugo razgovarali jer je Eskobar znao da ga traže i bojao se da će ući u trag pozivima, ali taj put kao da ga nije bilo briga. Kao da je znao da je gotovo. Na pola razgovora otac mu je rekao da mora prekinuti i da će ga nazvati. Nekoliko minuta kasnije njegov je telefon zazvonio, ali to nije bio njegov otac, već glas policajca koji mu je rekao da je njegov otac upravo ubijen u pucnjavi u Medeljinu.

Marokin u knjizi otkriva još jedan detalj. Otac mu je puno pre nego što je ubijen jednom prilikom rekao da će, ako do toga dođe, od 15 metaka u svom Sig Saueru ispucati u neprijatelje, a zadnji metak će sačuvati za sebe. Marokin je proučio izveštaj mrtvozornika i fotografije s mesta gde mu je otac ubijen. Eskobarov glok bio je na svom mestu, netaknut, ali njegov Sig Sauer je ležao blizu njegovog tela i bilo je očigledno da se iz njega pucalo. Marokin je uveren da je njegov otac bio taj koji je ispalio fatalni metak u njegovo desno uho, tačno tamo gde je Eskobar rekao da će ga sam ispaliti.

Video: Dignut u vazduh dom Pabla Eskobara

(Telegraf.rs/Express.hr)

Komentari

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima