Ako bi zaista izbio rat, ovako bi svet bio podeljen: Na koga može da računa Iran, a na koga SAD?

Foto: Tanjug/AP, Profimedia/AFP, Shutterstok

Ubistvo iranskog generala Kasima Sulejmanija dovelo je do toga da svet sve više govori o mogućnosti izbijanja još jednog velikog rata. Iranski zvaničnici obećali su da će se osvetiti za smrt generala koji je bio komandant Kuds snaga pri Revolucionarnoj gardi, a sinoć su se već dogodili raketni napadi na bazu Al Asad sa američkim vojnicima.

Ukoliko zaista dođe do rata, svet bi još jednom bio podeljen, a izrazite podele posebno bi bile osetne na Bliskom istoku.

Preporučujemo

Sjedinjene Američke Države ubile su Sulejmanija u napadu u petak, 3. januara u Bagdadu.

U saopštenju je Pentagon potvrdio vest o smrti Sulejmanija, kog su Amerikanci smatrali pretnjom.

- SAD će nastaviti da preduzimaju sve neophodne akcije kako bi zaštitili naše ljude i naše interese gde kog u svetu - navodi se u saopštenju.

Svi vodeći ljudi Irana osudili su ovaj napad. Ministar odbrane Amir Katami je rekao da će doći do osvete, a iranski predsednik Hasan Rohani tvrdi da će Sulejmanijevo mučeništvo dovesti do toga da se Iran još više odupre iranskom ekspanzionizmu.

Ubistvo Kasima Sulejmanija dovelo je svet na ivicu rata; Foto ilustracija: Telegraf/Tanjug/AP

Ko je na strani Irana?

Tokom svoje karijere Sulejmani je uspeo da dobije lojalnost od desetine hiljada boraca širom Iraka, Sirije, Libana, Jemena i iz Pojasa Gaze.

Ako bi se mapa Bliskog istoka posmatrala sterilno, podela bi izgledala ovako: Irak, Sirija, Liban i deo Jemena bio bi na strani Irana. Izrael, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i veći deo Jemena bio bi na strani SAD.

Ipak, unutar ovih zemalja postoje i brojne militantne grupe koje su posebno bile lojalne Sulejmaniju. Tu su irački militanti koji su još 2003, odnosno invazije Amerikanaca mobilisani za podršku Iranu. Te grupe uključuju Asaib Ahl al Hak, Kataeb Hezbolah i Organizaciju Badr, sve tri grupe vode ljudi bliski sa Sulejmanijem.

Lider Kataeba Hezbolaha Abu Mahdi al Muhandis ubijen je u istom napadu kad i Sulejmani.

Ove grupe broje oko 140.000 boraca koji su pod komandom iračkog premijera, koji je u savezništvu sa Iranom.

Dalje imamo Hezbolah, šiitska islamistička politička partija bazirana u Libanu.

Ova grupa jedna je od najefikasnijih oružanih grupa u regionu. Osnovana je kako bi se suprotstavila Izraelu što je na kraju i dovelo do povlačenja izraelskih snaga iz Libana 2000. godine.

Hezbolah ima arsenal od desetina hiljada projektila. Saveznik je sa Iranom, Sirijom, Rusijom, Libanom, Irakom, ali i sa Kubom, Severnom Korejom i Venecuelom, iako poslednje dve to negiraju.

Iran je takođe godinama podržavao palestinske militante, odnosno grupe kao što je Hamas, a u Jemenu pobunjenike Hute.

Na sahrani Sulejmanija bilo je milion ljudi; Foto: Tanjug/AP

Ko je na strani SAD?

Svakako Sjedinjene Američke Države kao članica NATO imaju podršku svojih saveznika iz alijanse. Stoga može računati na Belgiju, Bugarsku, Kanadu, Hrvatsku, Češku Republiku, Dansku, Estoniju, Francusku, Nemačku, Grčku, Mađarsku, Island, Italiju, Letoniju, Litvaniju, Luksemburg, Crnu Goru, Holandiju, Norvešku, Poljsku, Portugal, Rumuniju, Slovačku, Sloveniju, Španiju, Tursku i Veliku Britaniju.

Veliki američki saveznici, koji nisu u NATO, su i Avganistan, Argentina, Australija, Bahrein, Brazil, Egipat, Izrael, Japan, Jordan, Kuvajt, Maroko, Novi Zeland, Pakistan, Filipini, Južna Koreja, Tajvan, Tajland i Tunis.

Veliki strateški partner od 2014. Americi je Izrael.

(Telegraf.rs/N. Z.)