• 0

Ugrožavaju ih klimatske promene: Carski pingvini su vrsta koja ubrzano nestaje

Iako pripadaju jednoj od najotporniji vrsta, carski pingvini bi mogli da izumru do kraja veka, pokazuju najnovija istraživanja

  • 0

Carski pingvini su najveći od 19 vrsta pingvina i prema rečima Dajan de Napoli, stručnjaka za pingvine i autorke knjige „The Great Penguin Rescue“, oni su najznačajniji rod pingvina.

- To je najprisutnija vrsta pingvina, a dobro je poznata milionima ljudi koji su se zaljubili u nju nakon što su gledali nagrađivani dokumentarac „Marš pingvina“. Carski pingvini su takođe najotpornija vrsta: žive na najhladnijem, najsuvljem i najvetrovitijem mestu na planeti, pare i se i uzgajaju mlade tokom oštre antarktičke zime, kada temperatura može da padne ispod -73 stepeni Celzijusovih, a vetrovi mogu da duvaju do 160 kilometara na čas – kaže Dajan.

Uprkos svemu, novo istraživanje predviđa da će, ukoliko se klimatske promene nastave istim tempom, većina carskih pingvina nestati do kraja veka.

- Ako globalna klima nastavi zagrevanje trenutnom brzinom, očekujemo da će carski pingvini na Antarktiku doživeti pad od 86 odsto do 2100. godine - kaže Stefani Dženuvrier, ekolog za morske ptice iz Instituta za okeanografiju „Woods Hole“ (WHOI) i vodeća autorka istraživanja koje je objavljeno u „Global Change Biology“. Prema njenim rečima, to je tačka bez povratka.

Stefani i tim istraživača stvorili su globalni klimatski model koji predviđa kada i gde će se formira morski led i model populacije pingvina kako bi videli kako kolonije mogu reagovati na različite količine leda u budućim klimatskim promenama.

Sneg Arktik, topljenje leda

Led se brže topi nego inače i stvara pingvinima niz problema Foto: pixabay.com

Međutim, ukoliko države ispune ciljeve Pariskog sporazuma, populacija carskih pingvina bi opala za drastično manjih 31 posto, navodi Readers Digest.

Ugroženost je novijeg datuma

- Do 2017. godine carski pingvin je od strane IUCN (Međunarodna unija za zaštitu prirode) bio proglašen za vrstu kojoj ne preti opasnost, ali od 2018. godine prebačeni su u grupu „blisko ugroženi“ jer se predviđa da će pretrpeti umereno brz pad populacije tokom sledeće tri generacije - kaže De Napoli.

Ona je dodala da svakako postoji doza neizvesnosti kako će buduće klimatske promene uticati na vrstu. Kao i kod većine pingvinskih vrsta, pretnja njihovom opstanku je globalno zagrevanje kao prvi faktor; oba pola (arktički i antarktički) doživela su najveća povećanja temperatura u poslednjih 50 godina, napominje De Napoli.

Druga pretnja većini vrsta pingvina danas je preveliki ribolov na području gde se hrane.

De Napoli napominje da je došlo do smanjenja količine morskog leda u regijama Antarktika, gde carski pingvini osnivaju kolonije za uzgoj svojih mladih, a model koji su napravili predviđa još veće smanjenje ledenih formi. Osim toga, led se brže topi nego inače i stvara pingvinima niz problema.

- Mnogi carski pingvini uzgajaju svoje mlade na ledu koji se formira samo tokom zime na Antarktiku. U trenutku kada led počne da se topi, mnogi mladi nemaju u potpunosti vodootporna perja, a moraju u vodu okeana gde umiru od hladnoće ili se udave – kaže De Napoli. Pored toga, pingvini se hrane krilovima, čije se larve hrane algama koje rastu na donjoj strani leda. Kada nema leda, nema algi za ishranu larvi krila, pa nema ni krila.

Kako možemo pomoći pingvinima?

- Ljudi mogu da doniraju koliko mogu organizacijama koje rade na zaštiti, ne samo carskih, već i drugih vrsta pingvina – kaže  De Napoli. Posebno, možemo smanjiti negativan uticaj na životu sredinu, sve one sitne promene koje može svako da uradi.

- Takođe, trebala bi da se smanji potrošnja morskih plodova jer je ribolov danas druga najveća pretnja gotovo svim vrstama pingvina– ističe De Napoli.

(T. T.)

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima