Potraga za preživelima u Albaniji završena, stradalo je 50 ljudi: Kakav znak šalje zemljotres?

Potraga i spasilačke operacije za preživelima u zemljotresu koji je pogodio Albaniju prethodnih dana zvanično je završena, jer se veruje da nema više tela u ruševinama.

Premijer Albanije Edi Rama je saopštio da je stradalo 50 osoba u zemljotresu jačine 6,4 stepni po Rihteru koji je pogodio tu zemlju. Kako je naveo, oko 2.000 ljudi je povređeno.

Rama je rekao da preliminarne procene pokazuju da je oko 900 zgrada u Draču i više od 1.465 u Tirani ozbiljno oštećene.

Poginuli svi članovi porodice

Na desetina porodica unesrećeno je posle razornih zemljotresa u Draču i Tumanu.  U Draču je poginula cela porodica Reci. Eduardo ima 54 godine, supruga Dolora 49, a deca su 21-godišnji Klaus i Kristi koja ima 25.

Ćerka je bila bliska sinu premijera, Gregoriju Rami, koji je svoje saučešće objavio i na internetu.

Još ozbiljnija bila je priča o tridesetogodišnjoj slikarki iz Drača, Dieni Karanđaj. Prvo je pronađeno telo njene osmogodišnje ćerke Esiele Karanđaj dok je Diena odvežena u bolnicu, gde je umrla nekoliko sati kasnije. Sledećeg dana, ostaci Dieine majke, 59-godišnje Rozete Mećja, takođe su izvađeni iz ruševina njenog stana.

U Draču, u kvartu zvanom "bivša Keneta", najmanje 8 članova porodice Lala umrlo je kada se zgrada u kojoj su živeli srušila.

U Tumanu je porodica Cara izgubila 6 članova. Njihovom rođaku saučešće je uputio premijer Rama.

Jedini član uže porodice Cara, Albert, otputovao je u Italiju da se oporavi.

Tri člana porodice Ćupi iz Tumana takođe su izgubili živote, Hajredini 67, Lutfija 59 i Keli 35. Preživeo je samo 31-godišnji Mikoli.

Još jedan mladić koji je izgubio život u Tumanu, Kristian Preći, ima tragičnu istoriju, pošto je izašao iz zatvora samo nekoliko dana pre, gde je, kako se izveštava, bio nepravedno zatvoren 5 meseci.

I porodicu sa Kosova potresao je zemljotres u Albaniji nakon što su dva sina, Isa i Šemsedin, 32 i 29 godina, umrli u Draču, gde su otišli ​​na posao.

Zemljotresi znak da Zemlja nije mrtva

Koliko god spadaju među najgore noćne more čovečanstva kao simbol smrti i uništenja, kad na Zemlji potresa ne bi bilo, to bi značilo da je planeta mrtva i ne bismo ni mogli da živimo na njoj.

Zemljotresi su posledica kretanja ispod Zemljine kore, u plaštu, a toga ne bi bilo da nije užarenog Zemljinog jezgra. A kad bi se jezgra ohladila, što jednom i hoće, Zemlja tada više neće imati magnetno polje koje nam čuva atmosferu od zračenja iz svemira. Ispada da su vulkani, potresi i srodne katastrofalne nevolje cena kojom prirodi plaćamo uslove za postojanje života na planeti.

Od pre desetak godina primećuje se da su zemljotresi širom planete učestaliji. Ako se nekome čini da je živeti po ivicama jadranske mikroploče pomalo nezgodno, trebao bi znati da postoje neuporedivo gora mesta. Oko 80 odsto svih zemljotresa na planeti Zemlji dogodi se po ivicama Tihog okeana, u tzv. vatrenom prstenu.

To je posledica raznih vrsta međudelovanja pacifičke ploče s okolnim pločama. Na svom zapadu ona se, naprimer, sudara s australijskom pločom, na jugoistoku se razmiče od antarktičke ploče, na severu se sudara sa severnoameričkom pločom, s kojom pak na severoistoku klizi u suprotnim smerovima.

Naša planeta seizmički je živa. Sastoji se od užarenog unutrašnjeg i spoljašnjeg jezgra, od plašta i od ohlađene stenovite kore na površini svega toga. Svojim svakodnevnim životima, ratovima, ekonomijama imamo utisak da je tlo pod našim nogama čvrsto, tektonske ploče zajedno sa mikropločama, uzajamno se guraju, klize jedna uz drugu, razmiču se, tu i tamo oživi neki vulkan, pa kuljaju lava, pepeo i plinovi duboko iz Zemljine unutrašnjosti... I tako nastaju zemljotresi, najčešće na mestima dodira tektonskih ploča.

One se jedna u odnosu na drugu kreću brzinom od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. S obzirom na to da je reč o stenama i ogromnim energijama, dok klize jedna uz drugu, to se događa burno, uz oslobađanje nezamislivih količina energije kilometrima duboko u Zemljinoj kori. Zemljotrese od između 3 i 4,9 po Rihteru nazivamo malim ili slabim, one između 5 i 6,9 jakim, one između 7 i 7,9 velikim, a one snažnije od 8 stepeni razornim ili katastrofalnim.

Zemljotresi se, osim na mestima dodirivanja tektonskih ploča, povremeno - iako znatno ređe - događaju i unutar tektonskih ploča, na mestima na kojima dolazi do popuštanja ploče usled rastezanja ili zbijanja.

Godišnje širom sveta u zemljotresima pogine oko 10.000 ljudi, najčešće pod urušenim zgradama, ali i usled cunamija, požara, poplava.

(Telegraf.rs/Tanjug/Nezavisne.com)