Misterija duga 34 godine: Ko je ubio evropskog premijera, po kom je nazvana ulica u Beogradu?

Foto: AFP/Profimedia

U petak uveče pre više od 30 godina, premijer Švedske izašao je u bioskop. Kontroverzan i otvoren kod kuće i u inostranstvu, Ulof Palme bio je tada u drugom mandatu kao lider zemlje. Međutim, i dalje je insistirao da živi normalnim životom koliko je to moguće, i često je bio bez policijske zaštite, kao i te kobne noći. Vraćajući se kući sa svojom suprugom Lizbet, premijer je upucan u leđa. Bio je mrtav pre nego što je pao na zemlju. Bilo je to 28. februar 1986. godine.

Preporučujemo

Ubica nikada nije pronađen, iako se atentat dogodio u jednoj od najprometnijih ulica u Švedskoj, a više od 10-ak svedoka reklo je da je videlo visokog muškarca kako puca pre nego što je pobegao sa lica mesta, prenosi BBC.

Sada, 34 godine kasnije, švedsko tužilaštvo saopštilo je da će predstaviti zaključke kriminalistične istrage na konferenciji za novinare u sredu ujutru.

- Optimističan sam što ću predstaviti šta se dogodilo i ko je odgovoran za ubistvo - rekao je švedski tužilac Krister Peterson za nacionalnu televiziju u februaru.

Nije poznato da li će iko biti optužen ili će biti identifikovan novi optuženi. Međutim, postoji nada da je policija najzad blizu rešenja slučaja ubistva koje je decenijama mučilo zemlju i izazvalo brojne teorije zavere.

Martin Palme, Ulofov sin i jedan od poslednjih ljudi koji ga je video živog, rekao je ranije ove godine da policija "ima dokaze koje još uvek ne želi da obelodani".

On misli da to verovatno ima veze sa oružjem kojim je počinjeno ubistvo, a koje još uvek nije pronađeno.

Ko je bio Ulof Palme?

Ulof Palme rođen je 1927. godine u porodici sa aristokratskim vezama, a Socijaldemokratskoj stranci pridružio se 1949. godine, nakon čega je postao lider stranke i Švedske 1969.

Tokom svog premijerskog mandata Palme je povećao snagu sindikata, uveliko proširio zdravstvenu zaštitu i socijalnu državu, uklonio sva formalna politička ovlašćenja iz monarhije i mnogo uložio u obrazovanje.

Jedna od vitalnih reformi jeste stvaranje jaslica i predškolskih ustanova koje će ženama omogućiti da prvi put postanu radna snaga i poboljšaju rodnu ravnopravnost u Švedskoj.

Takođe je bio snažan glas u međunarodnim poslovima, kritikujući i SAD i Sovjetski Savez. Palme se strastveno usprotivio invaziji SSSR-a na Čehoslovačku 1968., a 1972. uporedio je američko bombardovanje Severnog Vijetnama sa nacističkim koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata - što je navelo kratko zamrzavanje odnosa između Vašingtona i Stokholma.

Foto: Guliver/Keystone/Hulton Archive/Getty Images

Palme je u martu 1975. posetio Beograd, gde je duže od dva sata razgovarao sa Titom. Jugoslovenski predsednik nije krio utisak koji je Palme ostavio na njega, pa je zdravicu započeo sledećim rečima: "Ne obraćam Vam se sa – gospodine, već sa - dragi druže i prijatelju".

Govoreći o Jugoslaviji, Palme se posebno osvrnuo na uspehe u radničkom samoupravljanju. U razgovorima je najavio da odmah po povratku u Stokholm ide na sastanak jedne grupe u okviru Socijaldemorkatske partije, čiji je predsednik, a koja treba da pripremi dokument o uvođenju nekih samoupravnih formi. Jedini Titov odgovor kojim Palme nije bio zadovoljan ticalo se otpuštanja profesora sa Beogradskog univerziteta.

"Idu na Zapad", rekao je Tito, "da u dobro plaćenim predavanjima klevetaju naš sistem".

- Oni koje sam ja slušao nisu to činili - mirno mu je odgovorio Palme.

U Beogradu jedna ulica na Zvezdari nosi ime ubijenog premijera, iako mnogi Beograđani verovatno ne znaju ko je bio Ulof Palme.

Ko je mogao da ga ubije?

Policija je 1988. godine uhapsila Kristera Petersona, koji je 1970. na ulici ubio muškarca bez razloga i odgovarao je opisu osumnjičenog koji je ubio premijera.

Tokom policijskog ispitivanja, Lizbet je identifikovala Petersona kao ubicu. Osuđen je na doživotni zatvor 1989. godine. Međutim, njegov advokat odmah je uložio žalbu, a bez motiva i oružja sud ga je pustio posle tri meseca kazne i dobio je kompenzaciju od 50.000 dolara. Umro je 2004. kao slobodan čovek.

(Telegraf.rs)