• 5

Istorijska ispovest: "Mog tatu je Martin Luter King nazvao najopasnijim rasistom u Americi"

Istina je udarila kao maljem u lice onda kada je čula priče iza leđa; ono što je svojim očima videla isprva joj nije bilo jasno

  • 5

Pegi Volas Kenedi imala je 8 godina kada je prvi put sagledala budućnost koja je čeka. Živela je u Klejtonu u Alabami, tada malom segregiranom gradu. Njen otac bio je Džordž Volas, budući guverner Alabame. I veliki protivnik crnaca.

Ostao je upamćen kako stoji na vratima škole, blokirajući učenike crnce da se upišu. Jednom je izjavio: "Segregacija sada, segregacija sutra, segregacija zauvek." Ipak, ta verzija njenog oca još nije postojala za Pegi Volas u nekoj 1958. godini.

Ona je taticu doživljavala kao šarmantnog čoveka koji joj je davao bombonice, nazivao je šećerom i koji nikada nije razgovarao o politici kod kuće.

Ali njen svet promenio se jednog dana kad ju je majka poslala u šivaru. Uspinjući se stepenicama začula je pogrdne reči na svoj račun i istrčala odatle. Nikada nije ništa rekla toj ženi. Ali danas ima mnogo toga da kaže.

Napisala je knjigu posvećenu izmirenju sa očevim stavovima. U njoj je prepričala kako je izgledalo odrastanje uz čoveka kog je Martin Luter King jednom nazvao "najopasnijim rasistom u Americi".

Peggy Wallace Kennedy

Printskrin: Youtube

I dalje se, kaže, susreće sa ljudima koji je osuđuju zbog onoga što je njen otac radio za života, iako danas već govorimo o čoveku čije kosti pokriva zemlja, već 21 godinu. Pegi, koja svoga oca nije doživela nikad gorim od sagregacioniste - rasistom na primer - kaže da je Džordž Volas smrt dočekao spokojno, tražeći oproštaj od crnačke zajednice.

Nisam mogla da se ne zapitam kako bi se tok istorije mogao promeniti da su Martin Luter King i tata znali da će jednog dana, upravo ovde u Alabami, ta crna devojčica i ta bela devojčica koje se drže za ruke biti njihove kćeri - napisala je.

Reč je o događaju koji su obeležile upravo njih dve - na molitvi u martu 2015. godine kako bi obeležile 50. godišnjicu od izborenog prava glasa za crnce.

Danas je Kenedi pronašla svoje mesto kao aktivista i zagovornik građanskih i ljudskih prava. Živi u elegantnom domu u Montgomeriju u Alabami, sa suprugom u 45 godina dugom braku, koji je koautor njene knjige. Roditelji su dva odrasla sina - jednog ratnog veterana koji se borio u Iraku i jednog IT stručnjaka.

Na pitanje kako su primedbe drugih o njenom ocu uticale na njeno odrastanje, daje surovo iskren odgovor.

- Nisam znala o čemu razgovaraju, ali kasnije, naravno, jesam. Kada je 1963. godine inaugurisan, imala sam 12 godina. Stajala sam sa njegove leve strane kada je izgovorio te reči: "Segregacija sada, segregacija sutra, segregacija zauvek." Ljudi su samo vrištali i navijali.

Nisam razumela šta te reči znače.

Pet meseci kasnije, kada je stajao na vratima školske kuće na Univerzitetu u Alabami (neuspeli pokušaj da se blokira upis dva crnačka studenta), razumela sam ih. I u svom srcu sam pomislila da nije u redu.

Sećam se kada je čovek došao kod mog oca i rekao: 'Hvala vam što ste ih sklonili iz naših škola', sećam se da sam tada pomislila da oni pripadaju našim školama. Njegova politika nije bila moja politika - otkrila je deo svoje prošlosti, kao uporišne tačke na kojoj je gradila budućnost.

(Telegraf.rs/ edition.cnn.com)

Komentari

  • miro

    Ubi vas jednoumlje i mrznja prema svemu sto je zapadno i americko.Nazalost kao i u vecini drzava i kod nas postoji odredjea averzija prema crnim ljudima. na primer fudbal.

  • Djora

    Svaka vrsta rasizma je prisutna u Americi i tako ce biti dok je sveta I veka.Rasisti su belci,crnci,latino,muskarci,zene pa i deca.Ovde jedino mozemo izuzeti prave amerikance- severno americke Indijance,koji uglavnom i dalje zive u 19- tom veku,...

  • Kibo

    Pogledaj joj glavu.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima