• 0

Država u kojoj stotine hiljada ljudi nije čulo za korona virus: Internet im je isključen godinu dana

Ovog maja u jednom gradu vraćen je internet, no osam drugih, u kojima živi ukupno oko 80.000 ljudi, još uvek se nalazi u blokadi

  • 0
Malarija, bolest deca dete epidemija

Klinika za malariju u Mjanmaru (Burma) 2009. Foto: Guliver/Paula Bronstein/Getty Images

Vrlo je moguće da hiljade ljudi u zaraćenom području zapadnog Mjanmara ne znaju ništa o korona virusu zbog toga što godinu dana nemaju pristup internetu, piše CNN.

Naime, prošle godine u junu vlada Mjanmara, koju vodi državni savetnik Aung San Su Kji, ugasila internet u devet gradova zbog zabrinutosti da se koristi kako bi podstakao sukobe između vojske i pobunjenika.

Ovog maja u jednom gradu vraćen je internet, no osam drugih, u kojima živi ukupno oko 80.000 ljudi, još uvek se nalazi u blokadi. Organizacije Hjuman rajts voč i Amnesti internešenal tvrde kako su zbog toga ljudi u životnoj opasnosti. I to ne samo jer ne mogu doći do informacija o potencijalnim kršenjima ljudskih prava već i zbog toga što ne znaju ništa o korona virusu.

- Uz konflikt između Mjanmara i vojske Arakan u državi Rakhine usred pandemije ključno je da građani dobiju informacije o tome kako mogu ostati sigurni - rekla je Linda Lakhdir, pravna savetnica iz Hjuman rajts voča, prenosi Index.hr.

Zaražene 292 osobe

Prema podacima ministarstva zdravstva u Mjanmaru od ponedeljka, u ovoj zemlji su do sada detektovana 292 slučaja zaraze, šestoro ljudi je umrlo, a testirano je ukupno njih 64.532.

Većina slučajeva zabeležena je u gradovima Maungdau i Buthidaung u severnoj državi Rakhine gde više od 100.000 Rohindža islamske veroispovesti živi u prepunim kampovima. Mnogi od njih pobegli su iz zemlje nakon “operacije čišćenja” kojoj je prethodio ustanak 2018. godine.

Kada je epidemija počela da se širi početkom ove godine, vlada Su Kajli pokrenula je nacionalnu kampanju za prevenciju bolesti promovišući mere poput održavanja fizičke udaljenosti. Ali poslanica gornjeg doma parlamenta Htut Mej, iz stranke Nacionalna liga Arkan za demokratiju, rekla je u nedelju kako mnogi ljudi koji žive u severnoj državi Rakhine te susednoj Čin nisu dobili informacije službi javnog zdravstva koje kruže Fejsbukom, kružnim porukama te službenim vladinim stranicama.

- Kada pitam ljude u mojoj izbornoj jedinici jesu li svesni covida-19, moram im objasniti globalnu pandemiju od samog početka. Moram im objasniti šta je održavanje fizičke udaljenosti te kako praktikovati higijenu ruku - rekla je. Dodala je i kako ne može mnogo putovati zbog covida-19 te da ne može obavestiti mnogo ljudi.

- Oni se ne boje covida-19 jer ne znaju ništa o tome. I u ovom trenutku više su zabrinuti zbog borbi - objasnila je.

Inače, sukob između mjanmarske vojske poznate kao Tatmadau te dobro naoružane vojske Arakan izbio je 2018. godine. Razlog tome je što vojska Arakan želi veću autonomiju za budiste Rakhine koji čine većinu u državi Rakhine.

Mjanmar, pleme, dugi vratovi

Foto: Profimedia/Alamy

Od januara stradalo 150 osoba

Kako je sukob eskalirao, isključenje pristupa internetu dovelo je do više smrti civila uzrokovanih nemogućnošću dobijanja pravodobnih informacija u stvarnom vremenu, stoji u pismu koje je u nedelju objavila koalicija političara i različitih grupacija iz Rakhinea. Uprkos gašenju interneta, sukobi su se nastavili. U periodu od januara do maja 151 civil je ubijen, a 344 ih je ranjeno, stoji u tom pismu adresiranom Suu Kjieji.

- Sloboda govora i pristup informacijama su osnova demokracije. U današnjem vremenu pristup internetu je demokratski standard. Jednakost znači pravovremenu informaciju iz sfere ekonomije, obrazovanja, zdravlja i društva - stoji u pismu.

- Ovo je konflikt u kojem nijedna strana ne može da pobedi na bojnom polju - rekao je nezavisni analitičar Ričard Horsi dodajući kako Mjanmar mora doći do političkog rešenja za ovu krizu. Alternativa je trenutno ratno stanje u kojem su obe strane optužene za grozote.

Kao i u mnogim zemljama, u Mjanmaru je uveden policijski čas, zabranjena su veća okupljanja te je na snazi obavezan karantin za one koji dolaze iz stranih zemalja.

Vlada je uz to uvela i kazne za one koji se ne pridržavaju pravila. Među njima je i kazna zatvora za one koji se ne pridržavaju karantina, a propisana im je. Najmanje 500 ljudi, uključujući i decu, osuđeno je na zatvor.

Čini se da je odgovor vlade pridoneo sprečavanju širenja zaraze, no nije bez kritika.

Video: Ni pandemija nije zaustavila njegovu misiju: Vozi tricikl i predaje đacima u mobilnoj učionici

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima