Četiri vlade koje su dobro odgovorile na korona virus: 12 lekcija koje moramo da naučimo od njih

Ilustracija: Nikola Jovanović

Kao domine, zemlja za zemljom zatvarala se zbog novog korona virusa. Uprkos signalima da se opasnost širi svetom, u mnogim delovima sveta postojao je jasan obrazac reakcije - poricanje, nespretnost i, na kraju, zaključavanje. U našem globalizovanom svetu čudno je što je tako malo lekcija naučeno u ranim nedeljama izbijanja virusa u svakoj zemlji, kada su šanse za zaustavljanje virusa bile najveće. Fokus je sada na poravnjanju krivulje ili usporavanju širenja virusa, kako bi se zaustavio dalji porast brija umrlih. Kako veliki deo sveta postepeno podiže blokade, još uvek se moraju naučiti lekcije iz ove četiri države, koje su, kako se čini, sve dobro uradile, prenosi CNN.

Preporučujemo

Ovo su tih 12 lekcija.

Tajvan

Nalazeći se samo 180 kilometara od obale kontinentalne Kine, izbijanje epidemije na Tajvanu moglo je da bude katastrofalno. Krajem januara procenjeno je da je ostrvo imalo drugi najveći broj slučajeva u svetu, prema Univerzitetu Džons Hopkins.

Ali Tajvan, sa populacijom od oko 24 miliona ljudi, zabeležio je samo 390 obolelih i šest umrlih, a juče nisu imali nijedan novi slučaj. To je uspeo bez uvođenja strogih mera, kao što su blokade, ili zatvaranje škola.

Iako Tajvan ima visokokvalitetnu univerzalnu zdravstvenu zaštitu, njegov uspeh leži u pripremljenosti, brzini, centralnoj komandi i rigoroznom traženju kontakata.

Lekcija 1: Budi spreman

Pripremljenost Tajvana uglavnom je proizašla iz nekih teško naučenih lekcija tokom izbijanja SARS-a 2003. godine, kada je umrla 181 osoba.

Kao rezultat toga, ostrvo je osnovalo specijalizovani Centralni komandni centar za epidemije koji se aktivira za koordinaciju odgovora u slučaju epidemije. Tako je centar aktiviran 20. januara, dan pre nego što je ostrvo čak i potvrdilo svoju prvu infekciju.

Ilustracija: Nikola Jovanović

Pošto je njegov autoritet već uspostavljen, centar je bio u stanju da primenjuje stroge mere, a da ga nisu usporili dugotrajni politički procesi. U roku od tri nedelje pokrenuo je više od 120 akcija. Sama ta lista mogla bi poslužiti kao priručnik o tome šta tačno treba raditi tokom epidemije.

Lekcija 2: Budi brz

Tajvan je reagovao pre nego što je prijavljen prvi slučaj 21. januara. Tri nedelje ranije, nekoliko dana nakon što je Kina prijavila prvi slučaj SZO, zvaničnici na Tajvanu započeli su praćenje putnika sa letova iz Vuhana, merili im temperatu i druge simptome. Ostrvo je 20. januara izdalo upozorenje za putovanja za Vuhan, a dva dana kasnije, još samo sa jednim slučajem, zvaničnici su započeli sa ažuriranjem javnosti svakodnevnim brifinzima.

Nedelju dana nakon prvog slučaja, Tajvan je započeo elektronski nadzor osoba u karantinu putem telefona koje je izdala vlada, i najavio ograničenja putovanja i ulaska, uglavnom ciljajući kinesku provinciju Hubei, čiji je glavni grad Vuhan. Otprilike svakog dana do kraja februara, vlada je uvodila nove mere kako bi zadržala virus u zalivu.

Tajvan je imao samo 329 slučajeva kada je uveo mere socijalne distance 1. aprila. Poređenja radi, u Velikoj Britaniji bilo je 335 umrlih i više od 3.000 obolelih 20. marta, kada je premijer Boris Džonson saopštio da se zatvaraju škole i kafići.

Lekcija 3: Testiranje, praćenje i karantin

Vlasti su sprovele široko testiranje i pronašle kontakte zaraženih ljudi, stavljajući ih pod karantin. Testirani su svi koji su došli sa krstarenja i čak ponovo testirani ljudi s dijagnozom gripa ili upale pluća, kako bi se uverili da nisu pogrešno dijagnostifikovani i da su zaraženi koronavirusom.

Foto: Tanjug/AP

Lekcija 4: Koristite podatke i tehnologiju

- Koordinirani odgovor vlade uz punu saradnju njenog građanstva bio je kombinovan sa upotrebom velikih podataka i tehnologije - rekao je za CNN vanredni profesor pedijatrije na Stanfordu Džejson Vang. Vang je takođe proučavao javnu zdravstvenu politiku i bio koautor izveštaja JAMA-e o reakciji Tajvana.

Tajvan je objedinio podatke zdravstvenog osiguranja sa bazama podataka o carini i imigraciji kako bi stvorio upozorenja u stvarnom vremenu i pomoglo identifikaciji ugroženog stanovništva.

Island

Dobijanje testa za koronavirus u mnogim zemljama je gotovo nemoguće, osim ako već niste jako bolesni. Nije tako na Islandu, gde svako ko želi test, i dobije ga. Široko rasprostranjena testiranja bila su presudna za mali broj infekcija i smrtnih slučajeva u zemlji, kažu vlasti. Samo oko 1.700 ljudi je zaraženo na Islandu, a samo osam je umrlo.

Lekcija 5: Budi agresivan

Odgovor Islanda na koronavirus nije bio naročito inovativan. Samo je bio pažljiv i brz. Kao i Tajvan, njegova brzina značila je da nije bio previše restriktivan - ljudi se još uvek mogu sastati u grupama do 20, ako ostanu dva metra jedan od drugog. Dok su univerziteti zatvoreni, škole i vrtići su i dalje otvoreni, što omogućava većem broju roditelja da rade.

- Od početka, od kada smo dijagnostikovali prvi slučaj, radili smo prema svom planu. Naš plan je bio da budemo agresivni u otkrivanju i dijagnostikovanju pojedinaca, stavljanju u izolaciju i da budemo vrlo agresivni u traženju kontakata. Koristili smo policiju sile i zdravstveni sistem da kontaktiramo svaki novootkriveni slučaj - rekao je glavni epidemiolog Islanda Torolfur Gudnason za CNN.

Foto: Tanjug/AP

Lekcija 6: Uključiti privatni sektor

U javno-privatnom partnerstvu između Nacionalne univerzitetske bolnice Islanda i biotehničke kompanije "deCODE Genetics", Island je rano dizajnirao testove i očekuje da će do kraja ove nedelje testirati 10 odsto svog stanovništva. Njegov cilj je da se testira na svima i već je postao vredna laboratorija u svetu da sazna više o novom virusu.

Lekcija 7: Delujte preventivno

Islandski ministar zdravlja Svandis Svavarsdotir naglasio je brzinu kao moćno sredstvo, rekavši da je pristup ostati "ispred krivulje". Čini se da je zemlja učinila upravo to. Nakon što je 3. marta potvrđeno samo šest uvezenih slučajeva, Island je odmah izdao karantinske mere za sve putnike koji se vraćaju iz Italije i povećao je ograničenja putovanja u narednim nedeljama.

Vanredno stanje proglašeno je 6. marta, kada su potvrđene prve dve infekcije prenosa u zajednici. Ovo je poslalo signal vladinim organima da poboljšaju svoju spremnost, ali državna okupljanja su ostala ista kao pre, samo sa upozorenjem ranjivim ljudima da se drže dalje od mesta prepunih ljudi.

Fakulteti su zatvoreni 13. marta, a 16. marta zabranjena su okupljanja više od 100 ljudi, kada su imali 61 slučaj i nijednu smrt.

Kada je 24. marta objavljena prva smrt, zemlja je zabranila okupljanja više od 20 ljudi i zatvorila kafiće, barove, muzeje i teretane.

Foto: Tanjug/AP

Lekcija 8: Koristi tehnologiju, ali poštuj privatnost

Kao i na Tajvanu, islandski zvaničnici takođe su učinili dostupnom aplikaciju koja pomaže da se preslikava širenje virusa. Ona stvara dnevnik gde je korisnik bio. Korisnici ne moraju da dele te podatke sa vlastima - ali mnogi to čine jer to pomaže timovima za traženje kontakata da utvrde ko je možda bio izložen riziku.

Južna Koreja

Južna Koreja prijavila je svoj prvi slučaj koronavirusa otprilike u isto vreme kada su SAD i Velika Britanija. Južna Koreja potvrđuje oko 30 novih slučajeva dnevno, dok je u Velikoj Britaniji oko 5.000, a u SAD više od 20.000.

Lekcija 9: Drajv in testiranje

Južna Koreja postavila je stotine prolaznih kabina, baš kao u Mek Donaldsu, kako bi ponudila testove koji su u velikoj meri besplatni, brzi i odrađeni od strane osoblja na sigurnoj udaljenosti. Od tada su SAD taj model preslikali u nekim državama.

SZO je 16. marta pozvala zemlje da testiraju, testiraju, testiraju. Južna Koreja je to već radila nedeljama, i testirala više od 500.000 ljudi.

Južna Koreja je takođe brzo primenjivala mere karantina i skrininga za ljude koji su stigli iz Vuhana 3. januara, više od dve nedelje pre nego što je prva infekcija u zemlji čak i potvrđena. Vlasti su uvele niz ograničenja putovanja tokom nedelja posle.

Foto: Tanjug/AP

Lekcija 10: Učite iz prošlosti

Južna Koreja je brzo delovala jer je poput Tajvana i mnogih drugih azijskih država, i ranije bila u sličnoj poziciji. Južna Koreja uglavnom nije bila pogođena izbijanjem SARS-a, samo su bila prijavljena tri slučaja i nijedna smrt.

Ali, Bliskoistočni akutni respiratorni sindrom (MERS) uhvatio ju je nespremnu 2015. godine, kada je zabeleženo 186 slučajeva i 38 smrtnih slučajeva, što je čini najteže pogođenom državom van Bliskog Istoka.

Dakle, politička volja potrebna za sprovođenje mera tokom epidemije koronavirusa nije bila problem i postojala je dobra koordinacija između centralne vlade i pokrajina.

Nemačka

Nemački slučaj je malo drugačiji. Zemlja zapravo nije uspela da zadrži broj zaraženih mnogo bolje od nekih od najteže pogođenih zemalja. Trenutno ima više od 132.000 potvrđenih infekcija, peti najveći na svetu.

Ali, Nemačka je uspela da održi stopu smrtnosti u stanovništvu relativno niskom. Od virusa je u Nemačkoj umrlo više od 3.400 ljudi, oko četiri osobe na svakih 100.000 u celoj zemlji. To je znatno ispod italijanskih 35 i britanskih 18.

Lekcija 11: Testirajte više kako restrikcije labave

Uspeh Nemačke je takođe bio masovno testiranje, ali njegov dobro finansirani univerzalni zdravstveni sistem takođe je igrao glavnu ulogu, kaže Martin Sturmer, virolog koji vodi "IMD Labor" u Frankfurtu, jednu od laboratorija koja vrši ispitivanja. Nemačka se takođe povukla u privatni sektor kako bi se osigurala da se provede dovoljno testova.

- Od početka Nemačka se nije držala jedne, dve ili tri centralne laboratorije za testove. Mnoge privatne kompanije su bile uključene, tako da smo mogli da radimo 100.000 testova dnevno - rekao je Sturmer za CNN.

Foto: Tanjug/AP

Poput Tajvana, Južne Koreje i Islanda, Nemačka je osmislila test za koronavirus i pripremila veliki broj setova rano, mnogo pre nego što je ta zemlja čak prijavila prvu smrt.

Nakon što je kancelarka Angela Merkel saopštila da zemlja polako počinje da podiže blokadu, planira se još više testiranja.

Lekcija 12: Izgradite kapacitet u bolnicama

Nemačka je na 18. mestu u svetu po pristupu kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, iznad Ujedinjenog Kraljevstva na 23. mesta i SAD na 29. mestu. Italija se, na primer, nalazi na devetom mestu, a zemlja je takođe obavila rigorozno testiranje, ali je zabeležila drugi najveći broj smrtnih slučajeva po glavi stanovnika na svetu, nakon Španije.

U ovoj situaciji, čini se da je razlika u ogromnom kapacitetu nemačkog zdravstvenog sistema. Prema projekcijama Instituta za zdravstvenu metriku i procenu, Nemačkoj će na vrhuncu ove epidemije sredinom meseca trebati oko 12.000, a ona ih ima preko 147.000.

Foto: Tanjug/AP

Sa druge strane, SAD imaju oko 94.000 kreveta, oko 15.000 manje nego što joj je potrebno.

U stvari, nemački zdravstveni sistem ima tako veliki kapacitet, da se u njenim bolnicama sada leče oboleli od korona virusa iz Italije, Španije i Francuske.

(A. M.)